Uoči konferencije „Roditeljstvo koje raste“, imali smo priliku da razgovaramo sa jednom od naših predavačica, dr sci. Nirvanom Pištoljević, o značaju ranog razvoja i svemu što prve godine života donose detetu i roditeljima.
Nirvana je sa nama podelila nekoliko važnih uvida o tome zašto je ovaj period toliko važan, kako pratiti razvoj deteta i zašto je pravovremena podrška jedan od najvažnijih elemenata ranog razvoja. Njen tekst prenosimo u nastavku.
Zašto su prve godine života toliko važne?
Period najranijeg detinjstva, zapravo od začeća, najznačajnije je razdoblje u ljudskom životu.
Promene koje se dešavaju gotovo neprimetno, sasvim prirodno, zapravo su izgradnja temelja za svo buduće učenje, zdravlje, ponašanje… Danas znamo da se najintenzivniji period razvoja ljudskog mozga odvija upravo u prvim godinama života. Od rođenja, pa čak i pre rođenja, dete svakim iskustvom gradi temelje za učenje, komunikaciju, ponašanje, emocionalni razvoj i sposobnost da uspostavlja odnose sa drugima. Genetika nam daje osnovne smernice za razvoj, ali okolina igra ključnu ulogu u njegovom oblikovanju.
Mozak u najranijoj razvojnoj dobi je sistem koji se neprestano menja, povezuje i prilagođava. Svaki pogled, osmeh, reč, dodir, igra i odgovor odrasle osobe na detetov pokušaj komunikacije učestvuju u tom procesu. Kada beba brblja, pokazuje prstom, plače ili traži pogled roditelja, a odrasla osoba odgovori pogledom, osmehom, rečju, dodirom ili zagrljajem, između deteta i njegove okoline nastaje nešto mnogo važnije od obične interakcije. Grade se temelji za buduće učenje i razvoj. Zato rano detinjstvo nije samo jedno od razdoblja razvoja. To je period u kojem postavljamo temelje za sve što dolazi kasnije.
Potrebno je, uz nutriciju, osigurati sigurno i stimulativno okruženje, podržati roditelje i promovisati odgovorno roditeljstvo, te omogućiti izgradnju stabilnih temelja budućnosti. Od izuzetne važnosti je razumeti šta sve može pozitivno i negativno da utiče na razvoj tokom ovog neverovatnog perioda, shvatiti igru kao najvažniji oblik učenja i uvek posmatrati razvoj deteta celovito, kroz svih pet razvojnih oblasti (razvoj motorike, govora i komunikacije, kognicije, samostalnosti, te socio-emotivni razvoj).
Kada razvoj ne ide očekivanim putem?
Svako dete je jedinstveno. Deca se razlikuju po interesima, načinu na koji istražuju svet i brzini kojom usvajaju pojedine veštine. Ipak, razvoj nije potpuno nepredvidiv. Postoje obrasci koji nam omogućavaju da znamo koje se veštine, okvirno, pojavljuju u određenom periodu. Kada dete značajno odstupa od očekivanog razvojnog toka vršnjaka iz svoje sredine, to je razlog za pažnju.
Neki znakovi su vrlo očigledni. Drugi su toliko suptilni da ih je lako prevideti ili pripisati tome da je dete „samo malo lenjo“, „stidljivo“, „tvrdoglavo“ ili „i tata/deda/ujak mu je progovorio dosta kasno“. Problem nastaje kada čekanje postane zamena za delovanje. Rana detekcija ne znači traženje dijagnoze po svaku cenu. Ona znači pokušaj da što ranije razumemo kako dete uči, šta već može, gde mu je potrebna podrška i šta možemo učiniti da mu omogućimo najbolji mogući razvoj. U tome leži ogromna vrednost ranog praćenja razvoja.
Zašto je pravovremena podrška važna?
Jedan od najvažnijih razloga jeste neuroplastičnost, sposobnost mozga da se menja na osnovu iskustva. U prvim godinama života ta je sposobnost izuzetno izražena. Mozak brzo uspostavlja i učvršćuje veze koje su potrebne za učenje i funkcionisanje, dok se veze koje se ne koriste postepeno gube. Zbog toga iskustva koja dete dobija, ili koja izostaju u ranom detinjstvu, imaju tako snažan uticaj.
To ne znači da se nakon treće, pete ili osme godine ništa više ne može naučiti ili promeniti – naravno da može. Mi učimo tokom celog života, no najveći razvojni skok u životu čoveka dešava se od začeća do treće godine. To znači da je u ranom detinjstvu moguće iskoristiti period u kojem je mozak posebno spreman za učenje i promenu.
Kada dete ima teškoće u razvoju, upravo zato ne želimo izgubiti dragoceno vreme. Rana intervencija nije obećanje da će svako dete „sustići“ svoje vršnjake. Ona je mnogo više od toga. Ona je sistematski način da detetu pružimo ciljane prilike, iskustva i podršku koji su mu potrebni da razvija svoje sposobnosti i dosegne najviši nivo samostalnosti i funkcionisanja u društvu.
Reference:
Pištoljević, N. (2025). Rani rast i razvoj djece – period neograničenih mogućnosti; Kratki vodič za stručnjake i roditelje. EDUS, Sarajevo, BiH.
Pištoljević, N., Džanko, E., Zubčević, S. (2022). EDUS Razvojne behavioralne skale-II za skrining i praćenje razvoja djece od prvog mjeseca do navršenihšest godina starosti (EDUS RBS-II; Treće prilagođeno izdanje): EDUS, Sarajevo, BiH.
Autor: dr sci. Nirvanom Pištoljević
Roditeljstvo koje raste
O važnosti ranog razvoja, ali i o izazovima koji prate roditeljstvo kroz različite faze odrastanja, pričaćemo na konferenciji „Roditeljstvo koje raste“, koju organizuje Novak Djokovic Fondacija u okviru programa Podrška, ne Perfekcija, uz podršku Generali Srbija i The Human Safety Net Srbija.
Prvi susret, 3. oktobra u MTS Dvorani u Beogradu, posvećen je temi „Od trudnoće do 6. godine – kako rani razvoj oblikuje diete, roditelja i njihov zajednički svijet“, gde će svoje znanje i iskustvo sa nama podeliti i dr sci. Nirvana Pištoljević.
Kroz četiri susreta konferencija otvara prostor za razgovor o razvoju deteta i izazovima roditeljstva – od ranog razvoja, preko odnosa sa tinejdžerima, do emocija, odnosa, ekrana, vrednosti i pitanja koja prate decu i roditelje kroz različite faze odrastanja.
Saznajte više o konferenciji i obezbedite mesto na tickets.rs
