Današnja deca se rađaju u svetu u kojem dominira online i virtuelna komunikacija. Mališani se lako na njih privikavaju, i sve usvajaju nekako „prirodno“, brzo.
Očigledna kompleksnost društvenih mreža deluje drugačije na nešto starije generacije, koje često hvata nervoza kada njihova deca pristupe internetu. Zašto? Koji su problemi, opasnosti, na koje stvari bi trebalo obratiti pažnju, a koje su prednosti? Kako društvene mreže koje vaša deca koriste zaista utiču na njih, u negativnom, kao i u pozitivnom smislu?
Dok na Fejsbuku korisnici moraju da imaju najmanje 13 godina kako bi otvorili svoj profil, Tviter manje striktno navodi da njihove usluge „nisu namenjene osobama mlađim od 13 godina“. Opet, u današnje vreme roditelji su i te kako svesni da deca znaju dosta o tome kako funkcionišu društvene mreže i, samim tim, mogu da posećuju pomenute sajtove ispod preporučene starosne granice. Iako u politici privatnosti Tvitera piše da „ukoliko uočimo da deca mlađa od 13 godina ostavljaju lične podatke na ovoj mreži, preduzećemo neophodne korake da uklonimo takve informacije i ukinemo njihov nalog“, ne možemo a da ne primetimo da je ton ove preporuke prilično pasivan. Tviter bi trebalo da bude svestan prisustva maloletnih lica na internetu, i mogućih negativnih posledica tih aktivnosti. Tačno je da Tviter napominje da „je ciljano zlostavljanje ili uznemiravanje…kršenje pravila i uslova korišćenja Tvitera“, ali je to i dalje platforma koja se ponosi svojom politikom da „se ne bavi izmenom sadržaja ili da ne interveniše u slučaju sukoba između korisnika“. Mada ovo nije vreme i mesto za raspravu o granicama slobode govora, verovatno je upravo takva sloboda krivac za pojavu sajber maltretiranja, o čemu imamo prilike da čitamo svakodnevno u štampi, i to je nešto što se događa svuda u svetu. Šta možete da učinite kako bi držali pod kontrolom pristup društvenim mrežama i stvorili što je moguće pozitivnije okruženje za svoje dete?
Preporuka administratora na Tviteru je da „održimo zdravu ravnotežu u životu“. Roditelji su uzori svojoj deci i trebalo bi „svojim primerom da im ukažu na to koliko je važan balans između online i offline aktivnosti, tako što će u krugu porodice podsticati i jedne i druge“. Balans je, očigledno, ključan faktor kako bi se izbegla zavisnost od online sveta. Takođe, deca bi trebalo da ovladaju društvenim veštinama koje nisu u vezi sa internetom. Za dete koje mnogo vremena provodi u online aktivnostima, taj virtuelni svet može da postane beg iz stvarnog života, i mesto gde otkriva svoju ličnost i upoznaje nove ljude. Zato bi roditelji trebalo da nastave da usmeravaju dete ka izgradnji odnosa sa ljudima u svetu van društvenih mreža. Primeri kao što su tragično samoubistvo Hane Smit prošle godine, sve zbog anonimnog maltretiranja sa kojim se suočila na popularnom sajtu za tinejdžere Ask.fm, jasno pokazuje koliko nečije samopoštovanje može da zavisi od bezimene i bezlične online populacije.
Sajber maltretiranje
Društvo mora da se uključi u rešavanje problema sve učestalijeg sajber maltretiranja, čije posledice mogu da budu dalekosežne. Iako dosta zavisi od samog medija koji se koristi, maltretiranje na internetu često ostavlja trajno svedočanstvo o incidentu koji drugi mogu da vide, a objavljeni komentari ili aktivnosti mogu da dođu do većeg broja ljudi, nego što je to slučaj sa tradicionalnim fizičkim maltretiranjem. Tako su posledice online maltretiranja trostruke – više ljudi koji su upoznati sa tim, trajno svedočanstvo i sve veća učestalost – znatno umnožavaju štetu koja može biti izazvana ovakvim ponašanjem.
