Deca su naša budućnost. Posmatrajući ih mi vidimo ne samo odgovornost koju, kao odrasli, imamo prema njima, već i nadu za budućnost. Uprkos preprekama i uspesima koje ostvarujemo u životu, istrajavamo u odluci da poboljšamo stvari za generacije koje dolaze.
Tokom godina imali smo prilike da se uverimo u koristi koje promene i napredak mogu da donesu, ali takođe i da sagledamo koliko još ima da se ide na tom putu napretka, i koliko je važno da se stvari isprave za živote onih koji se ugledaju na nas i prate naš primer.
Ne počinju sva deca život na jednak način. Neku decu ograničavaju uslovi u kojima su rođena, što nisu u poziciji da biraju. Međutim, svako dete ima pravo na obrazovanje, i jedan od najkorisnijih načina da se osigura budućnost naše dece jeste ulaganje u rano obrazovanje i u kvalitetnu brigu o deci.
Do školskog uzrasta deca bi trebalo da budu spremna za učenje, kako bi bila u stanju da maksimalno dožive školu, a ne da se suočavaju sa preprekama zato što još uvek nisu ovladala osnovnim veštinama, kao što su slušanje, koncentracija i praćenje instrukcija. Ovo su godine kada je mozak najelastičniji i najprijemčiviji za stimulaciju. To je ključna prilika da se usade zdrave navike i vrednosti za budućnost. To je pozitivan i proaktivan pristup u unapređenju socijalne mobilnosti, koja čini da se deca različitih slojeva druže međusobno, i najbolji način da se unaprede šanse za bolju budućnost deteta.
Ali dok je poznato da se mnogo važnog učenja odvija u ovim godinama, postoji velika raznolikost u kvalitetu takvih programa širom sveta. Nije dovoljno imati samo dobre namere ili simbolično sprovoditi program ranog obrazovanja. Bitan je kvalitet. Britanski standardi za razvoj i učenje dece ranog uzrasta naglašavaju značaj holističkog pristupa. Takav pristup uzima u obzir činjenicu da je svako dete posebno i da konstantno uči i da može da bude “vedro, sposobno, samouvereno i sigurno u sebe“ – a to je upravo ono što želimo za svu našu decu. Takođe treba da postoji kombinovan pristup između kuće i obdaništa/predškolske ustanove. Roditelji i vaspitači treba da govore iste stvari i da rade zajedničkim snagama. Jednake mogućnosti za sve se podrazumevaju.
Pa šta onda predstavlja kvalitetan program? Prema Baumanu i drugim autorima u studiji pod nazivom „Željni znanja: edukacija predškolaca“, sledeći elementi treba da budu prisutni u svim programima kvalitetne brige o deci:
- Trebalo bi da postoji kombinovan pristup usmeren ka fizičkom, socijalnom i kognitivnom učenju, s obzirom na to da ove oblasti utiču jedna na drugu, međusobno se unapređuju, i sve su podjednako važne.
- Važno je imati dobre odnose sa učiteljima i vaspitačima koji će uticati na sposobnosti male dece da uče, ali će takođe i razvijati način na koji ona uče.
- Grupe sa manjim brojem dece funkcionišu tako da deca upravljaju svojim učenjem. Takođe, veće su mogućnosti za učitelje da rade na širenju govorne sposobnosti, razvijanju socijalnih veština, da decu podstaknu i podrže ispitivanja i rešavanja problema.
- Mada nijedan obrazovni program nema kategoriju najboljeg, programi ranog obrazovanja određuju šta su ciljevi dece koja ih pohađaju, i pripremaju decu za početak njihovog formalnog školovanja.
U Fondaciji „Novak Đoković“ želimo da vam pomognemo da učinite nešto za budućnost. Kroz širenje znanja na našem blogu, vi takođe možete da gradite budućnost i uverite se da deca sa kojom dolazite u kontakt imaju najbolje mogućnosti da ostvare svoj potencijal i vode ispunjen i srećan život.
Reference:
http://www.education.gov.uk/schools/teachingandlearning/curriculum/a0068102/early-years-foundation-stage-eyfs
Željni znanja: Edukacija naših predškoloaca Barbara T. Bowman, M. Suzanne Donovan, i M. Susan Burns, Izdavači; Institut za pedagogiju ranog detinjstva; Nacionalni istraživački savet. Dostupno za download: http://nap.edu/download.php?record_id=9745
http://www.unicef.org/earlychildhood/index_40747.html
