Donirajte

Marko Kovačević i Anđelka Janić: od volontera do projektnog tima Novak Đoković Fondacije

by , 14. Nov 2018.

Marko Kovačević i Anđelka Janić, generacijske kolege sa Fakulteta političkih nauka, sa socijalnog rada i socijalne politike, još kao studenti 2013. godine počeli su da volontiraju u Fondaciji Novak Đoković. Marko i Anđelka, sada 28-godišnjaci, posle pet godina angažovanja, najpre na projektima „Drugarijada“ i „Školice života“, a onda i ukupno na preko 30 projekata vrednih preko 11 miliona evra, postali su lideri projektnog tima koji broji ukupno šest članova. Njihov rad bio je zapažen i vrednovan, a danas njihov tim planira i sprovodi sve kompleksnije projekte.

Ovo je njihova priča.

Svako može da bude veliki… jer svako može da služi. Potrebno vam je samo srce puno milosti. Duša koju stvara ljubav. Martin Luter King umeo je neobično snažno da podigne masu, da pokrene ljude i navede ih da im srce jače zalupa, i ohrabre se da urade ono što su možda oduvek hteli. Neki taj duh imaju oduvek.

“Ukoliko želimo da naše nade za izgradnju boljeg i sigurnijeg sveta postanu više nego poželjno razmišljanje, potreban nam je angažman volontera više nego ikada“, govorio je Kofi Anan, nekadašnji generalni sekretar UN.

Biti volonter jedna je od najlepših stvari na svetu, ako ste je – probali.

Marko Kovačević i Anđelka Janić, generacijske kolege sa Fakulteta političkih nauka, sa socijalnog rada i socijalne politike, još kao studenti 2013. godine počeli su da volontiraju u Fondaciji Novak Đoković.

Marko i Anđelka, sada 28-godišnjaci, posle pet godina angažovanja, najpre na projektima „Drugarijada“ i „Školice života“, a onda i ukupno na preko 30 projekata vrednih preko 11 miliona evra, postali su lideri projektnog tima koji broji ukupno šest članova.

Njihov rad bio je zapažen i vrednovan, a danas njihov tim planira i sprovodi sve kompleksnije projekte.

Kako se uopšte postaje mladi lider, i da li je upravo to, biti prvo volonter, raditi srcem, ono što na kraju napravi razliku?

Anđelka Janić veruje da je velika sreća i privilegija što je „rasla zajedno sa organizacijom i kao profesionalac i kao čovek“

“Smatram da je volontiranje početna tačka koja vodi ka profesionalnom uzdizanju jer imate priliku da postepeno, uz vođenje, prolazite kroz sve faze i procese jedne organizacije, počevši od najniže ali najjače karike.

Upijanje znanja i razmena ideja uz mnogo rada i truda, sigurno će rezultirati u pravu profesionalnu snagu. Moja priroda često ne pleni strpljenjem, što verujem da je zajedničko za generaciju kojoj pripadam i koja ide u korak sa svim promenama. Kako nam u ovim godinama preterana mudrost još uvek nije naklonjena, akcenat bih stavila na napore da ipak budemo strpljivi ali pre svega posvećeni, a sve čemu težimo doći će prirodno, s vremenom. Ne mogu da kažem da sam pre pet godina imala jasnu sliku gde ću biti danas, ali sam svedok toga da kada se fokusirate na rad i imate viziju kojoj težite, momenat potvrde vašeg truda i ukazivanja dodatnog poverenja dolazi možda onda kada to najmanje očekujete.”

MARKO KOVAČEVIĆ pak kaže da ne postoji „ključ“ koji otvara vrata mladom lideru. On kaže da veruje da su mu otvoreni pristup i radoznalost omogućili da se ranije ili lakše odluči za put kojim želi da ide, ali da je svaki naredni izazov bio sebi svojstven i nerešiv samo pukom radoznalošću.

