Kriva sam za pristrasnost i tvrdoglavost što se tiče ove teme. Pošto sam živela u Kini 15 godina, podučavala u kineskom obrazovnom okruženju, pošto imam ćerku koja je provela neko vreme u tom sistemu (pre nego što se premestila u međunarodni sistem), meni je lako da pronalazim mane i kritikujem taj sistem. Ali, da bih pružila uravnoteženiji pogled, morala sam da odstupim od svojih preduverenja i idealističkog mišljenja o tome šta bi obrazovanje trebalo da bude, da ne gledam samo na svoja i iskustva i moje ćerke, i da gledam na širu sliku. Tako da se zaista nadam da sam pravedna prema ovom sistemu u ovoj kratkoj analizi karakteristika obrazovanja u Kini.

1. „Gaokao“

Ono prvo što bi svako trebalo da zna o sistemu obrazovanja u Kini i stvar koja ga definiše i određuje smer mnogih drugih karakteristika, je definitivno prijemni ispit za fakultet, koji se zove „gaokao“. Rezultati ovog testa određuju ne samo koji univerzitet studenti mogu da upišu i koje studije mogu da odaberu, nego i njihove buduće prilike za zapošljavanje, platu i bračne opcije. Pritisak da se dobro uradi ovaj ispit je ogroman, jer u velikoj meri određuje nečiju budućnost. Čak i sa određenim reformama i pojednostavljenjem testa, koje je vlada skoro sprovela, to je i dalje težak test, koji traje 2 dana, iz matematije, kineskog, stranog jezika i par drugih odabranih predmeta.

Ispit je uveden 1952. godine, ali je u osnovi ostatak starih carskih ispita koji su postojali još od dinastije Tang. Iako i dalje postoje mnogi pokušaji hakovanja, varanja ili upisivanja fakulteta zahvaljujući „guanxi“ (vezama), ispit ostaje većinom nekorumpiran.

Mišljenja o „gaokao“ ispitu su veoma podeljena, što sam saznala od svojih kolega nastavnika i učenika koje sam podučavala.

Oni koji dolaze iz velikih razvijenih gradova većinom veruju da je pretežak i nepotreban, dok ljudi koji dolaze iz siromašnijih provincija i sela veruju da je to jedina stvar koja im pruža fer šansu da poboljšaju svoje živote i izađu iz siromaštva.

Bilo kako bilo, takav je sistem, i celo školovanje, od ranog doba pa nadalje, mora da igra kako on svira. Da biste uspeli, morate mnogo da učite, budete disciplinovani, slušate savete nastavnika i da dobijate što više podrške od roditelja i dodatnih časova.

2. Radna navika

Čak i uz neke izuzetke, nije pogrešno reći da kineski đaci vredno uče, ulažu mnogo truda, savesno rade domaći i zaista im je stalo do učenja. Kineski đaci provode većinu svog vremena učeći, bilo na časovima (od jutra do popodneva, ili čak i uveče za one koji se spremaju za „gaokao“), rade domaći (jedna od država sa najvećom količinom domaćeg na svetu), ili idu na dodatnu nastavu, poput časova klavira, violine, latinskog, plivanja ili nečeg drugog. Sve ovo počinje veoma rano, čak u obdaništu, gde deca često imaju dodatne časove baleta ili kung-fua u školi, i imaju dodatne časove posle škole i vikendima.

Deca se vaspitavaju putem priča i legenda o vrednim i posvećenim ljudima koji im služe kao uzori kroz njihovo školovanje.

Radna navika se rano usađuje deci, i iako je to delimično zbog nadolazećeg „gaokao“ ispita, to je takođe nasleđe Konfučijanizma, koje zagovara trud umesto sposobnosti, služenje porodici i društvu i da se postane dobar građanin (što se postiže tako što se postaje dobar đak). Tu je takođe i kompleksnost kineskog pisma, koje zahteva mnogo vežbe i pamćenja, i potrebno je par godina učenja da bi đak postao pismen i bio sposoban da adekvatno čita i piše.

Neke odlike kineskih učenika su za poželeti na Zapadu, i odražavaju način razmišljanja u istraživanju Karol Dvek, i istraživanju istrajnosti Andžele Dakvort, a obe sam pominjala u svojim prethodnim člancima. Učiti vredno je vrlina a ne manjak sposobnosti, greške se smatraju delom procesa i učenja, a pritisak od strane roditelja i nastavnika se vidi kao briga a ne dosađivanje.

Deca u Kini se vaspitavaju putem priča i legenda o vrednim i posvećenim ljudima koji im služe kao uzori kroz njihovo školovanje.

3. Visoka očekivanja, stres i uključenost svakoga

Ukoliko pitate bilo kog roditelja, nastavnika ili učenika, svi će vam reći da ima previše stresa u obrazovanju. Slučajevi depresije, anksioznosti i čak samoubistava zbog toga su, nažalost, vrlo česti.

Roditelji očekuju od svoje dece da budu izvrsna, ne prihvataju ništa manje od najboljeg, i potrudiće se da njihova deca dobiju pomoć i podršku (i pritisak) koji su im potrebni da to postignu.

Isto važi i za bake i deke, koji su često bitan deo vaspitanja dece, a sa politikom jednog deteta, to je često 2 bake i 2 deke plus roditelji koji guraju jedno dete ka zvezdama (čitaj „gaokao“). Isto važi i za nastavnike, koji će ne samo pritiskati učenike, nego i slati poruke i mejlove roditeljima, pozivati ih na sastanke da pitaju o njihovoj deci, ili da nadziru njihov domaći.

Evo primera gorenavedenog. U jednom trenutku sam razmišjala da upišem ćerku na časove violine, pa sam po preporuci prijatelja, želela da vidim jedan čas koji je držao poznati nastavnik u Šangaju. Učionica je bila puna dece od 5 do 9 godina u pratnji roditelja i/ili baki i deka, koji svu sve postavljali, davali banane i vodu, otvarali kutije sa violinama itd. Kada je čas zvanično počeo, odrasli su i dalje učestvovali – stajali su pored dece, držali sveske sa notama, pomagali im da naštimaju instrumente… Deca su malo vežala, a čas se završio sa uputstvima za roditelje da unaprede svoje veštine da bi mogli da pomažu deci da vežbaju kod kuće!

Iako je ovo definitivno bio ekstreman slučaj, sasvim je uobičajeno da članovi porodice imaju veoma aktivnu ulogu u obrazovanju svoje dece.

Kada sam pričala o ovim stvarima sa roditeljima, saznala sam da su preopterećeni, da ih pritiskaju nastavnici, koje pritiska škola, da se brinu za svoju decu i žele da je sve lakše, ALI su svesni konteksta u kojem žive i osim ako imaju finansijskih sredstava da pošalju svoju decu da se obrazuju u inostranstvu, moraju to da prihvate i prate sistem.

4. Uzan ali dubok nastavni program i intuitivno znanje

Nadaleko je poznato su kineski đaci dobri u matematici. Moja ćerka tvrdi da joj je matematika jedino bila jasna i išla joj dobro kada je bila u kineskoj državnoj školi. Kada sam je pitala „Zašto?“ rekla mi je da je bilo puno vežbi i ponavljanja dok svako ne razume sve. Nastavnici su ispravljali domaće i često analizirali greške. Do dan danas, ona i dalje radi sve matematičke operacije na kineskom jeziku.

Nastavni program u Kini pokriva manje tema, ali idu mnogo dublje i pokrivaju različite uglove, gurajući svakog đaka da ovlada materijalom i pohrani ga u duboku memoriju, kada znanje postaje intuitivno i rešavanje zadataka postaje brže i lakše.ž

Kineski metod podučavanja matematike, posebno u Šangaju, čak dobija i međunarodnu priznatost, i trenutno postoji masivan program razmene između Šangaja i Ujedinjenog Kraljevstva.

Slično je i za kineski jezik, koje baš zahteva vežbe, pamćenje i ponavljanje. Štaviše, većina časova funkcioniše na sličan način: ima mnogo čitanja, pitanja koja zahtevaju razumevanje, sa nastavnikom u središtu, sa izuzetkom časova prirodnih nauka koji uključuju eksperimente i projekte.

Sa svim svojim „manama“, poput previše pamćenja, manjak kreativnosti, poslušnost, stroga disciplina, malo autonomije u učenju, previše domaćeg, pritisak itd., ova vrsta učenja je uspela da podrži Kinu u njenom razvoju do današnjeg dana, kada svi svedočimo usponu i važnoj ulozi Kine u svetu. Da li i kako će zemlja da se pozabavi aktuelnim brigama roditelja i naučnika u vezi veština 21. veka, poput kritičkog razmišljanja, timskog rada, kreativnosti, samoupravljanja, itd., ostaje da se vidi.

Sistem obrazovanja u svakoj državi je usko povezan sa njenom istorijom, filozofijom, stanovništvom, politikom itd., i nije moguće razumeti ga bez uzimanja u obzir svih ovih faktora. Takođe nije moguće oceniti jedan sistem lošim ili dobrim, jer je veoma kompleksan i postoji previše perspektiva koje bi se morale uzeti u obzir. Jedina sigurna stvar je da se od svakog sistema obrazovanja možemo naučiti par stvari, koji, ukoliko se primene na naš sistem, mogu biti od koristi našim đacima i poboljšati naš sistem obrazovanja.

The post Prednosti i mane školskog sistema u Kini appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Svako dete je individua za sebe, a metode rane stimulacije veoma uopštene i lako primenjive na velikom broju dece. Mi u Fondaciji Novak Аoković, razumemo Vaše dileme kao roditelja i želimo da Vas podržimo na tom putu. Danas, u tekstu koji sledi, ćemo se osvrnuti na metodu obrazovanja Masaru Ibukija. Ova metoda nije popularna samo u Japanu, odakle je rodom autor, nego i u celom svetu. Nadamo se da ćemo Vam barem malo pomoći da pronađete svoj put, kada je u pitanju rana stimulacija dece, ali ono što je veoma važno da uvek imate na umu je, da ne postoji savršen roditelj, već samo pravi roditelj.

Identitet autora metodologije je veoma zanimljiv. Masaru Ibuka je rođen početkom prošlog veka u malom japanskom gradu Nikko, jednom od religijskih i romskih centara zemlje, u porodici inženjera. Bez obzira na rani odlazak njegovog oca, njegov profesionalni put je unapred određen. Masaru se školovao na Univerzitetu Veseda, na Elektrotehničkom fakultetu. Tokom studija, iz prijateljskih namera studenti ga nazivaju „genijalnim pronalazačem“. To nije slučajnost! Više puta je pokazao svoj talenat u učionici, a njegov završni rad bio je veoma cenjen na industrijskoj izložbi u Parizu.

Po završetku univerziteta, počeo je istraživanje prenosa i fiksiranja zvučnih i video signala na filmskoj traci. Malo kasnije, odlučuje da otvori svoju kompaniju za proizvodnju preciznih alata. To iskustvo je poslužilo kao polazna tačka za osnivanje poslovnog giganta na današnjem globalnom tržištu – korporacije SONI.

Dakle, koji je to razlog koji je skrenuo pažnju ovog  izuzetnog inžinjera i biznismena da se okrene temi podizanja dece? Svi razlozi su – lično iskustvo.

Prvom detetu, Masaru Ibuke, dijagnostikovan je autizam. U pokušaju da nađe efikasne načine njegovog razvoja, razvio je svoj koncept predškolskog obrazovanja, čiji su glavni stavovi objavljeni u knjizi „Nakon tri godine je prekasno„. Nakon toga, to iskustvo mu je pomoglo da osnuje nacionalno udruženje i školu za razvoj ranog deteta.

Koji su principi ranog razvoja zaključeni u postulatima Masaru Ibuki?

Najvažnije je, koja je sve iskustva beba poprimila u najranijem detinjstvu, što znači da je neophodno uključiti se u razvoj deteta od samog rođenja.

1. Nema potrebe razgovarati s detetom bebećim glasom, normalno razgovarajte sa bebom, baš kao što biste razgovarali sa bilo kojom drugom osobom.
2. Nemojte ignorisati plač bebe, ona na taj način pokušava nešto da vam kaže.
3. Najčešće praktikujte taktilnu komunikaciju: nosite je u rukama, stavite je u krevet zajedno sa vama da spava.
4. Ne poveravajte odgoj vašeg deteta strancu, na primer, dadilji, jer ljudi kojima je beba okružena igra značajnu ulogu u oblikovanju njene ličnosti, a geni nisu krivi baš za sve.
5. Način života vašeg deteta formira se pod uticajem prvih utisaka, primljenih čak i u nesvesnom dobu.

Autor metodologije insistira da rani razvoj nije priprema za vrtić. Roditelji ne bi trebalo da traže širok spektar dečijih kurseva, trošeći ogromnu količinu novca, snagu i živce. Ne pokušavajte dete učiniti genijem, ne trudite se da ga naučite pre vrtića da čita, piše, broji i zna nekoliko stranih jezika. Osnova ranog razvoja je razvijanje samog detinjstva, žudnja za kreativnošću, ljubav prema lepom, ali i podsticanje vašeg deteta da zna kako da razmišlja i izrazi svoje misli.

Kako postići ovakve rezultate?

Na prvom mestu, neophodno je izabrati takve metode vaspitanja, koje će zainteresovati dete.

1. Nemojte davati detetu samo lagane zadatke. Za decu, ne postoji pojam „teško“, njima je sve novo i informativno
2.  Nemojte biti grubi prema svom detetu, misleći da čete ga tako “čeličiti”. Dete posle treće godine već ima svest o sopstvenom dostojanstvu, zato ga nemojte fizički kažnjavati.
3. Što ranije naučite svoje dete da pliva to bolje.
4. Slušajte zajedno sa detetom klasičnu muziku.
5. Roditelji treba da ohrabruju svoje dete da komunicira što više sa svojim rođacima i svojim vršnjacima.
6. Takođe, odrasli ne bi trebalo da se mešaju u svađe među decom (deca treba sama da nauče da međusobno komuniciraju).
7. Ne dozvolite sebi da se smejete detetu, pogotovu ne pred nekim.
8. Hvalite svoje dete što je više i češće moguće.
9. Kako ne biste odbili dete od hrane, nije potrebno prisiljavati ga da jede, kada to ne želi.
10. Pokušajte da pratite dnevnu rutinu.
11. Učite pesmice napamet, kako biste trenirali detetovo pamćenje.
12. Veoma je korisno sviranje nekog instrumenta, naročito violine. Ova veština omogućava detetu da nauči da se fokusira i da razvija liderske veštine.
13. Izbegavajte svađe u prisustvu dece, jer oni reaguju na sve.
14. Nemojte uklanjati sve opasne predmete iz detetovog okruženja.
15. Nema potrebe da ispunjavaze sve želje deteta i kupujete mu čak I ono što dete nije tražilo. Veliki broj igračaka skreće pažnju bebe, a njihov nedostatak razvija maštu.
16. Razvijte motoriku obe ruke.
17. Takođe, dajte detetu da se bavi modeliranjem, crtanjem, origamijem. Zapamtite, nemojte davati detetu papir standardnih dimenzija, jer standardni list papira podstiče razvoj standardne ličnosti.
18. Podstičite bavljenje sportom. Važno je povezati dete sa fizičkim aktivnostima od malih nogu.
19. Posebno obratite pažnju na vaše ponašanje i kako komunicirate sa detetom. Zapamtite da deca često kopiraju svoje roditelja.

Glavni koncept metoda koje primenjuje poznati inženjer i preduzetnik je potreba da se razvije potencijal bebe, tako da u odrasloj dobi može da dostigne svoj puni potencijal i postane srećna osoba.

—

Kako vam se čine metode obrazovanja Masaru Ibuke? Da li ste neke od njih već primenjivali? Sa kojim principima se Vi lično slažete? Podelite sa nama vaša razmišljanja. 

The post Rani razvoj dece po metodi Masaru Ibuki appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Nevena Mitranić je studentkinja III godine doktorskih studija predškolske pedagogije na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od septembra 2016. godine angažovana je na Fakultetu kao demonstrator u nastavi na predmetima Dečja igra i stvaralaštvo i Razvijanje prakse dečjih vrtića za studente osnovnih i master studija, a pomaže i na predmetu Razvijanje i evaluacija kurikuluma. Zahvaljujući stipendiji Fondacije „Novak Аoković“, od januara 2018. godine angažovana je kao asistent u nastavi na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

• Kako je izgledalo tvoje detinjstvo?

Živela sam u porodici sa puno članova, tako da je uvek bilo nekog da pazi na stariju sestru i mene. Moji roditelji nisu videli potrebu da sestra i ja idemo u vrtić, pa je priča o mom odrastanju vezana za tu kuću. Uprkos tome, roditeljima je bilo važno da ne budemo ni za šta uskraćene i da imamo što više prilika da gradimo i razvijamo neki „svoj svet“, tako da su nam nabavljali mnoštvo knjiga, stripova, crtanih filmova, različitih materijala, društvenih igara i igračaka… Vodili su nas na svako kulturno dešavanje u gradu, bili smo najrevnosniji članovi lokalnog video-kluba”¦ Bilo je mnogo važno da radimo stvari zajedno, kao porodica. Moji roditelji su slikali, a sestra i ja smo crtale sa njima. Kada bi oni gledali neki film, mi smo gledale sa njima. Zajedno smo igrali društvene igre, uveče smo zajedno pevali… Odrastanje pamtim kao vrlo inspirativno, puno različitih doživljaja i utisaka koje smo sestra i ja iznova i iznova pretakale u neke svoje igre, neke svoje priče koje smo jedna drugoj pričale pred spavanje, svoje male kućne predstave, svoja umetnička dela.

• Po čemu pamtiš svoje obrazovanje u ranom periodu?

Ja sam stvarno uživala da učim i saznajem stvari, otkrivam neke nove načine razmišljanja o svetu… Sve me je vuklo, i matematika, i književnost, i umetnost, i priroda i društvo… Najveći izazov za mene su, zapravo, bili vršnjaci. Bilo mi je teško da se snađem u situacijama kada kontrola nije u mojim rukama, situacijama kada igre postanu grube i ne tako slatke, nisam umela da pregovaram o stvarima, mislim da mnogo puta nisam mogla čak ni da razumem šta se dešava i zašto se tako dešava”¦, tako da kao jako veliki, važan i zapravo najteži deo svog obrazovanja vidim učenje kako da budem sa drugima.

• Kako si se odlučila za studije pedagogije?

Ono što sam ja u trenutku kad je došlo vreme da odlučim znala je da želim da se bavim obrazovanjem, jer sam obrazovanje videla kao polje koje suštinski „pokreće“ i „preokreće“ svet. Pedagogiju sam odabrala jer mi se činila kao jedina dovoljno široka (… ili pak dovoljno otvorena) da obuhvati sve ono što me inspiriše i zanima i da sve što umem i volim da radim nađe svoje mesto i svoju funkciju u „pokretanju sveta“. Ne postoji jedna konkretna osoba koja me je inspirisala da krenem ovim putem. Na obrazovnom putu koji sam prošla bilo je mnogo sjajnih ljudi – počevši od mojih roditelja pa do učiteljice i nekih sjajnih nastavnika. Neki od njih bili su inspirativni kao predavači, neki kao sagovornici, neki kao vaspitači”¦ Mislim da je inspiracija za put na kom sam danas zaista nekako izronila iz zbira svih njih. Tokom studija sam se možda najčešće sećala moje profesorke filozofije iz srednje škole i njene priče kako je filozofiju upisala jer je to nešto u čemu se najmanje osećala sigurnom. Svaki put kada bi bilo teško i kada bih pomislila da ja nisam za ovaj posao, setila bih se nje i podsetila se da se obrazujemo kako bismo se razvijali, a ne kako bismo se dokazali.

•  U fokusu tvog istraživačkog rada i doktorske teze je igra. Šta te je navelo da se baviš ovom temom?

Istraživanja pokazuju da deca igrom i u igri razumevaju svet, pridaju mu smisao, tragaju za svojim mestom u njemu. Deca u igri pokreću suštinska životna pitanja koja muče i odrasle, susreću se sa izazovima zajedničkog življenja, suočavaju se sa bolnim i neprijatnim iskustvima, sa diskriminacijom i poniženjima, sa sumnjom u sebe, ali i osnažuju jedni druge, grade prijateljstva i saveze, konstruktivno se odnose prema nepravdama sa kojima se u svakodnevici suočavaju. Za decu je igra goruće polje života na kom se ostvaruju zamisli i kanališe moć, sada i ovde. Ako kontekst detetove svakodnevice promoviše agresiju i stereotipe, oni će se javiti i u igri. Zato kada kažemo da je igra današnje dece siromašna, ili pak agresivna i stereotipna i da „deca ne znaju da se igraju onako lepo i maštovito kako smo mi nekada“, treba da se zapitamo da li treba tražiti krivca u deci ili u kontekstu iz kog crpe inspiraciju za igranje.

• Koje bi bile tvoje preporuke: kako mi možemo da podržimo dečju igru?

Na nivou pojedinca, za podržavanje igre najviše i najbolje što možemo da učinimo jeste sa budemo saigrači, a to u igri sa detetom znači:

”¦ da budemo skromni: Da pođemo od pretpostavke da ne znamo uvek najbolje; Da budemo istinski zainteresovani za to šta dete donosi u igru, čime se bavi, na koji način i da to prepoznajemo kao vredno pažnje i jednako vredno našim idejama;

”¦ da budemo prisutni: Da manje pažnje pridajemo smernicama, uputstvima i očekivanim rezultatima, a više detetu koje je pred nama; Da radimo na tome da nam sada i ovde bude svima dobro i podsticajno, a ne na tome da će „jednog dana“ tako biti;

… da budemo inspirisani: Da budemo spremni da se i sami zaigramo sa različitim idejama i mogućnostima, da eksperimentišemo i stvaramo, da se radujemo procesu; Da razigrano pristupamo uređenju prostora i planiranju aktivnosti, izbegavajući stereotipe i pitajući se „šta bi još moglo“;

”¦ da budemo konstruktivni: Da budemo usmereni na potencijale situacija, prostora, okruženja, a ne uvek na „zašto to ne može“; Da budemo spremni da „surfujemo na talasu“ i da prepoznajemo potencijale u idejama drugih i idejama dece i da gradimo dalje na njima; Da se ne plašimo da pokrećemo inicijative i otvaramo nove mogućnosti;

”¦ da budemo svesni: Da od odgovornosti ne možemo pobeći i da će svaki naš postupak ostaviti trag u svetu, ali da nas to ne zaledi u mestu; Da su, kada pokušavaš nešto novo i trudiš se, greške neizbežne, ali i privremene; Da se pitamo da li smo možda svojim postupcima u igri nešto sputali ili prevideli i zašto je došlo do toga, ali ne kako bismo sebe procenjivali kao „dobrog“ ili “„lošeg“ vaspitača, već kako bismo dobili ideje kako ubuduće možemo drugačije;

”¦ da budemo strpljivi: Da ne očekujemo brze promene i brze rezultate; Da damo vremena procesu da se dešava;

… da budemo otvoreni: Da dopustimo sebi da se iznenadimo; Da budemo spremni da se izložimo, istinski otvorimo pred detetom, opustimo i dopustimo da nas proces nosi;

… da verujemo: Da se iz inicijativa deteta mogu izroditi fascinantne stvari; Da u našem okruženju postoje ljudi koji veruju u iste vrednosti i sa kojima možemo da se zaigramo zajedno; Da naše ideje mogu pokrenuti nešto potpuno novo i čarobno; Da će nam vreme doneti nešto dobro ukoliko uživamo u njemu i sa svakim trenutkom vrednujemo i čuvamo jedni druge.