Benefiti društvenih mreža
Istraživanja, međutim, pokazuju da korišćenje društvenih mreža zapravo može da bude veoma korisno za dečiji um koji se razvija. Doktor Džim Tejlor sa Univerziteta u San Francisku napisao je članak kod nazivom „Loše, ružne i dobre strane dečijeg korišćenja društvenih mreža“, u kojem se podjednako bavi pozitivnim i negativnim aspektima. U razgovoru o ovom članku, obrazložio nam je viđenje ove tematike.
Pitanje nije da li vašoj deci treba da se dozvoli pristup društvenim mrežama“, zato što će ona to svakako učiniti. To je svet u kojem ona odrastaju. Pitanje je, zapravo, kako društvene mreže mogu da se iskoriste kao sredstvo za njihov zdravi razvoj, pre nego kao nešto što im šteti.
Po njegovom mišljenju, to pitanje je od ključne važnosti. On ne beži od mogućeg negativnog uticaja društvenih mreža, ukazujući na odnos između preterane upotrebe društvenih mreža i mnogobrojnih mentalnih problema uključujući glumački i antisocijalni poremećaj ličnosti, bipolarni poremećaj i paranoidni poremećaj ličnosti. On, međutim, napominje da društvene mreže mogu da stimulišu um tako da se poveća empatija u virtuelnom i u stvarnom svetu, odnosno da dovede do podsticanja tehnološkog napretka, a čak umanjuje stres u nekim slučajevima.1 Prema njegovim rečima:
Društvene mreže mogu da budu korisne za decu, pružajući im dodatne načine komunikacije, i da izgrade i održe odnose sa drugim vršnjacima. To je, takođe, način kojim mogu da zadovolje znatiželju o drugim ljudima.
Zavisnost od društvenih mreža
Osim što ističe da deca mogu da razviju svoje tehnološke veštine, on govori i o tome da „[deca] mogu da postanu zavisnici od društvenih mreža i provode nezdravo mnogo vremena na njima. Opsednutost društvenim mrežama može da ih košta mnogo propuštenih prilika da rade nešto drugo; vreme koje se provede na društvenim mrežama je vreme koje nije provedeno u spavanju, ishrani, učenju, vežbanju, i direktnoj interakciji sa drugima“.
Ovaj problem je veoma teško rešiti. Anketa koju je sprovela Common Sense Media, objavljena krajem 2013. godine, pokazala je da gotovo 45% dece mlađe od dve godine koristi smart telefon, dok 75% mališana uzrasta od osam godina ili manje ima pristup smart telefonu ili tabletu kod kuće. Mogućnost da deca budu izložena raznim rizicima na internetu, u veoma osetljivom dobu, je iz tog razloga povezana sa njegovim sve većim korisćenjem.
Nijedan roditelj ne želi da svoje dete liši društvenih i tehnoloških prednosti koje pruža korišćenje društvenih mreža. Ipak, ovaj neopipljivi svet možete teško da razumete i kontrolišete ukoliko niste deo njega. Kao i sa većinom drugih stvari koje se odnose na roditeljstvo, nemoguće je dati jednostavan odgovor. Međutim, dobar početak bi mogla da bude moderacija. „Kao i sa većinom stvari u životu“, navodi doktor Tejlor, „roditelji moraju da postave granice o tipu društvenih mreža koje njihova deca koriste i koliko vremena provode na njima“. Iako ne postoji lek za sve, ne bi trebalo da zanemarimo ovu situaciju, već da podstaknemo decu da otvoreno pričaju o svojim problemima i pitaju nas sve što ih interesuje.
David Cook je advokat specijalizovan za sajber kriminal iz kancelarije Pannone. Sagovornik mu je bio doktor Džim Tejlor, autor €œVaspitavanje tehnološke generacije: Pripremite svoju decu za svet koji pokreću mediji€.
Fotografije
- Programmeren by Waag Society
- Dell Tablet and XPS Launch London by Dell’s Official Flickr Page
- Scratch workshop by Waag Society