“Mladi ljudi danas imaju pristup velikoj količini informacija i, iako je to u velikoj meri prednost, mislim da nam je odmoglo u razvijanju veštine fokusiranog sagledavanja činjenica. Svako je spreman da dâ mišljenje, podeli gotovo rešenje i usmeri tok misli u jednom pravcu, a čini mi se da takav pristup onemogućava kritičko razmišljanje i sagledavanje svih opcija. Ne treba tvrdoglavo zanemarivati tuđa iskustva i savete, ali smatram da je veoma bitno upoređivati ih sa sopstvenim iskustvom, ili u manjku iskustva, sa sopstvenim vrednostima i filozofijom života. Sagledati stvari iz različitih uglova, isto kao i hodanje u tuđim cipelama, donosi nam svež pogled na svaku situaciju.

Volim da mislim mi je ovaj analitički pristup doneo mnogo toga dobrog do sada, i u profesionalnom i u privatnom razvoju, ali sam siguran da su i ostale mane i vrline u tome imale udela.”

Marko nas uverava da je volonterski rad „prvi kontakt sa svetom rada“.

“Kroz volontiranje, svaka osoba ima priliku da prvi put iskusi kako izgleda organizovan pristup poslu, odnosno šta sve podrazumeva angažovanje u konkretnoj organizaciji, na specifičnoj poziciji ili u okviru tima. Bilo da se radi o jednokratnim događajima, ili o kontinuiranom angažovanju u okviru jednog ili više projekata, volontiranje može pružiti uvid u rad kao takav, u očekivanja koja svaka vrsta angažovanja nosi i prednosti i mane koje su sa tim povezane.

Ukoliko mu se pristupi na pravi način, volontiranje može da predstavlja svojevrstan eksperiment za svaku osobu, kroz koji se mogu dobiti odgovori na pitanja:

‘Šta je rad, šta on podrazumeva? Kako funkcioniše organizacija ili institucija u kojoj se volontira, šta su njeni glavni ciljevi, na koji način ih ispunjava? Šta se očekuje od svakog zaposlenog, koje se vrednosti neguju?‘

Dakle, kroz volontiranje možemo iskusiti sve ono što nas zanima kada započinjemo svoju karijeru.”

ANĐELKA kaže da je sasvim očekivano osećati zbunjenost prvo u tranziciji između maturanta i brucoša, a kasnije studenta i zaposlenog. Iako je taj period iza nje, kaže da danas saoseća sa mladim ljudima.

“Imate raznolike želje, tražite se, ne znate mnogo o životu a na vama je da donesete životne odluke. Prirodno je da nemate širu sliku sebe koja vas projektuje u godine koje dolaze. Čini mi se da je u tom periodu možda najvažnije da mlada osoba bude radoznala i uporna, da bude vredna a pre svega otvorena za nove prilike. Moje iskustvo je takvo da nisam imala prazan hod, čak ni tokom studiranja, uvek sam tražila nove prakse i prilike za volontiranje jer sam samo tako mogla da iskristališem u kom pravcu želim da se razvijam.”

Ona kaže da je „velika lekcija koju iskustvo, tj. aktiviranje kroz bilo kakav vid rada tokom studiranja pruža“.

“Kao volonter, imate priliku da sami zaslužite svoje mesto u organizaciji, poverenje, da se svojim trudom, radom i učinkom postepeno pozicionirate među zaposlenima. Ono što je još važnije, kao neko bez iskustva, imate priliku da ga polako stičete, da učite od drugih i da drugi uče od vas, kao i da istražujete svoj profesionalni put a samim tim i širite mrežu poznanika i prijatelja. Uz svaku organizaciju stoji armija volontera, armija ljudi dobre volje da se određeni cilj iznese najbolje moguće i do kraja. To nikako nije samo rad koji je finansijski nepotkrepljen, čini mi se da najteži rad i najveći trud uglavnom nije materijalno merljiv, dragocen je na druge načine…”

Marko kaže da u volontiranju veliku ulogu igra baš organizacija kojoj se neko priključi, jer su pogled na posao i potrebe svake organizacije različiti, pa se samim tim i od volontera mogu očekivati različite obaveze.

“Kao i u svemu u životu, kroz volontiranje se mogu doživeti i pozitivna i negativna iskustva, koja nam u svakom slučaju daju uvid u to šta nas zanima manje ili više, čemu smo spremni da se posvetimo, i omogućavaju nam da izgradimo sopstveni stav i pogled na svet”ističe i dodaje da je njemu volontiranje predstavljalo upravo prilikuda izgradi sopstveni pogled, i na neki način suzi svoje polje interesovanja na ono što ga najviše zanima i čemu je spreman da se posveti u potpunosti.”