The post INTERVJU sa Nevenom Mitranić: „Obrazujemo se kako bismo se razvijali, a ne kako bismo se dokazali“ appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu Džejms Hekman stručnjak je za ekonomiju ljudskog razvoja i dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju. U saradnji sa stručnjacima iz oblasti psihologije, sociologije, neuronaučnicima i statističarima, objavio je obiman i revolucionaran rad o prednostima obrazovanja u ranom detinjstvu.

Sagledan u celini, rad pokazuje da kvalitetan razvoj u ranom detinjstvu snažno utiče kasnije na:

• zdravstvene,
• društveno-emocionalne i
• ekonomske ishode, kako za pojedica tako i za društvo u celini.

Hekman jasno ističe da svakom detetu treba kvalitetno obrazovanje u detinjstvu. Ono ne sme da zavisi od toga da li dete potiče iz siromašne porodice ili porodice koja se tretira kao bogata.

U ovom radu pokazaćemo neke od ishoda kao rezultat Hekmanovih istraživanja, koji su se pokazali kao najefikasniji u oblasti obrazovanju u ranom detinjstvu.

Uticaj kvalitetnog obrazovanja u ranom detinjstvu na kasnije zdravstvene ishode

Pođimo najpre od pozitivnih ishoda koje kvalitetni programi obrazovanja u ranom detinjstvu imaju na kasnije zdravlje. U tom pogledu Hekmanovo istraživanje upućuje nas na nove analize predškolskog programa Abecedarian.

Studija je pratila dva segmenta: od rođenja deteta do njegove pete godine (predškolski period) i od šeste do osme godine (školski period). Takođe je sadržala i zdravstvene komponente i one koje se bave ishranom. Deca su u centru u kome su vršena istraživanja imala dva obroka i popodnevnu užinu, a ponuđeni su im i periodični i dnevni medicinski pregledi.

Rezultati ove studije prikupljeni u biomedicinske svrhe pokazuju potencijal za učenje u ranim programima o sprečavanju određenih bolesti koji automatski promovišu zdravlje u srednjem dobu. Koji su to pozitivni efekti učenja o zdravlju i intervencijama u ranom detinjstvu na kasniji period života i zdravlje odraslih koje Hekman ističe? To su:

– Novi način sprečavanja hroničnih bolesti kao što su hipertenzija, srčana oboljenja, dijabetes i gojaznost. Bolesti koje se ne prenose, poput hipertenzije, srčanih oboljenja, dijabetesa odgovorne su za skoro dve trećine smrti u svetu i tokom njihovog lečenja čine veliki trošak zdravstvenom sistemu. Dokazi dobijeni putem istraživanja pokazali su da su ove bolesti dobile one odrasle osobe koje su u ranom periodu detinjstva doživele neke nepovoljne uslove – biološke ili socijalno-emocionalne. Ova studija sugeriše na to da dinamičko oblikovanje procesa ljudskog razvoja, od rođenja do pete godine deteta, treba pažljivo uzeti u obzir u skupu prevencija hroničnih bolesti.

– Kvalitet ranog detinjstva poboljšava fizičko zdravlje odraslih. Pozitivna iskustva iz ranog detinjstva dovela su do boljeg fizičkog zdravlja u srednjim godinama – naročito u indeksu niže telesne mase i preovlađivanju gojaznosti. Prevenciju gojaznosti kroz razvoj u ranom detinjstvu ne treba potcenjivati, jer ljudi koji su u tridesetim godinama imali visoku telesnu masu, u ranom detinjstvu u prvih pet godina života bili su normalne težine za taj uzrast.

– Kvalitet ranog detinjstva povećava zdravo ponašanje. Životni stil igra važnu ulogu u prevenciji i kontroli hroničnih bolesti. Dokazi sugerišu da kvalitet ranog detinjstva utiče na zdravije ponašanje u životnom stilu.

Kao zaključke ove studije Hekman ističe:

• Kvalitetni programi za razvoj dece u ranom detinjstvu mogu i treba da se koriste za prevenciju hroničnih bolesti odraslih.
• Kvalitet razvoja ranog detinjstva sastavni je deo reforme zdravstvene zaštite.
• Kvalitetni programi za rano detinjstvo započinju efikasnom perinatalnom brigom za majke i počinju rođenjem deteta.
• Potrebno je integrisati učenje o zdravlju i ishrani u programima ranog detinjstva. Rano zdravlje je od ključnog značaja za ishod zdravlja kasnijeg srednjeg doba.

Uticaj kvalitetnog obrazovanja u ranom detinjstvu na kasnije društveno-emocionalne i ekonomske ishode

U studiji ABC/CARE: Elementi kvalitetnih ranih dječjih programa koji daju kvalitetne rezultate, profesor Hekman razmatra elemente programa Carolina Abecedarian Project za razvoj dece u Severnoj Karolini. Program je obuhvatao brigu od rođenja deteta do napunjenih pet godina života. Hekman smatra da nije moguće izdvojiti neku komponentu kao pojedinačnu koja je posebno uticala na rano obrazovanje dece, ali je zato moguće izdvojiti zajednički set elemenata programa koji pokazuju saradnju između istraživača i onih koji su zaduženi za kreiranje državne politike, koji daju najbolje rezultate za decu i za one koji ulažu u njihov razvoj. To predstavlja sledeće:

1. Briga od samog rođenja deteta. Roditelji su decu, staru već osam nedelja, dobrovoljno upisali u vrtić i ušli u program. Sve dok njihova deca nisu pošla u vrtić omogućavali su im da izgrade veštine i pripreme ih za veći uspeh u školi i ,na kraju, u životu.
2. Pružanje kontinuirane zaštite. Program je obuhvatao puno radno vreme i bio je jako intenzivan. Briga o deci se u centru vršila osam do devet sati dnevno, pet dana u nedelji, 50 nedelja godišnje za pet godina.
3. Angažovanje roditelja. Roditelji imaju veoma važnu ulogu u razvijanju veština i sposobnosti kod dece. Stoga je program i njima pružio obrazovanje koje utiče na izgradnju i podizanje svesti o značaju porodičnog života, kojim će najviše doprineti uspehu svoje dece.
4. Ulaganje sredstava u zdravlje. Doktor i dve medicinske sestre su svakodnevno brinuli o zdravlju dece. Deca kod kojih su otkriveni neki zdravstveni problemi upućivana su na lokalnu medicinsku negu, dok su doktor i sestra centra osiguravali zdravstvenu zaštitu dece i roditelja.
5. Isticanje važnosti ishrane. Posebno je vođena briga o deci koja su dolazila iz socijalno ugroženih porodica, jer se zna da dete ima smanjenu sposobnost da uči ukoliko je gladno. Dok su deca bila u centru, njima su bili obezbeđeni hrana i grickalice.
6. Razvijanje čitavog spektra veština. Pažnja je posebno posvećena unapređivanju programa ranog učenja, sa naglaskom na sveobuhvatni pristup svim veštinama koje čine društveno-emocionalni i kognitivni razvoj. Jedan programski segment usmeren je na razvijanje IQ-a i pripremu za školu. Taj segment je pokazao da društvene i emocionalne veštine pokreću kognitivno postignuće koje utiče i na krajnji životni uspeh.
7. Omogućiti roditeljima kvalitetnu brigu o deci. Pouzdana i visokokvalitetna briga o deci u ranom detinjstvu pružila je roditeljima poverenje u njihov kasniji razvoj i napredak u životu, u poslovnom pogledu, u unapređivanju u karijeri i sticanju veće zarade.
8. Prelazak dece iz vrtića u osnovnu školu. Program je pratio napredak dece tokom prvih godina osnovnog školskog obrazovanja, pomažući deci da pređu iz vrlo negovanog i zaštićenog perioda ranog detinjstva u jedno novo okruženje gde postoji potencijalno manje pažnje i nege, kao što su državne osnovne škole.
9. Kombinovanje visokoobučenih vaspitača sa dobro obučenim nadzornim nastavnikom. ABC/CARE program je razvijan, nadgledan i implementiran od strane rukovodilaca koji se brinu o ranom obrazovanju dece i profesionalaca koji su vršili i obuku nastavnog osoblja o tome kako da se približe deci, kako da se sa decom identifikuju, grade odnos putem empatije, prate njihov napredak i stvaraju uslove za stalno poboljšanje.

U studiji Četiri velike koristi od ulaganja u rani razvoj deteta, Hekman ukazuje na to da kvalitetni programi ranog razvoja i obrazovanja dece sa ograničenim sposobnostima mogu podsticati i razviti vredne veštine dece, ojačati radnu snagu, a samim tim doprineti i državi time što će ojačati ekonomiju i smanjiti socijalnu potrošnju. Evo kako:

1. Mogu sprečiti prazninu postignuća. Razlike u znanju i sposobnostima između dece iz ugroženih sredina i njihovih vršnjaka koji imaju predrasude prema takvoj deci razvijaju se još pre polaska u vrtić i imaju tendenciju da traju tokom celog života, te ih je teško i prekinuti. Kontrolisan pristup kognitivnom razvoju i razvoju društvenih veština kroz ulaganje u kvalitetne programe ranog obrazovanja je u svakom pogledu efikasniji (čak i u ekonomskom pogledu) od pokušaja da se ta praznina u kasnijem periodu života popuni ili izbriše.
2. Mogu poboljšati zdravstvene rezultate. Istraživanja profesora Hekmana i njegovih saradnika koja su predstavljala sveobuhvatno obrazovanje, od rođenja deteta do njegove pete godine, koje uključuje redovnu ishranu, obrazovanje roditelja, zdravstvene preglede, rano učenje o ishrani i zdravlju i predškolsko obrazovanje, pokazala su dramatične dugoročne efekte ranih intervencija.
3. Mogu povećati zaradu. Nedavna studija objavljena od strane profesora Hekmana i vrhunskih istraživača iz celog sveta otkrila je da su ekstremno ugrožena deca u Jamajci koja su učestvovala u ranim visokokvalitetnim programima povećala svoje prihode u odraslom dobu od 25%, stavljajući svoje plate uporedo sa svojim vršnjacima koji su bili više privilegovani od njih u svom ranom razvoju.
4. Daje dolaru smisao. Stopa povraćaja državi za investiranje u kvalitetan rani razvoj dece sa posebnim sposobnostima uvećana je za 7 do 10% na godišnjem nivou, što je dokaz postignutih boljih rezultata u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskoj produktivnosti i smanjenju kriminala.

Osvrt na stanje ranog obrazovanja dece u Srbiji

Saglasno istaknutim Hekmanovim istraživanjima, rano obrazovanje može da doprinese prevazilaženju jaza između bogatih i siromašnih, jačanju zdravstvenih, društveno-emocionalnih veština kod dece. Stoga nam je jasno da se u ranom detinjstvu formira čvrst temelj za sve što sledi u kasnijem životnom dobu.

Istraživanja pokazuju da prvih pet godina u razvoju dece kriju ključ uspeha. Interakcija roditelja, dece i državnih institucija koje o svemu u celini treba da brinu u velikoj meri utiču na detetov budući kognitivni, fizički, društveno-emocionalni razvoj. Da li je potrebno stalno isticati da se u našoj državi još uvek ne poklanja toliko pažnje i značaja ranom obrazovanju dece? Da li možemo sa time da se suočimo i svim snagama utičemo da se takvo stanje promeni? Potrebno je i u našoj državi razviti jasnu strategiju i probuditi svest i uverenje o opravdanosti ranog obrazovanja dece, koje ima dalekosežne društvene i ekonomske dobiti u budućnosti.

Prema podacima Fondacije ”žNovak Đoković”œ u Srbiji trenutno živi oko 180.000 dece uzrasta od 3 do 5 godina i nema svako dete pristup predškolskom obrazovanju. To dovodi do razočaravajućeg podatka da čak oko 90.000 dece ostaje bez mogućnosti da im se pruži rano obrazovanje. Pored porodice i kućnog okruženja u razvoju dece, pristup kvalitetnim edukativnim programima u vrtićima od velike je važnosti kako bi deca stekla osnovne drtuštveno-emocionalne, kognitivne i jezičke veštine koje su im potrebne za kasniji uspeh u školi i dalje akademsko obrazovanje, na kraju i za uspeh u životu.

Prema saopštenju za medije Svetske banke iz februara 2017. godine, Srbija se pridružila ostalim vodećim zemljama sveta koje su posvećene ranom obrazovanju dece, finansirajući određene projekte, aktivnosti, doprinoseći stvaranju uslova za bolji razvoj i uspeh dece. Potrebno je pokrenuti inicijativu i nastaviti. Stalno ulagati u izgradnju novih objekta u kojima će deci moći da se pruži kvalitetno detinjstvo i rano obrazovanje, koje će kod njih razviti socijalizaciju, ljubav prema učenju, ljubav prema drugovima i drugaricama, prema okruženju, naučiti ih novim iskustvima, samopoštovanju i samopouzdanju. A sve to uzev u celini imaće velike i značajne pozitivne ishode na celokupno društvo.

Trajni efekti, ne postepeni gubici.

Kvalitetno obrazovanje u ranom detinjstvu pruža stalno povećanje socio-emocionalnih veština. Postoji sve veće priznanje vrednosti ulaganja u kvalitetne programe ranog detinjstva. Vreme je da dokaze primenimo u praksi. Å to pre krenemo na posao, verovatnije je da ćemo našu zemlju usmeriti na put ka većem prosperitetu, koji je od značaja za sve – poručuje Hekman.

The post Priča o istraživanjima Džejmsa Hekmana – prednosti obrazovanja u ranom detinjstvu appeared first on Novak Djokovic Foundation.