Kada se deca udruže „protiv“ Vas – uspeli ste!

Usudiću se da kažem da je ljubav u najužoj porodici, prema roditeljima, deci, braći i sestrama -urođena. To je nešto što je u nama i na nama poput mladeža, belega, crta lica, boje očiju, konstitucije tela. Međutim, pre svega od roditelja zavisi njen razvojni put, tok i cilj.

U odnosu braće i sestara cilj je put. Počinje prvim susretom i nema kraja, ali ima dosta stanica. Nađe se i neki kamenčić spoticanja, loš put, makadam, zid ćutanja, hladna stena, a i kiša suza. Pa opet duga, toplo i lepo vreme, radovi na putu, velika vrućina. I onda sve ispočetka.

Cikličan i neraskidiv odnos u kojem se prepoznaje i ljuto rivalstvo, ali i najdublja, rečima neobjašnjiva veza.

Susret sa novim, mlađim članom porodice donosi koktel emocija i njihovih manifestacija. Ima tu ljubavi, nežnosti, ljubomore, zbunjenosti, besa, nerazumevanja i brige. Od roditelja i njihovog odnosa prema deci kao zasebnim individuama, i kao „paru“ zavisi konačan ishod. Njihov zadatak je da bruse ljubomoru, kanališu bes, trasiraju nerazumevanje, grade ljubav, podižu empatiju, zatrpaju brigu i stvore zdrav odnos.

1. Deca uče na osnovu primera

Roditelji, deca vas oponašaju u tim međuljudskim odnosima. Ako malo bolje pogledate njihov odnos, u svojoj suštini, isti je kao vaš odnos prema partneru, a ukoliko imate brata ili sestru onda i prema njima. Vodite računa na koji način razgovarate sa svojim bratom, sestrom ili suprugom. Deca uče iz prakse. Nisu u stanju da prihvate „puku teoriju“ ako pred očima gledaju neki drugi scenario. Ako se vi međusobno svađate, vičete jedni na druge, govorite pogrdne reči, lupate vratima, očekujte isti takav odnos među svojom decom. Nije dovoljno da im čitate i objašnjavate pravila bontona i mirna sredstva rešavanja nesuglasica, jer ste im samo vi uzor i sve što vi radite za njih je ispravno. Razgovarajte mirnim tonom, prećutite nešto ako ste besni, i ne lupajte vratima.

Najvažnije je da ne govorite loše nekoj trećoj osobi o partneru, bratu, sestri kada oni nisu tu, a deca vas slušaju.

2. Upoznajte dobro svako svoje dete pa napravite veliki mozaik različitih karaktera

Budite spremni da se vaša deca, koliko god ih imali, razlikuju. Svako od njih je čovek za sebe, ima svoj temperament, gradi svoj karaker. Mlađi sin voli ono što stariji nikada nije i u tome je sličniji svojoj sestri. To je potpuno prirodna i normalna stvar, a za vas je to, kako kažu u matematici, zadatak sa zvezdicom. Dakle nešto malo teže nego obično jer ima svoje faze rešavanja.

Prva faza je da upoznate svako svoje dete, njegove prednosti i slabosti, da mu u skladu sa tim ojačate karakter i negujete temperament.

Radite na tome da razvija svoje prednosti, da ide na fudbal, solfeđo, balet, ono što voli. Osvestite dete da zna svoje slabosti, da ih se ne stidi nego da ih razvija za dve nijanse upornije od prednosti. Bitno je da dete zna ko je i da je baš takvo voljeno najviše na svetu. Kada dete zna da je najvoljenije na planeti ono je sigurno u sebe i nema potrebu ili znatno manje oseća i manifestuje negativne emocije i samim tim neće biti ljubomorno na brata, sestru u situacijama kada su oni u nečemu bolji, kada ih neko pohvali ili dobiju bolju ocenu.

Druga faza se sastoji u tome da uskladite dve ili više različite ličnosti, a to se radi kroz zajedničke aktivnosti.

Ako vidite da su se deca sama organizovala i da se lepo igraju – ne prekidajte tu igru osim u slučaju požara! Podržite ih, pohvalite, ali ih ne prekidajte. Ništa nije bitnije od njihovog odnosa, ni sada, ni sutra kada odrastu, pa ni ta večera koja se hladi na stolu. Da su gladni došli bi sami, zar ne?

Postoje i situacije, najčešće kada je veća razlika u godinama među decom, kada oni nemaju želju da vreme provode zajedno. To je normalno, nemojte da brinete! Generacijski jaz, pa još ako su u pitanju dva različita pola čini svoje. Na scenu stupate vi koji im izmišljate zajedničke aktivnosti. Bilo bi najbolje da to bude na dnevnom nivou. Nije potrebno da traje dugo – 10-20 minuta dnevno je više nego dovoljno. To će biti samo podstrek da deca počnu sama da pronalaze zajednička interesovanja, što će verujte mi, iz ličnog iskustva, biti bolje kada budu stariji.

• „Sredite sobu do šest sati. Možete zajedno da bi bilo brže, da stignemo u park“.
• „Sutra je ujku rođendan. Nacrtajte mu zajedno nešto, baš će da se obraduje“.
• „Molim te veži bratu pertle, probaj da ga naučiš ako bude želeo, mali je, ne ume sam“.
• „Odnesi sestri flomaster, da ne prekida crtanje, pomozi joj“.

Idite zajedno da podržite sestru na takmičenju u plivanju, a onda narednog vikenda na fudbalsku utakmicu starijeg brata. Učite ih da aplaudiraju jedni drugima, da hvale i bodre jedni druge. Da budu međusobna podrška i oslonac u životu. Ako se ta utakmica loše završila da plaču zajedno i da teše jedni druge. Niko na tim tribinama ne sme da bude veći navijač od brata ili sestre jer baš oni treba da budu hrabri i puni ljubavi da se suprotstave svim ostalim navijačima ako se podsmevaju njihovom bratu što je primio gol!

3. Deca treba da znaju šta rade dobro, a šta ne.

Uvedite svoj mali ritual – nešto poput porodičnog sastanka. Može da bude nedeljno, mesečno, kada procenite da je potrebno. Razgovarajte o prethodnom periodu i o tome šta je ko lepo, a šta ružno uradio za brata ili sestru. Svaki lep gest neka bude jedna zvezdica, srce, bombona. Svaki ružan neka bude oduzimanje datih „poena“. Njima će biti zanimljivo, a vi ćete im držati pažnju da objasnite zašto je nešto dobro, zašto nije, kako treba, a kako nikako ne sme.

Mala „caka“ kod ovog sastanka je izbegavanje tužakanja. Samo im lepo i na primeru objasnite razliku između tužakanja i razgovora o problemima. Za hitne situacije uvedite vanredne sastanke, na primer sa žutim i crvenim kartonima, da znaju da je ozbiljnije i da to ni slučajno ne sme da se ponovi. I znate šta?

Kada na tim sastancima vremenom primetite da ste vi jedna strana, a oni druga, da se međusobno brane, pa i prećutkuju ono što ste vi već saznali – uspeli ste, to je tim za ceo život!

4. A sada malo forma…

Prva tri saveta su suštinska, oslikavaju one nevidljive niti između braće i sestara. Postojanje takvog suštinskog odnosa nikako ne znači da se oni neće svakodnevno ili dosta često svađati, sporečkati, potući oko nekih sitnica. Razgovarala sam sa mnogo ljudi i ne znam ni jednu jedinu porodicu gde ne postoje svađice pa i tuče među braćom i sestrama. Kako god da vam zvuči i to je normalno. I kako god vam sada ovo apsurdno zvučalo to im i jača odnos. Tišina i ignorisanje su opasnosti koje hlade odnos, udaljavaju ljude, slabe nevidljive niti.

 Zapamtite niste loš roditelj ako su vam se deca potukla ili posvađala.

Mark Braun je rekao: „Nekada je bolje biti brat od superheroja“, i ja, koja imam brata potpisujem svaku reč. Superheroj je pravi amater za jednog brata ili sestru koji su vaš najveći stub, oslonac, podstrek, podrška – čak i kada ste najgora verzija sebe.