Donirajte

Mentalno zdravlje u ranom detinjstvu

by , 5. феб 2016.

Istraživanja iz oblasti dečjeg razvoja pokazuju da se osnova dobrog mentalnog zdravlja formira rano u životu. Disbalansi koji narušavaju ovaj razvojni proces mogu da utiču na sposobnost deteta da uči i gradi odnose sa drugim ljudima, uz dugoročne negativne posledice po mentalno zdravlje. Mnogi problemi koji pogađaju društvo, u rasponu od nezavršene srednje škole do maloletničke delinkvencije i skitničarenja, mogu drastično da se umanje ukoliko se pažnja posveti unapređenju okruženja u kome deca borave, kao i odnosa i iskustava u ranom uzrastu.

Rano detinjstvo predstavlja formativni period u razvoju ličnosti i karaktera. Ljudi su tako skloni da ponavljaju obrasce ponašanja koji ih pozitivno asociraju na određene događaje i situacije koje su proživeli u ranom uzrastu. Neko ko nosi lepe uspomene sa kampovanja sa drugarima iz detinjstva, rado će prihvatiti odlazak na piknik i priliku da uživa u prirodi. Takođe, devojčica koja je volela da sluša ploče svog dede, i kada odraste, voleće da sluša evergrin muziku. Međutim, kako na nas deluju traumatične i stresne situacije iz ranog detinjstva? Koje su posledice nestabilnog okruženja iz najranijeg perioda života po naše mentalno zdravlje?

Značaj očuvanja mentalnog zdravlja u ranom detinjstvu

Svetska zdravstvena organizacija definiše mentalno zdravlje kao stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje sopstvene kapacitete, uspešno se suočava sa svakodnevnim stresovima, produktivno radi i  doprinosi zajednici.

Mentalno zdravlje u detinjstvu znači dostizanje emocionalne zrelosti karakteristične za svaku razvojnu fazu, usvajanje zdravih socijalnih veština i razvijanje sposobnosti suočavanja s vlastitim problemima. Ono podrazumeva pozitivan kvalitet života i dobro funkcionisanje, kako kod kuće, tako i u vrtiću, školi i  zajednici.

Copyright: ISchmidt

Copyright: ISchmidt

Istraživanja iz oblasti dečjeg razvoja pokazuju da se osnova dobrog mentalnog zdravlja formira rano u životu, s obzirom na to da rana iskustva – koja obuhvataju odnose između dece i roditelja, staratelja, rođaka, nastavnika i vršnjaka – oblikuju građu mozga koji se razvija. Disbalansi koji narušavaju ovaj razvojni proces mogu da utiču na sposobnost deteta da uči i gradi odnose sa drugim ljudima, uz dugoročne negativne posledice po mentalno zdravlje. Mnogi problemi koji pogađaju društvo, u rasponu od nezavršene srednje škole do maloletničke delinkvencije i skitničarenja, mogu drastično da se umanje ukoliko se pažnja posveti unapređenju okruženja u kome deca borave, kao i odnosa i iskustava u ranom uzrastu.

Nažalost, i kod male dece mogu da se pojave određeni mentalni problemi i poremećaji. U nekim slučajevima takvi problemi ostavljaju ozbiljne posledice po učenje u ranom detinjstvu, socijalnu kompentenciju i fizičko zdravlje tokom života. Najčešći mentalni poremećaji koji se javljaju u ranom detinjstvu su anksioznost, deficit pažnje/ hiperaktivni poremećaj (ADHD), poremećaj ponašanja, depresije, posttraumatski stresni poremećaj. Mala deca reaguju i interpretiraju emocionalna iskustva i traumatične događaje na mnogo drugačiji način od dece starijeg uzrasta i odraslih. Zbog toga je postavljanje tačne dijagnoze u ranom detinjstvu čak i teže nego kod odraslih osoba.

Uzrok nastanka mentalnih problema i poremećaja kod dece

Narušavanje mentalnog zdravlja javlja se kao rezultat interakcije između genetskih predispozicija dece i njihove izloženosti veoma traumatičnim situacijama u okruženju. Geni nisu sudbina. Naši geni sadrže instrukcije koje govore našem telu kako da funkcioniše, ali okruženje ostavlja „pečat“ na gene, koji odobrava ili sprečava takve instrukcije da se izvrše – ili čak ubrzava ili usporava genske aktivnosti. Na taj način interakcija između genetskih predispozicija i iskustava koja prouzrokuju dugotrajan stres u ranom detinjstvu mogu da stvore nestabilan temelj mentalnog zdravlja, koji se prenosi i na odraslo doba.

Copyright: CandyBox Images

Copyright: CandyBox Images

Izloženost toksičnom stresu može da uveća verovatnoću nastanka mentalnih problema i poremećaja

Toksični stres, kao rezultat konstantnog ili prolongiranog biološkog odgovora na traumatične situacije, može da naruši građu mozga i uveća verovatnoću nastanka ozbiljnih mentalnih problema, koji mogu da se ispolje ili u kratkom vremenskom periodu ili godinama kasnije. Zbog svog dugotrajnog negativnog uticaja na razvoj mozga i ostale sisteme organa, toksični stres može da utiče na spremnost deteta za polazak u školu, akademsko postignuće, kao i na fizičko i mentalno zdravlje kod dece i kasnije odraslih. Životne okolnosti u kombinaciji sa stresnim situacijama u porodici, kao što su konstantno siromaštvo, nebezbedan kraj u kojem žive, i loša briga o deci, povećavaju rizik od nastanka ozbiljnih mentalnih problema dece. Mala deca koja su žrtve zlostavljanja i konstantnog zanemarivanja, koja trpe nasilje u porodici, ili imaju roditelje koji se i sami suočavaju sa mentalnim problemima ili pate od bolesti zavisnosti posebno su ranjiva.

Copyright: Iakov Filimonov

Copyright: Iakov Filimonov

Rana dijagnoza i pravilan tretman mentalnih problema i poremećaja

Emocionalno blagostanje male dece direktno je povezano sa funkcionisanjem njihovih porodica. Kada deca trpe zlostavljanje, hronično zanemarivanje ili druge psihološki štetne situacije, nalaze se u potencijalnom riziku da razviju mentalne poremećaje u ranom uzrastu. Nasuprot tome, ukoliko deca dobijaju ljubav, pažnju i podršku svojih roditelja, takav prisan odnos stvara tampon-zonu i štiti mališane od negativnih uticaja drugih stresora. Kako bi se stresori koji utiču na decu umanjili, neophodno je pomoći njihovim porodicama da se izbore sa sopstvenim stresnim situacijama. Osim toga, obezbeđivanjem jedinstvenog pristupa odgovarajućim i ekonomski isplativim zdravstvenim i stručnim službama, uz promovisanje i rad na očuvanju mentalnog zdravlja dece, adolescenata i odraslih, može mnogo da se postigne u smanjenju mentalnih problema i poremećaja.

Rano detinjstvo kao i tinejdžersko doba predstavljaju važan trenutak za prevenciju mentalnih problema i poremećaja, kao i za promovisanje zdravog načina života, zbog činjenice da veliki broj mentalnih poremećaja, uključujući i poremećaje ponašanja i zloupotrebu supstanci koje izazivaju zavisnost počinje upravo u tom periodu.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE