Donirajte

Kako reagovati kada nas dete ne sluša?

by , 12. јун 2018.

Umorni ste, čeka vas ručak na šporetu, a kuća je u takvom neredu. Na sve to, vaše dete je upravo odlučilo da dodatno začini situaciju jednim bezrazložnim napadom besa. Zvuči poznato? Posmatrate sve ovo u neverici i pitate se u sebi:

— Šta sad da radim? Kako da ovo rešim? Da li da sve pustim da ide bestraga, da sednem i plačem nad sopstvenim životom ili da se lepo „terapeutski“ izderem na svoje dete i pošaljem ga u sobu da se smiri? Da se zna ko u ovoj kući mora da spremi ručak i bez koga se ne može.

U ovakvim situacijama, većina roditelja sebi nejčešće govori kako ovako nešto više neće dozvoliti sebi i kako će učiniti sve da se ovakva situacija ne ponavlja. I kako to u životu biva, sutra opet krene sve ispočetka, ili što bi se u narodu reklo, “ ‘ajmo jovo-nanovo“.

Šta treba uraditi u ovoj situaciji?

Odakle da krenemo i kako da odredimo prioritete? Kako da osvestimo da ovakve situacije nisu dobre ni za nas, ni za naše dete – ni dugoročno, ni kratkoročno?

Za početak, treba da razumemo kako ovakve situacije deluju na naše dete i na njegovo ponašanje u budućnosti, na njegova osećanja, želje i težnje.

Koje su to tačno situacije?

Sve one u kojima nemamo kontrolu nad sopstvenim ponašanjem, u kojima smo ljuti, koje u trenutku ne možemo da prihvatimo i koje želimo da promenimo. Kada dete radi nešto što je za nas neprihvatljivo mi nemamo kontrolu kako se mi osećamo i šta je to što mi želimo da dete uradi da bi popravilo ponašanje. Tada najčešće naređujemo, kritikujemo, analiziaramo, plašimo, pričamo u nedogled. Tada, a često toga nismo ni svesni, kao roditelj „igramo“ na strah, plašimo, pretimo, vičemo, udaljavamo dete bez obrazloženja.

Detetu najčešće nije jasno šta želimo od njega, ne zna šta očekujemo, šta treba da uradi, blokira se zbog doživljenog straha i ono što se najčešće dešava učvršćuje se negativno ponašanje. Ako takvo ponašanje i promenite, to bude kratkoročno. Takvo ponašanje roditelja nije razvojno podsticjno za dete. Zato je PRVA STVAR KOJU TREBA DA URADITE da ugasite sirenu za stres!

Gašenje sirene za stres je težak zadatak, ali to nije nemoguće. Iz iskustva znate da ništa nije lako, a ni previše teško. Bitno je da verujete i da to svesno želite.

Šta se u našem organizmu dešava kada naše dete uradi nešto što ne bi trebalo ? U tim trenucima, pali se sirena za stres u našem mozgu. Kad se ta sirena upali, luči se hormon stresa, kortizol. Time se ograničava naša sposobnost da logično i pažljivo razmišljamo o datoj situaciji i o mogućim posledicama našeg delovanja u toj situaciji. Najčešće postupamo po instinktu. Skloni smo da vičemo, udarimo, prosipamo, padamo, plačemo nad sopstvenim životom – pa često proglasimo da je dete krivo za novonastalu situaciju, i rešimo da ga vaspitavamo u ovoj situaciji tako što ga pljesnemo po guzi, vičemo…

Kojim tehnikama se možete poslužiti?

BROJTE DO 10

Ova tehnika dopušta da razmislite umesto da nepromišljeno reagujete u datoj situaciji. Kada ovo primenimo, iz centra u mozgu u kome se procesuiraju emocije šalje se informacija delu mozga koji je zadužen za racionalno razmišljanje da se umiri. To nam omogućava da donesemo racionalnu odluku šta raditi u ovoj situaciji, nasuprot nerazumnom reagovanju.

Ovo je moguće samo onda kada isključimo svoju sirenu za stres. A možemo je isključiti disanjem. Dubokim, ritmičnim disanjem iz stomaka. Tako hranimo svoj mozak kiseonikom i deo mozga u kome se procesuiraju emocije se umiruje, a mi lakše i bolje donosimo odluke o tome šta nam je činiti u ovoj situaciji.

PRIHVATITE SVOJ STRES

Napravite svoju skalu za merenje stresa i kada ste u ovoj situaciji obeležite na kom ste nivou. Prihvatatanje stanja u kome ste, prvi je korak da izađete konstruktivno iz situacije koja vas uznemirava. Tada otvarate alternative, kako da iz konkretne situacije izađete ne povređujući ni sebe, ni druge.

PRETVORITE „MORAM“ U „ŽELIM“

Moramo samo da umremo kada za to dođe trenutak, i da se porodimo ako smo trudni isto kada za to dođe trenutak. Znači, malo stvari moramo!

Promislite šta želite od ove situacije — da budete smireni i da nađete način kako da završite ono što ste počeli, a da se pri tome osećate dobro i vi i oni koje volite oko sebe.

Umesto što ćete sebi reći:

‘Moram sada da smirim i kontrolišem situaciju.“

kažite:

“Želim da objasnim detetu kako njegovo ponašanje utiče na mene i želim da on/ona čuje šta mu govorim“ 

ili umesto:

„Mora sada da pospremi igračke koje su razbacane po celom stanu“, recite sebi „Želim da moje dete nauči da stvari koje koristi (u ovom slučaju igračke) vrati tamo gde im je mesto.“

Kada na ovaj način razmišljate, vi sami određujete prioritete i nekada će se desiti da ćete od nečega odustati zarad sebe samih i videćete da nije neophodno da forsiramo neke stvari u želji da delujemo savršeno. Taj pojam slobodno izbrišite iz rečnika jer on ne postoji. Ni savršen čovek, ni savršena žena, a ponajmanje savršen roditelj.

NAUČITE DA BODRITE SEBE

Recite sebi “sutra je novi dan”, “ovo će proći”, “nije baš sve tako crno”. Posipanje šećerom mnogo više prija nego posipanje solju, i utiče da se tok misli promeni brzinom svetlosti.

DAJTE SEBI PAUZU

Skuvajte kafu. Udahnite duboko. Ovakve situacije se mnogo lakše rešavaju hladne glave.

FOKUSIRAJTE SE NA POZITIVNE EMOCIJE

Setite se na primer svoje omiljene pesme koja vam uvek popravi raspoloženje. Kada se fokusiramo na lepe i drage emocije to nam vraća optimistično razmišljanje.

PROMRDAJTE SE MALO

Uradite nekoliko vežbi, ispravite leđa, čučnite-ustanite. Pa tako nekoliko puta!

IZAĐITE NA VAZDUH ILI U ŠETNJU

Vratite se kada se primirite. I nemojte da zaboravite da povedete dete sa sobom – i njemu i vama će promena prostora i vazduha prijati.

I ako sve ovo gore navedeno ne uspe da vas vrati u početno stanje, pokušajte staru dobru tehniku vrištanja u jastuk. Vrištite u jastuk, udarite jastuk, pa zagrlite jastuk. Kada su emocije naglašene, uvek je dobro da se one negativne koje pozivaju na ljutnju i nasilno ponašanje izbace, a bolje ih je usmeriti prema jastuku, nego prema sebi ili nekom drugom. Čuli ste verovatno i sami koliko sportovi poput kickboxa pomažu pri smanjenju stresa. Ne morate da idete na časove ukoliko ne želite, ali nekad i stari dobri jastuk moze da pomogne pri izbacivanju viška ovakve energije.

Na kraju, osmislite sami tehniku koja će vam najviše prijati i koja će vas smiriti, i ne zaboravite:

Život je satkan od onih nezaboravnih trenutaka, ali i od onih u kojima se ponekad ne snalazimo najbolje. Kako će ti trenuci izgledati zavisi samo od nas. Mi biramo!

O ovim i mnogim drugim izazovima u roditeljstvu možete saznati više kroz naš program “Podrška, ne perfekcija”.

Ukoliko ste zainteresovani da saznate više o programu, pošaljite nam mejl na adresu projekti@novakdjokovicfoundation.org ili podelite svoje iskustvo u komentaru ispod!

O autorki

Smiljana Grujić je psiholog i psihoterapeut posvećen obrazovanju. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama. Smiljana je takođe program menadžer Fondacije Novak Đoković i vodi program “Podrška, ne perfekcija”.

13 komentara

Napiši odgovor
  • aleksandratrijan82ns@gmail.com' Saska каже:

    Umesto kafe samo je možda bolji neki sokić od ceđenog voća, voćni šećer , osveženje, malo više podigne. Kafa je diuretik a sok od voća ili povrća ili voda malo više osvežava i unosi predah , novu energiju.

    • NDFAdmin каже:

      Slažemo se, neki sok od ceđenog voća bi više „osvežio“ um. Ali svakako ono što je tada najbitnije jeste da roditelji uzmu tu pauzu, opuste se na način koji njima najviše prija i porazmisle o svemu 🙂

  • bojana.brajkovic@gmail.com' Bojana каже:

    Divan i realan tekst.
    Nije lako roditeljima i mnogo treba ljubavi, strpljenja i energije.Ipak je to najvažnija uloga u zivotu.
    Lepo je znati da niste sami i da drugi prolaze kroz iste strahove i nedoumice kako da budu sto bolji u tome.

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana каже:

    Hvala Vam na lepim rečima. Treba da se otvorimo za druge, da delimo i učimo jedni od drugih. Treba da umemo i sami sebe da pospemo šećerom, a nekako uvek ispadne da nam posipanje solju bolje ide. Mnogo je lepo, kao što ste i sami napsali da imate doživljaj da niste sami i da kada ste roditelj imate iste ili slične izazove kao i drugi.To vrsta saznanja okrepljuje.

  • milicamilovanovic547@gmail.com' Milica Milovanovic каже:

    Postovana,imam veliki problem sa decom.Zapravo sa sobom.Svesna sam da vicem,i uzvracam deci,a deca jedna na drugome..Sama sam,muz je otputovao,mada ni sa njim imam izrazitu losu komunikaciju…Kako da me deca poslusaju bez vike…haosa…i svega ruznog..jako sam tuzna.Srdacan pozdrav

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana Grujic каже:

    Draga Milice,

    verujem da Vam nije lako i da Vas kao što ste i sami napisali često preplavi tuga, jer u odnosu sa svojom decom odreagujete na način sa kojim niste zadovoljni.
    Upravljanje sopstvenim emocijama se uči i to je preduslov da deca čuju i bez velikog protivljenja urade ono što od njih tražimo. Kada reagujete u izazovnim situacijama treba da budete pre svega Vi mirni, što naravno nije lako. Samo tada povećavate verovatnoću da deca ne reaguju burno, a i učite ih da i oni sami tako reaguju, ne samo prema Vama, nego i prema drugima u svom okruženju. U trenucima kada Vas preplave neprijatne emocije, teško da možete podučavati dete. Ako tada i reagujete na način sa kojim niste zadovoljni, ostaje osećanje krivice sa kojim se obično teško izlaze na kraj.
    Kada vaša deca na neki način naprave gluposti, vrlo je važno da Vi budete mirni.Dozvolite sebi da udahnete i ostanete pribrani. Dajte sve od sebe da pronađete strategiju koja će Vam pomoći da izbegnete da vičete, kritikujete, napadate.Deci je potrebno razumevanje i potrebne su im jasne granice. Ostanete mirni i puni ljubavi dok disciplinujete decu. Ako ih ne osudjujete, vec pokazujete razumevanje za osećanja kroz koja prolaze, povećavate verovatnoću da oni čuju šta im govorite i da rade ono što ste se dogovorili. Nije lako, ali je moguće!
    Želim Vam da pronađete mir, i verujem da ćete tada, pre svega Vi biti zadovoljniji, a sigurna sam onda i Vaša deca.

  • pajic_vlada@yahoo.com' Valdo каже:

    Postovani,

    Roditeljstvo ,najlepsa na jednu ali veoma teska uloga na drugu stranu.
    Hvala dragom Bogu na deci koju imamo.Nestasluka svakodnevno ali i mnogo vise lepih stvari sa njima.

    Naime,hteo sam da Vas zamolim da mi date par saveta kada je u pitanju dete koje ne moze da prihvati situaciju ako ne ide u njegovu korist.( histerise,uvija se,cvili na granici placa )

    Kako postupiti kada i pored toliko price i razgovora dolazi do situacije da se dete ruzno ponasa kada stvari ne idu u njegovu korist.
    Dete je 7 god staro
    .
    Unapred hvala .
    Srdacan pozdrav
    Vlado

  • ljiljajojic@gmail.com' Ljiljana Milenkovic каже:

    Molim vas za pomoc,imam decu od tri i godinu dana,starije dete mi svaki dan vristi za sve i svasta,ne prihvata mladjeg brata ,gura ga,ne slusa skoro uopste ili samo u retkim trenucima,ja skoro svaki dan vicem na njega mnogo mi je krivo i boli me ali ne mogu da se kontrolisem molim vas da mi pomognete ne znam kako da prestanem da vicem jer znam da to nije dobro za njega.

  • irena.ivanov.ns@gmail.com' Irena каже:

    Poštovanje,
    Sve sam razumela do: prodišemo, smirimo se, popijemo sok, kafu, izadjemo u šetnju,…
    Šta nakon toga?
    Kako detetu da pristupim?
    Kojim rečima?
    Npr.htelo je da gurne sestru sa stepeništa.
    Srećom, nije pala, zadržala se.

    Hvala unapred na odgovoru.

  • sgrujic@novakdjokovicfoundaticion.org' Smiljana каже:

    Poštovana Irena,

    Ova situacija je teška za svakog roditelja, jer je ugrožen život deteta, tako da je strah legitiman.Prva i najvažnije stvar je da se pobrinuti da dete bude bezbedno, što ste Vi i uradili.
    Kada ste to uradili i kada ste ugasili sirenu za stres primenom neke strategije samoregulacije pokušajte da razumete zašto dete to radi, Npr. možete reći: Meni se čini, da isprobavaš šta će da se desi dok guraš sestru niz stepenice. Da li sam dobro razumela?
    Vi ćete to reći svojim jezikom, imajući u vidu uzrast deteta i njegove razvojne karakteristike. Suština je, da pošto ste ugasili sirenu za stres i prepoznali da ste uplašeni, odreagujete na način gde nećete okrivljivati i napadati dete.
    Vaša potreba u ovoj situaciji je da deca budu bezbedna, da ih zaštitite. Kada odreagujete iz pozicije mirnog roditelja, učvršćujete prihvatljivo ponašanje deteta i umanjujete verovatnoću da se ovakve situacije ponavljaju.
    Kada pokažete da ste razumeli šta „stoji“ iza ovog ponašanja, korišćenjem Ja- poruka kažete detetu kako se Vi osećate i zašto njegovo ponašanje nije prihvatljivo. Npr. možete reći: Kada guraš sestru niz stepenice, uplašena sam, zato što ona može da padne i da se povredi. Volela bih da to ne radiš, jer seka može da padne. Da li smo se dogovorili? Narano pratite šta će se dalje dešavati, jer nije dovoljno da mu ovo kažete samo jedanput.
    Ako je dete isuviše malo, kontrolišete okolinu, a ne dete. To znači obezbedite stepenice, da to ne može da se desi.
    Deca ne znaju da je njihovo ponašanje pogrešno i ne mogu da sagledaju posledice koje mogu da se dese.
    Ona imaju potrebu da se igraju i da istražuju.
    Često nisu svesna kako njihovo ponašanje utiče na osobe sa kojima su povezani. Brzo zaborave ono što im se kaže, teško im je da povezuju ono što su naučili u prošlosti sa sadašnjom situacijom.
    Mi treba da ih naučimo razliku izmedju prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja.
    Pored ovoga što sam napisala dobro je da negujete rutine sa decom i da efikasno zahtevate, bez da napadate i sudite detetu.
    Želim Vam svako dobro!

  • skywalker_aus@hotmail.com' Bosko каже:

    Ovde se sve svodi na „smirivanje roditelja“ i navodno „nerazumevanje deteta sta se od njega trazi“ ?
    Dete od 5 godina savrseno dobro razume sta se od njega trazi ali je razmazeno i nema strah od roditelja pa radi sta mu je po volji.
    Nasa devojcica nas izludjuje svojim ponasanjem i ignorisanjem.
    Paznje i ljubavi ima beskrajno.
    Ne znamo sta da radimo?

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana каже:

    Dragi Boško,

    Hvala Vam na poverenju koje ste iskazali postavljanjem pitanja.
    Smirivanje roditelja u situacijama kada dete radi nešto što roditelju nije po volji, prvi je i mogla bih reći, najvažniji korak.
    Povezanost sa detetom u situacijama kada se dete ljuti, umiruje decu i dozvoljava im da ponovo uspostave kontrolu nad svojim emocijama i telom. Dete može da razume šta od njega roditelji traže, ali da bi izašlo u susret zahtevima roditelja, jako je važan način kako se od deteta nešto traži. Ako okrivljujete, naredjujete, napadate, to pojačava neprihvatljivo ponašanje deteta. Naša deca znaju da smo tu za njih kada se mazimo, zajedno čitamo knjigu ili kada ih bodrimo kada pokušavaju da savladaju neku veštinu.
    Mnogo je važnije da smo prisutni za njih kada se pojave nesporazumi i tenzije. Ti trenutni su test. Kada u tim situacijam reagujemo postupcima koji su začinjeni ljubavlju i jasnim granicama to je podsticajno za njihov razvoj.Nije lako povezati se sa decom kada se ne ponašaju onako kako mi mislimo da treba da se ponašaju. Obično u tim situacijama je to poslednja stvar koju roditelji žele da urade.
    Međutim, kada uspemo da to uradimo dugoročno utičemo na razvoj naše dece i doprinosimo razvoju odgovornosti i samopouzdanja kod njih.Što se tiče ljubavi i pažnje koju pružate vašem detetu, to ne može da šteti u to sam sigurna i što se mene tice ne štedite se u tome. U našem programu „Podrška, ne perfekcija“ jedna od poruka koju delimo sa roditeljima koji naš program pohađaju je: Sve se može odložiti osim ljubavi!
    Želim svako dobro Vama i vašoj porodici!?

  • masalazor@gmail.com' Maki каже:

    Poštovani, kako reagovati kada je u pitanju beba starosti od deset meseci…Ukoči se i place kada treba da mu obucem jaknicu…ili kada hoce napolje a ja u tom momentu ne mogu iz opravdanih razloga.
    Unapred zahvalna.

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE