Nikolas Vinton je pravi primer da pojedinačni doprinos u borbi za veće dobro i te kako može da ostavi trag. Tokom 1939, uspeo je da pošalje u Veliku Britaniju 669 mališana, koje su u nacističkom okruženju čekali koncentracioni logori i sigurna smrt.
Nešto pre Božića predratne 1938. godine, Nikolas Vinton, dvadesetdevetogodišnji broker, spremao se da iz Londona krene na zimovanje u Švajcarsku. U poslednjem trenutku promenio je plan i otišao u Prag, kako bi pomogao svom prijatelju koji je spasavao Jevreje koji su bili progonjeni.
Kada je video u kakvim uslovima žive jevrejska deca, odlučio je da im pomogne i tako započeo borbu na dva fronta. Prvo je uspeo da ubedi čehoslovačke vlasti da dozvole emigraciju dece uz dozvolu roditelja i Nemačku da dozvoli tranzit vozova. Drugi podjednako težak zadatak bio je da pronađe smeštaj za veliki broj jevrejske dece koju je malo ko u predratnoj Evropi bio spreman da prihvati. Naišao je na razumevanje samo u svojoj domovini, ali je lično morao da obezbedi dokumenta i finansijska sredstva u iznosu od 50 funti za svako dete, za slučaj povratka kući. Tokom 1939, u osam misija evakuacije pomoću Kindertransport vozova kroz četiri države uspeo je da pošalje u Veliku Britaniju 669 mališana, koje su u nacističkom okruženju čekali koncentracioni logori i sigurna smrt.
Britian Sir Nicholas Winton receives the Order of the White Lion at Prague Castle on October 28, 2014 during the celebration of the Independance day. Sir Nicholas Winton, who saved hundreds of Jewish children in Prague from the Nazis before World War II, received the Czech Republic’s top honour from the president. AFP PHOTO / MICHAL CIZEK
Vintonovu neverovatnu priču prati još jedan interesantan detalj: njegovi napori i uspeh u spasavanju stotine dece od užasa nacističkih logora decenijama su bili nepoznati javnosti. Možda bi svoju tajnu odneo u grob da njegova žena godinama kasnije nije slučajno pronašla njegove beleške sa fotografijama i spiskom svih mališana kojima je pomogao. Tako je svet saznao koliko mnogo je ovaj čovek učinio za jevrejsku decu davne 1939. godine.
Godine 1988, kada se saznalo za Vintonovo herojstvo, bio je pozvan da gostuje u popularnoj BBC emisiji „That’s Life“. Povodom njegovog gostovanja producenti emisije odlučili su da mu prirede iznenađenje i tako se dogodio jedan od najdirljivijih trenutaka u istoriji televizije – prvi put nakon Drugog svetskog rata u istoj prostoriji ponovo su se našli Vinton i njegova „deca“. Vinton, koji nije znao da je u studiju okružen tada već odraslim osobama koje upravo njemu duguju život, bio je ganut do suza njihovom neizmernom zahvalnošću i poštovanjem.
Njihov dirljivi susret na snimku otkriva samo delić onoga što je ovaj čovek učinio za hiljade drugih ljudi, ne samo spasavajući ih od sigurne smrti već i pokazujući koliko snažan uticaj može da ima nečija humanost.
Bivši britanski premijer Gordon Braun opisao je Vintona rečima:
On je istinski heroj našeg vremena. Samo izuzetno hrabar čovek rizikuje svoj život da bi spasao druge ljude čiji su životi ugroženi. Njegov herojski čin nastaviće da nas inspiriše da budemo humani i činimo dobra dela.
Jedan od „mališana“ koji se zahvaljujući Vintonu našao u Kindertransport vozu na putu ka novom životu i slobodi istakao je da on nije imao skrivene motive. Nije tragao za slavom ili priznanjem za ono što je učinio, niti je očekivao bilo kakvu novčanu nagradu za svoju nesebičnost. Njegov jedini cilj bio je da spase što više dece. To govori o retko časnom, plemenitom i skromnom čoveku.
Često pogrešno procenjujemo koliko veliki uticaj naša dela mogu da proizvedu. Brzo zaključujemo da jedna osoba sama ne može da napravi razliku. Ipak, sa druge strane, Nikolas Vinton je pravi primer da pojedinačni doprinos u borbi za veće dobro i te kako može da ostavi trag. Zato ne smemo da ostanemo nemi na užasne stvari koje se dešavaju pred našim očima.
Source: www.latimes.com
Nažalost, sve je manje ljudi poput Nikolasa Vintona. Naš strah i predrasude nadjačavaju iskonsku ljudsku potrebu da pomognemo i brinemo jedni o drugima. Uz nezainteresovanost i neinformisanost, čini se da polako gubimo i poslednji atom humanosti u sebi i sve više tonemo u svet mržnje i straha.
Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na slobodu. Ljudska prava nisu selektivna, ona podjednako važe za sve narode sveta bez obzira kojoj rasi ili kulturi pripadali. Lako je postaviti sopstvene interese, kao što su bezbednost i blagostanje, ispred tuđih. Ipak, ne smemo da zaboravimo nasleđe kao što je Vintonovo, čija su nesebičnost i velika želja da pomogne drugima pokrenule lančanu reakciju humanosti, koja nastavlja da inspiriše i podstiče mnoge druge ljude da postupe na isti način.
Nikolas Vinton nije samo inspiracija mnogima već i oličenje onoga čemu celokupno čovečanstvo treba da teži – ne za slavom ili novcem, već da pomažemo jedni drugima u teškim situacijama. Pomoć je jaka reč koja se lako sprovodi u delo. Treba samo da ostavimo po strani predrasude i sebične želje kako bismo se potpuno posvetili zalaganju za ono što je ispravno i pomogli ljudima u nevolji. Vera, rasa ili kultura među nama ne prave razliku. Svi dišemo isti vazduh, osećamo iste emocije i zaslužujemo podjednake šanse da živimo i radujemo se životu.
