Donirajte

Saveti nutricioniste: Kako ojačati imunitet deteta tokom pandemije

by , 7. Apr 2020.

Savremena ishrana zasniva se uglavnom na indistrijski procesuiranoj i brzoj hrani. Deca su žrtve loše ishrane i hrane sa mnogo masti, slanih grickalica i slatkiša, sokova i gaziranih pića, koja uslovljava slab imunitet. Osim toga loš kvalitet vazduha, nedostatak fizičke aktivnosti i stalna izloženost dece razim patogenima, dodatno utiču na slabljenje imunog sistema i podložnost organizma umoru i bolestima. Slab imunitet je neadekvatna zaštita od infekcija kao i težih oblika epidemija širih razmera kao što je sada aktuelni Korona virus sa kojim se bori ceo svet.

Dobra ishrana – jak imunitet

Dobra-pravilna ishrana je veoma bitan činilac dobrog imuniteta, koji detetu obezbeđuje prirodnu odbranu od bolesti i dobro zdravlje. Nutritivni deficiti mogu dovesti do hroničnih imunoloških problema. Naime bakterije i virusi nalaze pogodne uslove za svoj razvoj, ukoliko u ishrani nedostaju materije koje stimulišu jak imuni sistem, kao što su vitamini, minerali i esencijalne masne kiseline.

Sveže voće i povrće su najbolji izvori vitamina i antioksidanasa.

Naučno je dokazano da određene vrste voća i povrća sadrže materije-fitohemikalije, koje podstiču funkciju imunog sistema.

Fondacija Novak Đoković u okviru svog projekta "Azbuka dobrih navika" želi da pruži podršku ranom razvoju deteta tako što radi na usvajanju dobrih navika u ishrani u predškolskom uzrastu, u vrtiću i kod kuće, uključivanjem svih ciljnih grupa čiji je zajednički cilj sveobuhvatan i celovit razvoj deteta.

Fondacija Novak Đoković u okviru svog projekta “Azbuka dobrih navika” želi da pruži podršku ranom razvoju deteta tako što radi na usvajanju dobrih navika u ishrani u predškolskom uzrastu, u vrtiću i kod kuće.

Snaga minerala

Najvažniji minerali koji stimulišu imunitet su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum, a mogu se naći u svežem voću i povrću, orašastom voću, sirovom semenju i integralnim žitaricama.

Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala. Kod dece, cink smanjuje pojavu akutnih respiratornih infekcija. Izvori cinka su sirove semenke bundeve golice, ostrige, obogaćene žitarice, junetina, ćuretina i pasulj.

Jedan je od najbogatijih izvora selena i pojačivač imuniteta je beli luk.

Ima antibiotska svojstva i inhibira mnoge viruse. Najefikasniji je kada se jede sirov. Crni i beli luk sadrže komponente koje smanjuju upalne procese. Flavonoidi u luku učestvuju zajedno sa vitaminom C u uništavanju bakterija, zato je neizostavan dodatak supama i raznim jelima. Senf, paprike, beli i crni luk sadrže supstance mukolitike koji razređuju gust sekret u respiratornim putevima.

Vitamini B grupe se moraju se unositi svakog dana. Gube se prilikom procesa ljuštenja, pasiranja i kuvanja voća i povrća. Bogati izvori B vitamina su: integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso i zeleno lisnato povrće.

Vitamin C povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, povećava nivo interferona – antitela koje oblaže površinu ćelija, sprečavajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižava nivo lošeg – LDL holesterola.

Vitamin C se ne akumulira  u organizmu i mora se svakodnevno unositi.

Moćan je antioksidans jer štiti od opasnih slobodnih radikala. Izvori ovog vitamina su sveže voće i povrće, sokovi od svežeg voća i povrća koji se odmah konzumiraju.

Najvažniji minerali koji stimulišu imunitet su: selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum, a mogu se naći u svežem voću i povrću, orašastom voću, sirovom semenju i integralnim žitaricama.

Najvažniji minerali koji stimulišu imunitet su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum, a mogu se naći u svežem voću i povrću, orašastom voću, sirovom semenju i integralnim žitaricama.

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema i produkcije imunih ćelija, koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prirodni izvori su klice žitarica, sirovo semenje, jezgrasto voće i sirovo ceđena biljna ulja.

Karotenoidi su skupina provitamina sadržanih u narandžastom voću i povrću i zelenom lisnatom povrću. Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćan je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A, koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat.

Šargarepa sadrži oko dve stotine različitih karotenoida, a jedan od njih je beta karoten.

Kupusnjače (brokoli, kelj, prokelj, kupus) i spanać izvori su vitamina K, važnog saveznika u mineralizaciji i održavanju zdravlja kostiju. Spanać sadrži i kalcijum, natrijum, fosfor, mangan, bakar, cink, jod, kobalt. Zbog prisustva celuloze, spanać je dobar za varenje i čišćenje organizma.

Samonikle biljke, sa čistih staništa: kopriva , maslačak i sremuš, čija je sada sezona, odlični su izvori vitamina i minerala. Takođe, i pčelinji polen je bogat enzimima i drugim potentnim nutritivnim elementima koji pojačavaju imunitet.

Imajući u vidu da fizička aktivnost dece na otvorenom doprinosi boljem imunitetu, sintezi vitamina D i utiče na apsorpciju kalcijuma i izgradnju koštano zglobnog sistema, veoma je važno koju hranu nuditi deci i kako svakodnevno realizovati njihovu ishranu u ovom periodu teške pandemije, kada nam je svima kretanje ograničeno na minimum. Zato ću u sledećem blogu pisati o tome kako isplanirati dobe i zdrave obroke za vaše mališane tokom pandemije. Nastavite da pratite naš blog!


O autoru: Vesna Zečević, nutricionista-dijetetičar, je saradnik za ishranu u Predškolskoj ustanovi “Dečji dani” u Beogradu još od 1996.godine.  Ujedno je i predsednica Udruženja dijetetičara-nutricionista predškolskih ustanova Srbije, kao i Komisije za unapređenje ishrane dece sa alergijama na hranu i drugim specifičnostima u ishrani Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda. Dobitnica je Povelje i Zahvalnice Saveza zdravstvenih radnika Beograda i Srbije 2008.godine. Takođe, Vesna je i stručni saradnik Fondacije Novak Đoković na projektu “Azbuka dobrih navika“.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE