Donirajte

Žene u sportu

by , 25. апр 2014.

Uprkos sve većoj jednakosti između muških i ženskih takmičara u olimpijskoj konkurenciji, i dalje postoje ogromne razlike u muškim i ženskim sportovima od vrhunskog do rekreativnog nivoa, kao i među decom.

Olimpijske igre u Londonu 2012. godine bile su najveći sportski događaj, koji su obeležili rekordi i ostala postignuća sportista, ali i manifestacija koja je bila značajna po još mnogo čemu. Dok su takmičari širom sveta ostavljali srce na terenu, i ulagali velike fizičke i psihičke napore susrećući se sa uspesima i razočaranjima, pojavile su se i neke priče koje prevazilaze sportsku izvrsnost. One se pre svega tiču ljudskosti, onog unutrašnjeg u čoveku.

Prvi put do sada desilo se da je svaki nacionalni tim među sportistima imao i žene takmičarke, što znači da su Brunej, Katar i Saudijska Arabija prekinuli sa tradicijom po kojoj su samo muškarci mogli da učestvuju na sportskim događajima. Tako će u istoriju ući džudistkinja Wojdan Shahrkhan i atletičarka u disciplini na 800 metara Sari Atar koje su se takmičile pod zastavom Saudijske Arabije, zemlje koja zabranjuje devojkama ne samo pravo na fizičko obrazovanje u školama, već ih sprečava da budu prisutni i kao gledaoci na stadionima.1 S obzirom na sve to, verovatno nikog ne iznenađuje činjenica što njihovo učešće na Olimpijskim igrama nije prošlo bez kontroverzi.

Uticajni islamsPrvi put do sada desilo se da je svaki nacionalni tim među sportistima imao i žene takmičarkeki sveštenici osudili su njihovo učešće na najvećoj smotri sporta u 2012. godini, a na Tviteru su se na meti mržnje našle ne samo takmičarke, već i njihove porodice. Nazivali su ih raznim pogrdnim imenima, a njihova odluka da se takmiče okarakterisana je kao sramotna i bez časti.

Ovo pitanje nije imalo samo veze sa sportskim postignućima. Više se ticalo ravnopravnosti između polova, i ravnopravnog pristupa sportu i takmičenjima na Olimpijadi, utirući tako put svim ljudima da se slobodno bave sportom, pod jednakim pravima. Mada je bila poslednja u svojoj grupi i kroz cilj prošla sa više od 30 sekundi zakašnjenja u odnosu na pobednicu, publika je Saru Atar pozdravila burnim aplauzom kada je prošla kroz cilj. Obe takmičarke iz Saudijske Arabije su pravi primer olimpijskog duha, one podstiču na promene i zalažu se za rodnu ravnopravnost:

Verujem da moje učešće na Igrama može da pokrene i druge žene u Saudijskoj Arabiji da se više bave sportom i da postanu prave sportistkinje“, izjavila je Atar.“Možda ćemo na narednim Olimpijskim igrama učestvovati sa veoma jakim timom.2

Žene u sportu ostvarile su veliki napredak u odnosu na raniji period. U Londonu na Igrama iz 1908. godine samo 1.8% takmičara su bile žene, dok je na poslednjim letnjim Olimpijskim igrama u istom gradu bilo 44.2% sportistkinje. Sa uvođenjem ski skokova, half-pipe (vrsta snežne piste u polucilindričnom obliku „pola cevi“) i ski slope stil (na stazi su postavljene veštačke prepreke koje treba savladati) u snoubordu za žene ove godine u Sočiju, dame su sada zastupljene u svim olimpijskim sportovima.3

Međutim, tu se priča o ravnopravnoj zastupljenosti žena i muškaraca u sportu, nažalost, ne završava. Uprkos sve većoj jednakosti između muških i ženskih takmičara u olimpijskoj konkurenciji, i dalje postoje ogromne razlike u muškim i ženskim sportovima od vrhunskog do rekreativnog nivoa, kao i među decom. U Velikoj Britaniji razlike između polova počinju sa oko deset godina, i do uzrasta od 15 godina samo se polovina devojčica u odnosu na dečake bavi fizičkim aktivnostima u meri kojoj je to preporučeno.4 U današnjem društvu sve je manje onih koji su dovoljno aktivni da iskuse blagodeti koje redovno vežbanje ima na zdravlje. To znači da su devojčice izložene većem riziku od raznih bolesti, kao što su dijabetes i neke vrste kancera.

Uprkos očiglednim prednostima koje donosi bavljenje sportom i fizička aktivnost: „samopoštovanje, uključujući samoopažanje, samovrednovanje, samoefikasnost, osnaživanje i povećana lična sloboda“5 , i dalje mladi ljudi širom sveta nemaju mnogo uzora. Poražavajuća činjenica je da, iako postoji veliki broj neverovatnih sportistkinja, njima se daje jako malo medijske pažnje. Na nedavno održanom teniskom turniru Sony Open u Majamiju, snimljeno je i emitovano 26 mečeva teniserki nasuprot 71 meču u muškoj konkurenciji.6 To nije rezultat ponude i potražnje, s obzirom na to da se ulaznice za ženske mečeve dobro prodaju, kao i da su mečevi tenisera i teniserki slično pozicionirani na Tennis Channel.7 To nije ni zbog nedostatka zahteva gladalaca, imajući u vidu da sportovi u kojima se takmiče žene postaju sve popularniji. Tako je, na primer, finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2011. godine bio događaj sa najvećim brojem tvitova u to vreme. Ipak, pokrivenost i izveštavanje o njemu to ne potvrđuje. Samo 12 meseci po završetku Olimpijskih igara u Londonu na kojima su učestvovale najbolje svetske sportistkinje, samo 3% sportskog izveštavanja bilo je o ženskom sportu. Dr Paker, viši predavač iz oblasti javnog zdravlja, smatra da je ovaj nedostatak medijske pokrivenosti izuzetno bitna stvar:

I pored uspeha naših sportistkinja, kako na Igrama 2012. godine tako i kasnije, ženski sport, bar u očima štampanih medija koje smo proučavali, ostaje sport manjine. Dok ne promenimo ovakvo shvatanje, nivo učešća devojaka i žena u sportu nastaviće da trpi, što će se kao rezultat negativno odraziti na javno zdravlje.8

Iako je i dalje dalek put ka postizanju jednakih mogućnosti za bavljenje sportom za sve, zabeleženi su pozitivni koraci u tom smeru širom sveta. U Egiptu, pokrenut je Ishraq program sa ciljem da razvije veštine devojaka, poveća njihovo samopouzdanje, izgradi njihove građanske i liderske sposobnosti, kao i da poveća njihova očekivanja u budućnosti. Uz fizičku aktivnost ide i edukacija o higijeni, ishrani i zdravlju kao i razvoj životnih veština. U Avganistanu projekat Sport za žene nudi obrazovne i sportske aktivnosti za do 10.000 žena i devojaka.9 Ovi, kao i mnogi drugi slični projekti širom sveta, menjaju stavove i realnost polovine stanovništva. Nadam se da će to omogućiti da sve više žena poput Wojdan Shahrkhani i Sare Atar razbijaju okove i teže vrhunskim sportskim postignućima za sebe i svoje zdravlje, ali i da bi inspirisale druge. Sport bi trebalo da je dostupan za sve, bez obzira na kom nivou se praktikuje. Sport nije nešto čemu teže samo muškarci – to je odličan način da iskusimo radost što smo ljudi.

Pogledajte ovaj inspirativan video koji slavi žene olimpijske heroje, snimljen povodom ovogodišnjeg Međunarodnog dana žena.
http://www.olympic.org/news/celebrating-inspirational-role-models-on-international-women-s-day/226865

Izvori:

  1. http://www.theguardian.com/commentisfree/2012/jul/13/olympics-2012-saudi-women
  2. http://www.theguardian.com/sport/2012/aug/08/sarah-attar-saudi-arabia-olympics
  3. http://www.olympic.org/news/celebrating-inspirational-role-models-on-international-women-s-day/226865
  4. http://youngfoundation.org/wp-content/uploads/2012/10/YOF1716_Nike_report_08_12_web_1.pdf
  5. http://www.un.org/wcm/webdav/site/sport/shared/sport/SDP%20IWG/Chapter4_SportandGender.pdf
  6. http://www.nytimes.com/2014/03/28/sports/tennis/where-are-the-sony-open-cameras-mostly-watching-the-men.html
  7. http://www.nytimes.com/2014/03/28/sports/tennis/where-are-the-sony-open-cameras-mostly-watching-the-men.html
  8. http://www.theguardian.com/lifeandstyle/womens-blog/2014/mar/13/womens-sport-newspaper-coverage-birmingham-university
  9. http://www.un.org/wcm/webdav/site/sport/shared/sport/SDP%20IWG/Chapter4_SportandGender.pdf

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE