Koristi meditacije za decu

Nedavno mi je jedna prijateljica, čiji sin kreće u osnovnu školu, postavila jedno interesantno pitanje. Znajući da je moja kćerka već na fakultetu i da je veći deo mog vaspitavanja iza mene, upitala me je: „Da možeš da promeniš jednu stvar vezano za vaspitavanje svoje kćerke, šta bi to bilo?”

Zaista me je naterala na razmišljanje! Naravno, mnogo je stvari koje bih drugačije uradila sada kao roditelj u četrdesetima nego kad sam bila u dvadesetima. Međutim, izabrati samo JEDNU stvar koja bi napravila osetnu razliku?! I onda sam doživela momenat prosvetljenja”¦ ono što je promenilo mene i moj život, ono što postaje sve popularnije i ima pozitivan efekat na mnoge ljude širom sveta”¦ „Naučila bih svoju kćerku da meditira odmalena.”

Nije čudno što je meditacija toliko popularna ovih dana. Sa sve kompleksnijim savremenim životom, kada smo preopterećeni informacijama i imamo stresne uslova života i rada, potreban nam je drugačiji pristup upravljanju našim umom, emocijama i svakodnevnim stresovima. Ako mislite da su deca imuna na ove stvari, razmislite ponovo – kako je meni moja petogodišnja nećaka jednom rekla: „Tetka, meni je gužva u glavi!”

Šta je meditacija i zašto bi trebalo svoju decu (i sebe) učiti da meditiraju?

Meditacija je metod smirivanja uma, razmatranja svojih misli i treniranja samog sebe da fokus zadržite na sadašnjem trenutku umesto da stalno razmišljate, brinete, i prolazite kroz bezbrojne moguće ishode koji su nam okidači za stres, i koji utiču na naše zdravlje. Brojne studije o meditaciji i sabranosti su objavljene širom sveta. Zahvaljujući poboljšanoj magnetnoj rezonanci i funkcionalnoj magnetnoj rezonanci, imamo informacije iz studija sprovedenih na ljudima koji pate od sindroma posttraumatskog stresa, anksioznosti i depresije, i zahvaljujući njima razumemo naučnu stranu meditacije i njen pozitivan uticaj na naše moždane procese kao što su regulacija pažnje, borba sa emocijama, impulsivnost, pamćenje, itd.

Evo nekoliko razloga zašto bi svoju decu trebalo da naučite da meditiraju:

1. Osim što pospešuje njihovo učenje i koncentraciju u školi, podučavanjem dece meditaciji učimo ih da cene svet oko sebe tako što će primetiti prirodu, zvuke, mirise, itd. Meditacija im pomaže da smire svoje unutrašnje nemire i brige tako što im misli neće divljati, već će biti usidrene u sadšnjosti.

2. Meditacija pospešuje sposobnost deteta za samokontrolu i samoupravljanje. Kada jednom nauče meditacijske tehnike, deca će biti u stanju da se smire samostalno, da se zaustave pre nego što reaguju u problematičnim situacijama, i da se samostalno opuste kada postanu napeti. Ovaj osećaj unutrašnje stabilnosti i kontrole povećava samopouzdanje deteta i pospešuje njegovo sveobuhvatno blagostanje.

3. Prema istraživanju, jedna od „nuspojava” meditacije je povećana empatija. To znači da će deca koja praktikuju meditaciju biti saosećajnija, brižnija, i manje reaktivna i agresivna. Viša empatija uglavnom donosi sa sobom i bolje društvene veštine koje su danas ključne za uspeh u školi i na poslu.

 

Kako da učite decu da meditiraju?

Podeliću sa vama nekoliko jednostavnih tehnika kako da podučavate decu meditaciji koje sam ja uspešno isprobala sa decom s kojom sam radila u zabavištu, kao i one koje sam instinktivno naučila svoju kćerku pre nego što sam i sama razumela šta je uopšte meditacija.

1. Disanje je lako za podučavanje i vrlo je efektno. Deca starija od 2 godine ga vrlo brzo usvajaju i primenjuju u svakodnevnom životu (kako su mi prijavili njihovi roditelji). Ideja je da se deca uče da prepoznaju kada su uzrujani, ljuti ili frustrirani, i da se zatim jednostavno zamole da dišu i broje svoje udisaje. Možemo takođe i da ih zamolimo da prate putanju svojih udisaja, tj. način na koji vazduh prolazi kroz njihov nos, ulazi u njihove grudi, ispunjava njihov stomak i zatim se vraća kroz nozdrve topliji nego što je bio kada su ga udahnuli.

 

U početku roditelji podsećaju decu da izvrše ovaj proces, a kasnije deci on postaje automatska reakcija. „Nastavnice, sačekajte, moram još da dišem, još nisam miran!” kako je meni saopštio jedan petogodišnjak nekoliko nedelja nakon što sam naučila svoje učenike regulisanju emocija disanjem.

 

2. Vizualizacija je prirodna deci i njihovoj obično živoj mašti. Nažalost, ta mašta vrlo lako može da počne da zamišlja najgore moguće ishode. Moja kćerka se bojala da će se razboleti od prašine, a ja sam se bojala izbijanja Trećeg svetskog rata kada sam imala 6 ili 7 godina. Naša tela reaguju isto na prave i zamišljene opasnosti – mobilizacijom svih sistema u stanje gotovosti, prekomernom proizvodnjom adrenalina, pojačanim pumpanjem krvi”¦ U suštini pripremanjem za borbu ili beg. Kada je u pitanju istinska pretnja, to je sasvim u redu, ali kada se ovo dešava kao reakcija na izmišljenu pretnju, tada osećamo neželjene efekte produžene izloženosti stresu, što je izvor mnogih bolesti. Učiti decu da svoju maštu usmere u drugom pravcu je vrlo jednostavno.

Odvojite nekoliko minuta svaki dan, posebno pred spavanje, da decu provedete kroz proces zamišljanja lepih parkova, ljuljaški, jezera, leptira, štagod deca i inače vole. Uključite sva čula deteta pričom o mirisu cveća, lahoru vetra, lebdenju oblaka, itd. Ovo će ih odmah smiriti i pomoći im da usmere mozak na lepe stvari umesto da ih opsedaju negativne.

3. Još jedna odlična meditacijska tehnika koja je slična vizualizaciji je upotreba čula u realnom vremenu. Kada je moja kćerka bila mala, ja bih je često zamolila da sluša tišinu. Njoj je to u početku bilo smešno, ali je uskoro mogla da čuje mnoge različite zvuke koji se javljaju u takozvanoj tišini. Osim slušanja, možemo da zamolimo decu da koriste i svoja ostala čula:

• Ukus, kada jedu hranu, na primer.
• Miris, tako što će pomirisati sveže ispečene kolačiće, vazduh nakon kiše, cveće, itd.
• Vid, tako što će gledati let ptica, premetanje talasa, pomeranje lišća, itd.
• Dodir, tako što će se skoncentrisati na način na koji im vetar mrsi kosu, na način na koji ih mama grli, osećaj kada im stopala dodirnu tlo, itd.

Ova tehnika se takođe naziva i uzemljenje, tj. upotreba čula da se fokusira na svoju okolinu i njena dešavanja u datom trenutku, umesto da se zaglave u gunguli sopstvenog uma.

4. Gledanje (i slušanje) sopstvenih misli je tehnika namenjena malo starijoj deci da probaju nakon što usavrše prethodno pomenute tehnike. Kao što bismo navodili decu da posmatraju cveće ili oblake, isto tako možemo da navodimo decu da posmatraju svoje misli kao da su na ekranu televizora, da plutaju po površini reke ili se nalaze kao slike na balonima. Neka deca rađe slušaju nego što gledaju svoje misli, tako da njih možemo da navodimo i da zamišljaju svoje misli kao da su izgovorene na podkastu ili prošaputane od strane vetra.

Pravilo je da se misli ne jure i ne prate, da se ne skrivaju ili potiskuju, već da se puste da slobodno dolaze i odlaze iz uma.

Predlažem vam da probate i „Insight timer” aplikaciju za telefon sa mnogo meditacijskih tehnika i kurseva meditacije za decu i odrasle. Neoprezne misli utiču na naše emocije i ponašanje bez da mi uopšte i primetimo. Učenje da se ne identifikujemo sa mislima je srž postizanja unutrašnjeg mira kome svi težimo.

Bitno je zapamtiti da su uslovi za meditaciju radoznalost, nežnost i odsustvo predrasuda. Ne postoji dobar ili loš način meditacije. Svaki utrošeni sekund se računa ka ostvarivanju istinske promene u mozgu. 

---

O autoru:  Jelena Fu je edukator sa bogatim iskustvom rada u Kini u različitim oblastima obrazovanja. Pored rada u učionici, dizajnirala je nastavne programe za različite predmete i uzraste, držala treninge za nastavnike i radionice za roditelje. Meditaciju vežba i proučava već više godina i želi da svoje iskustvo i dobrobiti meditacije prenese drugima. Njene meditacije na Insight Timer aplikaciji su veoma popularne. Učestvovala je na TEDx konferenciji u Šangaju 2015, a redovno piše članke vezane za  obrazovanje i roditeljstvo.