“Kroz ranija angažovanja, a najviše kroz volontiranje u Fondaciji, dobio sam priliku da sebi iskristališem gde se vidim, ili gde želim da se vidim, i kojim putem dotle želim da dođem. U ovom slučaju, dobio sam priliku da sopstvena interesovanja razvijam i usavršavam kroz rad u humanitarnoj organizaciji, i volontiranje u Fondaciji me je osvestilo o tome čime želim konkretno da se bavim, a onda mi je i otvorilo prostor da to sprovedem u delo.”

Raditi na toliko projekata tako mlad kao što su bili Anđelka i Marko, sigurno je bio veliki izazov. Uskoro su usledile i odgovornije pozicije. Na pitanje koliko im je u svemu pomoglo obrazovanje, a koliko neformalno obrazovanje i iskustvo koje su sticali na terenu, oni kažu:

U odnosu na misiju koju kao organizacija imamo i ciljeve koje želimo da ostvarimo, a naročito u odnosu na ime koje nosimo, svačija uloga nosi sa sobom veliku odgovornost i težinu“, priča Anđelka.

“Mi smo veoma zahvalni pre svega našim osnivačima, Novaku i Jeleni, što imamo priliku da radimo najlepši posao i bavimo se suštinskim pitanjima odrastanja i obrazovanja naše dece. Takođe, dosta pažnje posvećuju usavršavanju nas zaposlenih. Od njih uvek imamo podršku za dodatnu edukaciju, trening, kao i preporuku za dobru knjigu. Završila sam osnovne studije na Fakultetu političkih nauka, smer Socijalna politika i socijalni rad, a kasnije master studije Menadžment poslovnih performansi na Beogradskom univerzitetu. Spoj humanističke naučne discipline i veština iz oblasti menadžmenta za mene predstavlja dobru početnu poziciju.

Primena stečenog znanja je podjednako važna kao i to da imamo kapacitet da osvestimo čega nam manjka i gde postoji prostor za napredak. Za mene, praktičan rad na terenu ima nemerljiv efekat jer radimo po celoj Srbiji, svaka sredina je različita, ima svoju dušu i specifične karakteristike kojima je obojena naša saradnja kroz projekte. U prilici smo da upoznamo decu koja nemaju mogućnost za predškolsko ni osnovno obrazovanje, kao ni uslove za dostojanstven život, a opet su dragocena riznica znanja.

Formalno obrazovanje danas kao preduslov za rad svakako stoji, ali to čime ćete se baviti i na koji način dosta je povezano sa tim od čega ste sazdani.”

MARKO, s druge strane, kaže da su podeljena mišljenja oko značaja formalnog i neformalnog obrazovanja, i koje od ta dva treba da ima ili ima veći uticaj.

„Kada sam stizao do kraja fakulteta, imao sam različite strepnje karakteristične za taj period, kao na primer: ‚Šta znam o radu i životu uopšte? Da li sam išta naučio tokom prethodne četiri godine? Šta da radim dalje?‘ Čini mi se da su to misli koje muče većinu studenata na kraju studiranja, i da one govore u prilog tome da je formalno obrazovanje nedovoljno za snalaženje kada počnete da radite.

A kada sam počeo da volontiram, a kasnije i radim u okviru Fondacije, u početku sam bio siguran da mi fakultet nije uopšte pomogao da sagledam šta je rad i na koji način želim da se bavim oblašću koju sam studirao. Međutim, kada se prevaziđe početnička trema i strah od greške, polako se vraćaju znanja stečena tokom obrazovanja, i počinju da se povezuju sa stečenim iskustvom, otvarajući nove ideje i pravce razmišljanja.

Mislim da je istina negde između. Formalno obrazovanje nam pruža širi pogled na svet, znanja i informacije koje nam mogu učvrstiti ili uzdrmati poglede i vrednosti, i grade nam bazu za dalji život. Međutim, neformalno obrazovanje nam omogućava da sva ta znanja i informacije povežemo sa stvarnim svetom, primetimo i primenimo, i na kraju dana donesemo jednu ili drugu odluku. Povezati ova dva, pre svega tokom studija, a onda i nakon toga, može nam dati mnoge odgovore i omogućiti nam da se posvetimo oblastima i projektima koji će iz nas izvući najbolje.“

Projektni tim Fondacije na Drugarijadi 2018

Za one koji bi da „zavire“ u to kako je raditi na projektima kao što su „Drugarijada“ i „Školica života“, i kolika je satisfakcija u tome što znate da radite nešto dobro za zajednicu, Anđelka otkriva neke momente.

“Kroz naše projekte, trudimo se da omogućimo pristup obrazovanju mališanima ranog uzrasta u slabije razvijenim mestima širom Srbije i poboljšamo njihove uslove za odrastanje.

Radimo partnerski sa svim činiocima koji su relevantni za razvoj deteta i udruženim snagama sa roditeljima, vaspitačima i predstavnicima predškolskih ustanova i lokalnih samouprava nastojimo da omogućimo deci da se razvijaju u stimulativnom, kreativnom i bezbednom okruženju. U svakom segmentu svog rada moramo biti veoma pažljivi jer su projekti kompleksni i zahtevaju dug period pripreme, implementaciju i praćenje. 

Projekat „Školice života – zajedno za detinjstvo“ predstavlja jedan od najznačajnijih strateških projekata. Sa jedne strane adaptiramo i opremamo didaktikom prostor koji je napravljen po meri dece od tri do šest godina, a sa druge strane vaspitačima pružamo obuke koje jačaju njihove kapacitete za rad sa decom.

Školice su mesta svakodnevnog susretanja dece, roditelja, profesionalaca i svih onih koji imaju potencijal da promovišu ideju uvažavanja dece kao ravnopravnih članova zajednice, njihovog prava na odrastanje u podsticajnom okruženju, mesta gde se deca igraju i uče, kroz igru, rešavaju probleme i sklapaju prijateljstva za ceo život. Mi želimo da ta mesta postanu i nešto više – da postanu rasadnici dobre volje, humanih vrednosti i brige o deci ranog uzrasta.

Na terenu smo bili u prilici da razgovaramo i sa decom od sedam do deset godina koja idu u isturena četvorogodišnja kombinovana odeljenja, i shvatimo teškoće sa kojima se suočavaju usled slabe razvijenosti sredine u kojoj odrastaju.

Njihove želje su da izađu iz okvira svoje sredine, da se druže, da istražuju, da spoznaju nova mesta i da steknu nove prijatelje. Socijalne razlike kod dece se u najvećoj meri primećuju u vrtićima i školama. Veliki broj dece nema adekvatnu garderobu, knjige za školu, zdravstvenu knjižicu, ali najveći broj njih se nikada nije odvojio od svoje porodice i otputovao na rekreativnu nastavu ili ekskurziju. Od tog momenta, naš zadatak je bio da im podarimo ‘Drugarijadu‘, ‘Kamp prijateljstva‘.

Već šest godina okupljamo različita isturena odeljenja iz okolnih gradova i taj projekat je posebna radost za ceo tim. Zajedno provodimo vreme na planini i učimo kroz igru o umetnosti, nauci, sportu, gradimo uspomene i prevazilazimo strahove, zbog čega nam bude mnogo teško da se rastanemo.

Nema veće satisfakcije od energije koju povratno dobijete kroz osmeh i zagrljaj i kada vam dečji izraz lica opiše koliko ste radosti doneli u njegov život. Taj osećaj već ne umem rečima da iskažem…“

Marko kaže:

„S obzirom na to da sam diplomirao na fakultetu političkih nauka, na smeru Socijalni rad i socijalna politika, doprinos zajednici na konkretan način bio je polazna tačka u razmišljanju čime i kako želim da se bavim. Situacija u kojoj se naša struka nalazi nije na zavidnom mestu, i veliki je napor potrebno uložiti kako bi se konkretni problemi rešili (nekad se i ne reše), naročito u državnom sektoru gde su resursi ograničeni. Kada se sve to uzme u obzir, raditi u humanitarnoj organizaciji, po mom mišljenju, omogućava ispunjenje želje za doprinosom zajednici u najboljem smislu te reči.

Kroz samostalno donošenje odluka i usmeravanje pažnje, humanitarne organizacije imaju mogućnost da se posvete rešavanju konkretnih problema na praktičan i slobodan način, naravno poštujući pravila i zakone vezane za polje delovanja, što nije daleko od sna za jednog socijalnog radnika“, ističe Marko.

“Projekti koje Fondacija sprovodi imaju cilj da zadovolje jednu ili više potreba deteta tokom njegovog najranijeg razvoja, i svaki projekat se njihovom potrebom bavi na konkretan način.

Bilo da se radi o edukativnom kampu za decu iz socijalno ugroženih sredina, kao što je ’Drugarijada’, ili o omogućavanju pristupa predškolskom obrazovanju za decu u mestima gde vrtići ne postoje, kao što su ’Školice života’, ili čak i o pružanju dodatnih znanja i podrške roditeljima dece ranog uzrasta, kao što je ’Podrška, ne perfekcija’, svaki od projekata ima cilj da doprinese rešavanju konkretnog problema. Želimo da omogućimo svakom detetu da svoje detinjstvo provodi bezbrižno, u okruženju koje će podsticati i ohrabrivati njegov razvoj u svakom smislu. Taj put je dug, u skladu sa svim okolnostima možda i nepremostiv, ali šta nas sprečava da probamo?“

Naravno, pojedinac nikada ne može da postigne onoliko koliko može jedan kompaktan tim. Oboje ističu da je timski rad presudan.

“Verujem da sami ne možete daleko stići, a sve više mi se čini da ne možete uopšte opstati. Mi smo skupina jakih i kvalitetnih pojedinaca, ali udruženim veštinama i snagama pokazujemo najbolji rezultat. Kada imate sreću kao ja, da radite sa dobrim ljudima, sve drugo je stvar razgovora i dogovora jer polazite sa pozicije istih vrednosti.

Po godinama, ima nas i mlađih i starijih, skupa provodimo više vremena nego sa najbližim srodnicima. Smejemo se, razmenjujemo ideje, mišljenja, a kad treba povodom privatnih okolnosti i tugujemo, na neki način zajedno živimo život. Često se ne slažemo u mišljenjima, ali suštinski se čujemo, poštujemo i podržavamo. Rekla bih da je za nas pripadnost veoma važna i da smo srećni jer smo zajedno na pravom mestu.“

Marko ističe da svaki član projektnog tima samostalno ili timski učestvuje u realizaciji jednog ili više projekata.

„Prednost naših projekata je što su u velikoj meri dinamični i raznovrsni, što nam daje prostor da steknemo iskustvo u različitim aktivnostima i u rešavanju raznih izazova. Takođe, naša ideja jeste da se podelimo u skladu sa sopstvenim snagama i prednostima, kako bi svaki aspekt projekta bio pokriven na što bolji način.

S obzirom na to da smo počeli kao volonteri, imali smo prilike da steknemo uvid u većinu svakodnevnih izazova sa kojima se suočavaju projekti, pa možemo jedni drugima pomoći i ponuditi drugačije pristupe rešenjima.”

Mislim da je velika prednost našeg tima upravo taj volonterski početak, jer smo imali prilike da sagledamo Fondaciju u svakom njenom delovanju, a onda postanemo članovi projektnog tima i dobijemo priliku da svakodnevno doprinosimo daljem radu i ispunjenju ciljeva. U našem slučaju, to nas je povezalo, ojačalo, i omogućava nam da reagujemo brže i efikasnije na sve predviđene, odnosno nepredviđene okolnosti.

Na ovaj način izgraditi tim predstavlja veliku snagu jedne organizacije, jer se negovanjem timskih vrednosti stvara čvrsto poverenje i otvorena komunikacija među zaposlenima, i na kraju stvara grupa zadovoljnih i posvećenih ljudi usmerenih ka istom cilju. Veliku ulogu u ovome imali su Novak i Jelena, jer su nam svima pružili priliku, prostor da učimo i pravimo greške, i na kraju nam omogućili da ostanemo u okruženju u kojem želimo i možemo da pružimo svoj maksimum, na čemu smo im veoma zahvalni.“


Tekst prvobitno objavljen u magazinu Original.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE