Aktivacija čula i motorike, širenje svesti o značaju zaštite životne sredine, sticanje zdravih navika u ishrani, su samo neke veštine koja deca stiču radom u bašti. Zato je jedan od fokusa našeg rada i uspostavljanje bašti u vrtićima širom Srbije.
Imajući u vidu da deca u ranom uzrastu i razvoju poseduju najveće kapacitete za učenje, a da kontakt sa prirodom, boravak napolju i uzgajanje biljaka pozitivno utiče na celokupno zdravlje, razlozi za uključivanje dece u baštovanstvo su brojni. Naša saradnica na programu „Azbuka dobrih navika“, Vesna Zečević je za vas izdvojila par najvažnijih. Više o našim baštama koje uspostavljamo i održavamo u okviru dvorišta vrtića, a koje iz milošte volimo da zovemo malim laboratorijama za decu, možete pročitati ovde.
1. Aktivacija čula i razvoj motorike kod dece
U bašti deca osim što dodiruju zemlju, koriste razne alatke i semena, uočavaju razlike između biljaka, osećaju različite mirise i čuju zvuke raznih insekata. Interakcija dece sa prirodom koja ih okružuje podstiče njihov saznajni proces. Igranje zemljom, lopaticama i koficama sa vodom, kopanje, sađenje, zalivanje, čupanje korova stimuliše pokrete, tela, posebno ruku i šaka. Ove aktivnosti razvijaju motoriku, a vlastita iskustva decu uče šta je teško – lako, malo-veliko, glatko-hrapavo, hladno-toplo ili suvo – vlažno.
2. U bašti deca uče o važnim prirodnim procesima
Deca vole da pomažu, posmatraju i uče. Od momenta kada poseju prvo seme, sa neizmernom znatiželjom pratiće rast biljaka, cvetanje, formiranje i sazrevanje plodova. Imaće bezbroj pitanja i tako će učiti o prirodnim procesima. Saznaće značaj insekata i glista za biljke i shvatiće da je u prirodi sve povezano. Upoređivanje rasta biljaka i veličine plodova, brojanje semena, plodova ili latica na cveću, su deci zanimljive igre, dok je prepoznavanje biljaka na osnovu izgleda i imena odlična igra memorije.
3. Stiču odgovornost, strpljenje i svest o značaju zaštite životne sredine
Anagažovanjem u bašti deca će brzo naučiti da moraju biti strpljivi i odgovorni, dok čekaju da seme proklija, da njihova biljka poraste i da da prve plodove. Naučiće da je potrebno redovno zalivanje, čišćenje od korova i okopavanje, da biljke treba da imaju dovoljno sunca i da čekaju da seme preraste u biljku. Brzo će shvatiti zašto je važno brinuti o životnoj sredini i planeti zemlji. To je i prilika da nauče šta su, štetočine, pesticidi, zagađenje i reciklaža.
4. Neguju samopouzdanje i zdrave navike u ishrani
Sadnja i nega biljaka, berba povrća i voća, čišćenje povrća i uključivanje dece u pripremi hrane od biljaka u čijem su gajenju učestvovala, sigurno će rezultirati željom da probaju i konzumiraju hranu koju su pripremili. Rado će grickati povrće i voće koji su sami zasadili i gajili. To je najbolji način da shvate važnost zdrave hrane i pravilne ishrane.
5. Korisna porodična aktivnost i kreativna igra u vrtićima
Rad u bašti može biti porodična tradicija koja okuplja celu porodicu svake godine u isto vreme. Roditelji i deca, provešće kvalitetno vreme u timskom radu, a kasnije svi učestvovati u pripremi hrane, što je u današnje vreme retkost. Studije su pokazale da baštovanstvo poboljšava raspoloženje i ima pozitivne efekte na zdravlje i kvalitet života odraslih i dece.
Ukoliko želite da podržite uspostavljanje naših bašti u vrtićima širom Srbije, možete nam se pridružiti putem ovog linka.
O autoru: Vesna Zečević, nutricionista-dijetetičar, je saradnik za ishranu u Predškolskoj ustanovi “Dečji dani” u Beogradu još od 1996.godine. Ujedno je i predsednica Udruženja dijetetičara-nutricionista predškolskih ustanova Srbije, kao i Komisije za unapređenje ishrane dece sa alergijama na hranu i drugim specifičnostima u ishrani Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda. Dobitnica je Povelje i Zahvalnice Saveza zdravstvenih radnika Beograda i Srbije 2008.godine. Takođe, Vesna je i stručni saradnik Fondacije Novak Đoković na projektu “Azbuka dobrih navika“.
