Donirajte

Kako deca otkrivaju svemir?

by , 27. May 2019.

Svemir, beskonačno prostranstvo koje nas okružuje. Svake večeri kao petogodišnja devojčica sa neizmernom radoznalošću gledala sam u nebo. To prostranstvo me je očaravalo i otvaralo brojna pitanja: gde ode Sunce kad zađe, koliko je nebo veliko pa tako dobro skriva sva nebeska tela, kako se rađaju zvezde i zašto neke padaju, kako nastaju sazvežđa…Dvadeset godina kasnije ista devojčica postavlja pitanja, traga za neistraženim, zamišlja i izmišlja.

Beskonačnost mogućnosti koju nalazimo u svemiru, ja vidim u deci. Da bismo razumeli postanak i funkcionisanje svemira, kaže NASA, neophodno je da u svom istraživanju krenemo od velikog praska. Verovatno ne bih znala da vam kažem mnogo o događajima koji su usledili nakon velikog praska. Međutim, ono u šta duboko verujem jeste da se hiljade takvih prasaka desi u univerzumu jednog deteta.

U čemu leži tajna univerzuma jednog deteta?

Brojna sociološka, psihološka i etnografska istraživanja o deci dovela su u pitanje shvatanje deteta kao egocentičnog i kognitivno nezrelog bića. Ova istraživanja podržala su shvatanje deteta kao moćnog i kompetentnog bića. Ono stvara, preispituje stara i osmišljava nova pravila, dovodi u pitanje sve što ga okružuje i fascinira, igrajući se istražuje sebe i svet oko sebe. Za dete je svaka situacija prilika za učenje, prasak i promenu. Istraživanja rađena na mozgu pokazala su da učenje angažuje celo telo. U tom smislu, proces učenja je umni i telesni. Posebno važna odlika učenja deteta jeste da je to socijalni proces, odnosno proces zajedničkog građenja znanja i značenja.

Po preporuci svoje drage koleginice Dragane, pročitala sam zanimljiv članak časopisa The Guardian pod nazivom Kako deca uče – i zašto roboti nisu dorasli tome. Članak pokreće niz važnih pitanja. Posebno je zanimljiva priča o ocu, ekspertu za veštačku inteligenciju i robotiku na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, koji je pokušao da „odgaji“ robota prateći i ugledajući se na način na koji njegovo dete uči. Verovatno se pitate kakav je bio rezultat ovog pohoda. Odgajanje deteta usmerilo je ovog oca na promišljanje načina na koji ljudi uče pre nego na stvaranje robota koji može da se takmiči sa čovekom.

Zašto roboti nisu dorasli načinu na koji deca uče? Učenje je kompleksan, interaktivan, socijalan i zajednički proces. U njemu deca grade nova značenja i dele svoja osećanja.

Baš zato što je učenje socijalan proces koji angažuje um i telo, „budućnost inteligencije ne leži u mašinama, već u razvoju naših sopstvenih umova“. Još važnije u građenju odnosa. Inspirisana ovom pričom, istraživala sam pitanje veštačke inteligencije i načina na koji se programiraju roboti. Pokazalo se da su mnoga istraživanja iz ove oblasti usmerila svoju pažnju na oblast razvojne psihologije i razvijanju programa koji se zasnivaju na principima učenja dece.

Ako mene pitate u čemu leži tajna univerzuma jednog deteta i načina na koji pristupa istraživanju onoga što ga okružuje, moj odgovor bi bio da ona leži u dečjoj otvorenosti, zapitanosti, radoznalosti i želji da ono čime se bave podele sa drugima.  Svaki prasak u tom univerzumu vodi novom pitanju i istraživanju. Kako ćemo znati da se prasak desio? Poput novorođene zvezde, videćete ozarenje na dečjem licu. Ozarenje prati želja da pitaju, znaju i urade više. U svom nastojanju da istraže svemir, deca poput astronauta na misiji, često prkose zakonima fizike.

Odnos ne može da bude sveden na tehničko ovladavanje uređajem, jer su deca vrlo vešta u tome. On se tiče nečeg mnogo važnijeg – građenja kulture upotrebe tehnologija.

Odnos ne može da bude sveden na tehničko ovladavanje uređajem, jer su deca vrlo vešta u tome. On se tiče nečeg mnogo važnijeg – građenja kulture upotrebe tehnologija.

Kako je otkrivanje svemira postalo digitalno?

Deca su pronašla još jedan način da izraze sebe i istraže svet koji ih okružuje. Posmatrajući dečaka koji se prvi put susreće sa virtualnim naočarama na prošlogodišnjoj Drugarijadi, osim uzvika sreće i oduševljenja desila se važna i magična promena. Javila se želja da zna više, postavi nova pitanja, podeli svoj doživljaj sa drugom decom i volonterima i da učestvuje u našem susretanju sa novim i neistraženim. Veliki i neistraženi prostori, poput svemira ili digitalnog prostora, izazivaju strepnju i otvaraju pitanje – šta se krije u tamnim i zabačenim mestima ovih prostranstava.

Svako otkriće posredovano tehnologijama vodi nekoj promeni. Da li će predznak te promene biti pozitivan ili negativan zavisi od odnosa koji gradimo prema upotrebi tehnologija.

Odnos ne može da bude sveden na tehničko ovladavanje uređajem, jer su deca vrlo vešta u tome. On se tiče nečeg mnogo važnijeg – građenja kulture upotrebe tehnologija. Građenje kulture upotrebe tehnologija predstavlja celoživotni proces u kom se naš odnos gradi na osnovu interakcije sa drugim jedinstvenim i bliskim univerzumima (roditeljima, braćom/sestrama, vršnjacima i drugima iz užeg i šireg okruženja). Način na koji odrasli, bliski detetu, koriste tehnologije u velikoj meri određuje način na koji će ih deca koristiti.

Direktan kontakt (pogled, poljubac, zagrljaj, dodir) između deteta i odraslog ništa ne može da zameni. Vrednost takvog kontakta je neprocenjiva. Međutim, ne smemo da sumnjamo u moć svoje dece da se suoče sa digitalnim. Neophodno je da zajedno sa njima istražujemo neistraženo. Zato obucite svoja astronautska odela, osluškujte svoju decu, postavljajte i odgovarajte na pitanja i interesujte se za ono što ih pokreće.

Devojčica, koja danas živi u telu dvadesetpetogodišnje devojke, zahvalna je svima onima posebno svojim roditeljima, što su sa njom zajedno istraživali svemir, zamišljali i izmišljali i dalje to čine. Sada svaki zalazak sunca rađa nova pitanja koja se poput boja na nebeskom svodu slivaju u novo istraživanje, koje često bude zabeleženo okom kamere njenog telefona. 

***

Jelena Stojković je stipendistkinja Fondacije Novak Đoković. Fondacija je 2018. godine započela saradnju sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, sa ciljem stvaranja lidera u istraživanju oblasti obrazovanja i razvoja u ranom detinjstvu. Zahvaljujući stipendiji danas Jelena pohađa doktorske studije na Filozofskom fakultetu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju. Oblast njenog istraživanja odnosi se na specifičnost ranog detinjstva i obrazovanja u modernom društvu, pitanja dečjih prava i njihove participacije u modernom društvu, kao i uloge digitalnih tehnologija u ranom dečjem razvoju.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE