Sa koliko godina deca treba da krenu u školu?

Koje je pravo vreme kada bi deca trebalo da počnu zvanično, obavezno obrazovanje i krenu u školu, pitanje je koje izaziva dosta polemika širom sveta.

Uzrast kada mališani polaze u prvi razred, tako, varira od države do države, pa deca u Severnoj Irskoj, na primer, kreću u školu sa 4 godine, u Engleskoj sa 5, u Nemačkoj sa 6, a u nekoliko evropskih zemalja kao što su Finska, Danska i Švedska sa navršenih 7 godina.  ¹   Ovakve različitosti u pristupima temelje se na drugačijim situacijama sa kojima se suočavaju zemlje. To su, pre svega, pružanje i troškovi nege deteta, istorijska tradicija, dok se neke zemlje vraćaju i na zakone protiv eksploatacije dece i dečijeg rada koji su bili na snazi u 19. veku. Takođe, važno je pomenuti da sve pomenute zemlje imaju kao opciju predškolsko obrazovanje koje nije obavezno, ali koje može biti toliko popularno da skoro sva deca učestvuju u njemu.

Prošlog meseca više od 100 naučnika i stručnjaka iz ranog obrazovanja napisalo je pismo u kome se osuđuje pristup britanske vlade ranom obrazovanju dece. Naime, oni su bili uvereni da tako rani polazak u školu, gde je fokus na ocenjivanju uspeha dece, prilično štetan za decu. U isto vreme, predlagali su da bi mališani trebalo više da u ovom uzrastu posvećeni igri baziranoj na učenju i otkrivanju. Oni su takođe izrazili zabrinutost činjenicom da su pristupi vladinih zvaničnika u vezi sa predškolskim ustanovama previše usmereni na pripremu dece za formalna ograničenja u učenju, koja su neophodna kada deca krenu u školu. Takođe, primedba se odnosila i na to je fizički, društveni, emocionalni i kognitivni razvoj dece otežan, jer deca nemaju pristup aktivnoj i kreativnoj igri na otvorenom prostoru. Drugim rečima, obrazovni sistem se previše fokusira na informacijama i savlađivanju veština pisanja i čitanja, nego što deci dozvoljava da istražuju, imitiraju i razvijaju svoje društvene veštine kroz igru. Deo rešenja bi mogao da bude taj da deca kasnije polaze u školu, uz vrtiće koji pružaju kvalitetno obrazovanje bazirano na igri:

Deca koja polaze u školu sa šest ili sedam godina – posle nekoliko godina kvalitetnog obrazovanja u vrtićima – ostvaruju bolje rezultate tokom školovanja kao i viši nivo dobrobiti.  Uspeh skandinavskih obrazovnih sistema ukazuje na to da mnogi problemi koje se uporno javljaju u engleskom obrazovanju – kao što su dubok jaz između ostvarenih rezultata bogate i siromašne dece, problemi sa pismenošću dečaka, i pitanje polaska u školu dece koja su rođena na leto, mogu da se reše ako se iz korena promeni razmišljanje naše politike ranog obrazovanja.’²

Moje iskustvo u vezi sa učenjem dece od 2 godine čini me pomalo skeptičnom. Učenje kroz igru u ranim godinama je bez sumnje od izuzetne važnosti za sve aspekte razvoja naše dece. Mnogo puta sam viđala decu koja su započinjala svoje formalno obrazovanje u školama kada očigledno nisu bila spremna za to, a opet, sa druge strane, viđala sam i mnogo dece koja su u uzrastu oko 3 godine voljna i spremna za savladaju formalnije akademske zadatke (na jedan interaktivan, uravnotežen način) kao što su učenje slova, glasova i brojeva. Šteta je da se ovako nešto ne podstakne, kada su neka deca već tako očigledno motivisana da uče i kada im njihov razvoj to omogućava. Prosek kod dece ne postoji, što znatno otežava donošenje zakonske odredbe o tome koji je uzrast pravi za početak obaveznog školovanja.

Naučnici i stručnjaci, koji su napisali pismo o kome sam prethodno govorila, bazirali su svoje tvrdnje na verodostojnim studijama. S druge strane, međutim, postoje dokazi koji podržavaju rano školovanje sa fokusom na akademskim aktivnostima, pre nego na pristupu koji se bazira na igri. Projekat koji je Perry škola sprovela u periodu od 1962. do 1967. godine pružio nam je mnogo podataka. Deca koja su učestvovala u projektu živela su u siromaštvu, a procenjen je visok rizik od neuspeha takve dece u školi. Studija koja je decu pratila nekoliko godina pokazala je:

Sa 27 godina

• U proseku završe još jednu godinu dodatnog školovanja
• 44 odsto je veća stopa završene srednje škole

Sa 40 godina

• 46 odsto su manje šanse da su odslužili zatvorsku kaznu
• 33 odsto je niža stopa hapšenja za nasilne zločine
• 42 odsto su veća srednja mesečna primanja
• 26 odsto su manje šanse da primaju pomoć od države  ³

Što se tiče razmatranja podataka iz ove studije, treba imati na umu da su to deca za koju je postojala velika verovatnoća da će prekinuti školovanje i da će upasti u probleme koje prekid školovanja sa sobom nosi. Ovo, takođe, dovodi do još jednog problema kada se odlučuje o zakonima, a to je kako se roditelji ophode prema svojoj deci pored njihovog formalnog obrazovanja. Neki roditelji provode mnogo vremena angažujući se oko dece, igrajući se sa njima i omogućavajući deci da istražuju, uče i postavljaju pitanja o svetu koji ih okružuje, dok drugi navode veliki broj razloga što to ne mogu ili ne čine.

Stiče se utisak da će se ova rasprava nastaviti još neko vreme i da uzrast za obavezno školovanje u bilo kojoj zemlji u kojoj živimo nije nešto što možemo da kontrolišemo. U međuvremenu evo nekoliko predloga šta možete da radite sa svojim detetom kod kuće, a što će mu omogućiti lični, društveni i emocionalni razvoj i što će im obezbediti da jednom kada se upoznaju sa akademskom stranom učenja (bez obzira na uzrast), budu spremniji da steknu školske veštine:

• Dozvolite deci da se slobodno i neometano igraju sa drugom decom. Igra je jedan od osnovnih načina da deca nauče da komuniciraju, steknu prijatelje i oprobaju se u različitim ulogama.

• Razgovarajte sa svojim detetom i ohrabrite ga da komunicira sa vama, a da ga ne ometa televizija ili kompjuter. Imajte strpljenja i pustite da dete završi sa pričom bez prekidanja, a takođe ih pitajte za njihovo mišljenje.

• Čitajte knjige i igrajte se zajedno. Slagalice i društvene igre su odlične za koncentraciju i učenje kako da se pobedi, a kako da se podnese poraz!

• Redovna rutina pomaže deci da znaju šta treba da rade u različito doba dana. Neverovatno je koliko redovni obroci i dovoljno sna pozitivno utiču na koncentraciju vašeg deteta!

• Odredite pravila ponašanja i pridržavajte ih se, uz kaznu koju nosi njihovo kršenje. Budite odlučni, ali fer!

• Pružite detetu dovoljno vremena da istražuje napolju i da trči unaokolo, posebno sa prijateljima. Tako ne samo da troši energiju, već i razvija maštu.

1  http://www.nfer.ac.uk/nfer/publications/44410/44410.pdf
2  http://www.telegraph.co.uk/comment/letters/10302844/The-Government-should-stop-intervening-in-early-education.html
3  http://evidencebasedprograms.org/1366-2/65-2

Glavna slika:  http://www.freedigitalphotos.net/images/young-kids-sleeping-in-classroom-photo-p202090