Prošle nedelje podelili smo prvi deo teksta dr sci. Nirvanom Pištoljević, jedne od predavačica na konferenciji „Roditeljstvo koje RASTE“, u kojem je govorila o tome zašto su prve godine života toliko važne i kako iskustva iz najranijeg perioda postavljaju temelje za učenje, razvoj i odnose koje dete gradi sa svetom oko sebe.
Ove nedelje donosimo drugi deo Nirvaninog teksta, u kojem govori o ulozi roditelja, važnosti saradnje roditelja i stručnjaka, ali i o tome zašto je pravovremena podrška jedan od ključnih elemenata rane intervencije. Njen tekst prenosimo u nastavku.
Roditelji su naši najvažniji partneri
Roditelji su često prvi koji primete da se njihovo dete razvija drugačije, ali se upravo tada mogu naći između vlastite intuicije i poruka okoline da „ne brinu“, da „svako dete ima svoj ritam“ ili da će „sve doći na svoje“. Takva čekanja ponekad znače gubitak dragocenog vremena, dok osećaj krivice roditeljima samo dodatno otežava situaciju.
Roditelji ne trebaju sami procenjivati razvoj svog deteta, ali njihova zapažanja moraju biti ozbiljno shvaćena. Naša je odgovornost kao stručnjaka da ih saslušamo, ponudimo pouzdanu, naučno-validiranu procenu i objasnimo šta određeni nalaz znači, ali i šta ne znači, te da zajedno s njima razumemo detetove potrebe, jake strane, dinamiku porodice, te skupa odredimo naredne korake. Kada se roditeljsko poznavanje vlastitog deteta spoji sa stručnim znanjem i pouzdanim merenjem, stvaramo najbolju osnovu za pravovremenu podršku jer cilj rane intervencije nije samo prepoznati teškoću, već što ranije prepoznati kako možemo pomoći detetu da uči, razvija se i ostvari svoj puni potencijal.
Rana intervencija je zajednička odgovornost
Kada govorimo o ranom razvoju, važno je razumeti da dete ne raste i razvija se u jednom izolovanom okruženju. Ono živi u porodici, ide u vrtić i susreće različite stručnjake i odrasle osobe koje mogu primetiti odstupanja, te zbog toga rana detekcija i podrška ne mogu biti zadatak samo jednog stručnjaka, niti samo roditelja. Roditelj može primetiti promenu koju niko drugi nije uočio, odgajatelj može primetiti da dete drugačije komunicira ili učestvuje u grupi, a stručnjak za razvoj može povezati različite informacije, porodičnu anamnezu, korsititi merne instrumente, i pomoći da se odredi koji su naredne koraci najbolji za rani rast i razvoj deteta ali i te porodice. Kada oni međusobno sarađuju, razmenjuju informacije i dele razumevanje dečijeg razvoja, veća je mogućnost da ćemo teškoću prepoznati na vreme i detetu pružiti odgovarajuću podršku.
Upravo zato smo u EDUS-u u Sarajevu godinama radili na razvoju znanja, instrumenata i praksi koje omogućavaju da razvoj deteta ne posmatramo samo kroz pitanje „ima li dete dijagnozu?“, već kroz mnogo važnije pitanje: „Kako se ovo dete razvija, šta su mu jake strane, gde mu je potrebna podrška i šta možemo učiniti da mu omogućimo napredak?“
Od prepoznavanja do pravovremene podrške
Mislim da je ovo jedna od najvažnijih promena koja se dogodila u našem razumevanju razvojnih teškoća. Dijagnoza više ne bi smela biti kraj puta. Ona treba biti početak razumevanja i podrške. Ali isto tako, ne trebamo čekati dijagnozu da bismo detetu pružili podršku.
Ako vidimo da dete ne razvija određenu veštinu očekivanom brzinom, možemo početi pratiti razvoj, prilagođavati okruženje, učiti roditelje kako da podrže dete i uključiti stručnjake koji mogu pomoći, dok istovremeno nastavljamo proces procene i, kada je potrebno, dijagnostike. To je suština rane intervencije- kontinuirana podrška.
Sistem koji vidi dete na vreme
I u Srbiji pa tako i u Bosni i Hercegovini imamo stručnjake koji imaju znanje, iskustvo i motivaciju. Imamo porodice koje žele pomoći svojoj deci. Imamo vrtiće, zdravstvene ustanove, škole i organizacije koje mogu biti deo tog procesa. Ono što nam još uvek nedostaje jeste dovoljno povezan sistem u kojem informacije putuju zajedno s detetom, a ne ostaju zatvorene unutar pojedinačnih institucija. Potrebno nam je više ulaganja u rano praćenje razvoja, samim tim ranu detekciju. Potrebna je kontinuirana edukacija stručnjaka, uvođenje inovativnih naučno-validiranih metoda rada sa decom. Potrebno je osnaživati roditelje. I potrebno je da rana intervencija bude dostupna onda kada je detetu potrebna.
Nekoliko meseci u životu odrasle osobe može izgledati kao vrlo malo. U životu malog deteta, nekoliko meseci može biti ogroman period za učenje i razvoj. Zato kada govorimo o ranom detinjstvu, zapravo ne govorimo samo o prvih nekoliko godina života. Govorimo o temelju na kojem će dete graditi sve što dolazi posle. I zato je moje uverenje, nakon svih godina rada sa decom, porodicama i stručnjacima, vrlo jednostavno:
Ne možemo promeniti svaki faktor koji utiče na razvoj deteta. Ali možemo odlučiti koliko ćemo brzo primetiti da mu je potrebna podrška i koliko ćemo brzo na tu potrebu odgovoriti.
Vreme je jedan od najvažnijih resursa koje dete ima. “Rana” intervencija podrazumeva delovanje u periodu od rođenja do treće godine, intenzivno i holistički. Kontinuirana podrška svih razvojnih oblasti (socio-emotivni, motorički, kognitivni, govorno-jezički razvoj i razvoj samostalnosti). U ranoj intervenciji, pravovremenost nije samo prednost, ona je obaveza.
Reference:
Pištoljević, N. (2025). Rani rast i razvoj djece – period neograničenih mogućnosti; Kratki vodič za stručnjake i roditelje. EDUS, Sarajevo, BiH.
Pištoljević, N., Džanko, E., Zubčević, S. (2022). EDUS Razvojne behavioralne skale-II za skrining i praćenje razvoja djece od prvog mjeseca do navršenih šest godina starosti (EDUS RBS-II; Treće prilagođeno izdanje): EDUS, Sarajevo, BiH.
Autor: dr sci. Nirvana Pištoljević
Roditeljstvo koje RASTE
O važnosti ranog razvoja, ali i o izazovima koji prate roditeljstvo kroz različite faze odrastanja, govorićemo na konferenciji „Roditeljstvo koje RASTE“, koju organizuje Novak Djokovic Fondacija u okviru programa „Podrška, ne Perfekcija“, uz podršku Generali Srbija i The Human Safety Net Srbija.
Prvi susret, 3. oktobra u MTS Dvorani u Beogradu, posvećen je temi „Od trudnoće do 6. godine – kako rani razvoj oblikuje dete, roditelja i njihov zajednički svet“, gde će svoje znanje i iskustvo sa nama podeliti i dr sci. Nirvana Pištoljević.
Kroz četiri susreta, konferencija otvara prostor za razgovor o razvoju deteta i izazovima roditeljstva – od ranog razvoja, preko odnosa sa tinejdžerima, do emocija, odnosa, ekrana, vrednosti i pitanja koja prate decu i roditelje kroz različite faze odrastanja.
Saznajte više o konferenciji „Roditeljstvo koje raste“ i obezbedite svoje mesto.
