Koliko je važno da spavamo?

Sigurna sam da su mnogi novopečeni roditelji iscrpljeni i neispavani tokom prvih nedelja i meseci po dolasku bebe iz porodilišta. Neki se nadaju da će taj umor da nestane kada beba uspostavi svoj ritam i prespava celu noć bez buđenja. Ali, kako vaše dete odrasta, pitanje je koliko sna je, zapravo, potrebno mališanu i kada bi on to trebalo da spava?  

Prisetimo se kako se mi, kao odrasli, osećamo kada smo neispavani. Teško nam je da trezveno razmišljamo i da rešavamo razne probleme. Prava je borba da ostanemo budni i koncentrisani, posebno na duži vremenski period. Ovakve poteškoće doživljavamo kao odrasla bića, sposobna da kontrolišu svoje ponašanje, impulse i osećanja.  Ali, kako je deci, koja nisu u toj poziciji?

Popodnevna dremka

Deca često izbacuju popodnevnu dremku onog momenta kada krenu u vrtić, ili kada misle da su u stanju da izdrže ceo dan bez takvog vida odmora. Međutim, novija istraživanja pokazuju da popodnevni san pomaže deci da bolje uče, čak i starijoj deci za koju se misli da su to prerasli. Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu ustanovili su da su deca između tri i pet godina, koja su malo odspavala posle ručka, ostvarivala bolje rezultate na vizuelno prostornim zadacima i to ne samo tog popodneva, već i sledećeg dana. Ona su takođe bila u stanju da se prisete 10% više informacija nego da su ostala budna ceo dan. Sve ovo ukazuje na to su benefiti popodnevnog spavanja dalekosežniji od toga da se dete “čisto malo odmori” za ostatak dana, kao i da su prednosti takvog odmora važne za konsolidaciju memorije, kao i za učenje. Aktivnost mozga se mapira dok deca spavaju tokom popodneva i konstatovano je da u tom periodu postoji povećana aktivnost u delovima mozga koji su u vezi sa asimilacijom novih informacija i učenja.

Doktor Robert Scott-Jupp, sa Kraljevskog koledža pedijatara i dečijeg zdravlja, kaže:

Već godinama je poznato da dremka može da poboljša mentalne performanse odraslih, na primer lekara koji rade noćne smene. Sve do sada niko nije uočavao da se ista stvar dešava kod male dece. Ovo je važno, jer predškolske ustanove imaju podeljena mišljenja o tome da li treba deci da se dozvoli da odspavaju popodne.

Mala deca svakodnevno upijaju veliku količinu informacija kako se sve više interesuju za svet koji ih okružuje i kako postaju sve više nezavisna.

Kako bi mališani bili potpuno spremni da normalno funkcionišu, potrebno im je oko 11-13 sati sna dnevno. Tako se njihovim aktivnim umovima omogućava da se smire i ponovo ojačaju kako bi bili spremni za novi dan pred njima. Sada znamo da san preko dana može da bude podjednako važan, kao i spavanje noću. Bez toga, deca će biti umorna, nestašna, zaboravna i mučiće se sa koncentracijom.¹

U svom radu sa decom u školi zapazila sam dosta stvari i anegdota koje samo potvrđuju ovo interesantno istraživanje. Kao neko ko uči decu od dve do jedanaest godina, primećujem veliku razliku u koncentraciji, motivaciji i interakciji učenika tokom jutarnjih i popodnevnih časova, naročito kod dece od 2 do 5 godina.

Redovan ritam odlaska u krevet

Nedavno su sprovedena brojna istraživanja o uticaju sna na decu. U njima nije bilo reči samo o uticaju popodnevnog spavanja, već i o tome kako redovni odlazak u krevet utiče na ponašanje. Studija kojom je obuhvaćeno više od 10.000 dece, a koju su sproveli istraživači sa Univerzitata u Londonu, pokazala je da su deca koja neredovno odlaze na spavanje izložena bihevioralnim i emocionalnim problemima, kao i simptomima džet lega. U ekstremnim slučajevima neredovno spavanje može da ugrozi sazrevanje mozga i poremeti prirodni ritam tela. Međutim, istraživanje je, takođe, pokazalo da se ovakvi simptomi mogu sprečiti redovnim odlaskom u krevet.

Profesor Ivon Keli, sa katedre za epidemiologiju i javno zdravstvo Univerziteta u Londonu kaže:

Ukoliko deca nemaju unapred određeno vreme za spavanje na koje će se navići, lako mogu dovesti svoj organizam u stanje slično džet legu (disinhronizacija u organizmu koja nastaje nakon putovanja avionom kroz više vremenskih zona), što znatno utiče na razvoj i funkcionisanje tokom dana…Iz toga sledi da remećenje ritma spavanja, pogotovo ako se ono dešava u ključnim trenucima razvoja, može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje tokom čitavog života. Čini se da su se ovi efekti akumulirali u ranom detinjstvu, tako da deca koja su uvek neredovno odlazila u krevet ostvarivala lošije rezultate od one koja su imala redovan ritam spavanja u jednom ili drugom uzrastu kada su ispitivana.²

Kao nastavnik primećujem jasnu razliku u sposobnosti dece da uče ako dođu u školu vidno premorena, i onda kada su naspavana i odmorna. Međutim, uprkos prednostima koje san ima za njihovo blagostanje, mnoga deca odbacuju ideju o spavanju tokom čitave noći ili popodnevnu dremku. Svako dete je priča za sebe i roditelji imaju različite prohteve kada je spavanje njihove dece u pitanju. S druge strane, roditelji su ti koji najbolje mogu da procene šta je njihovom detetu potrebno.

Evo nekoliko saveta kako možete da podstaknete redovnu rutinu spavanja kod dece:

• Neka vaša deca odlaze na spavanje uvek u isto vreme i bez tenzije, tako da znaju šta da očekuju u određeno doba svakog dana.
• Izbegavajte prekomernu stimulaciju (kao što je igranje napolju ili igrice na kompjuteru) kada je vreme za popodnevni odmor ili spavanje. Umesto toga, pokušajte sa nekim mirnim aktivnostima kao što su igranje bez galame ili neka deca čitaju sa vama.
• Neka deca spavaju uvek na istom mestu, tako da ih to mesto asocira na tišinu i san.
• Pobrinite se da je mesto gde deca spavaju mirno, zamračeno i ne previše toplo ili hladno.
• Ohrabrite decu da spavaju bez vas i upotrebite nešto što će da ih umiri. Stavite im ćebence ili medu u krevet dok su još pospani, a ne kada su se već uspavali.
• Ukoliko deca na sve načine pokušavaju da izbegnu odlazak na spavanje, ohrabrite ih da ostanu u krevetu uz obećanje da ćete se vratiti za pet minuta, zatim za deset itd. (nagradite ih poljupcem i zagrljajem ako su mirno ležali u krevetu). Ako ustanu iz kreveta, ne obazirite se na njih, umesto što ih vodite nazad u krevet.
• Ukoliko su male šanse da vaše dete spava popodne, pružite mu osmišljenu umirujuću atmosferu (možete da iskoristite pešćani sat, tako da dete jasno vidi kada je vreme za dremku isteklo) ili da se igra na miran način ili razgleda knjige u svom kutku za popodnevni odmor.
• Dobar san dece znači bolji san roditelja, a svi znamo koliko se bolje osećamo nakon dobro prospavane noći!

Kako vi spremate mališane za spavanje? Voleli bismo da čujemo vaše savete za dobar dečiji san.

1)  http://www.bbc.co.uk/news/health-24202591
2) http://www.theguardian.com/lifeandstyle/2013/oct/14/children-regular-bedtimes-behaviour

Glavna slika:  http://www.freedigitalphotos.net/images/cute-girl-sleeping-on-a-white-bed-photo-p186468