Čas fizičkog često deluje kao predah od ostalih časova u školi. Međutim,istraživanja pokazuju da je on od velike važnosti za pravilan dečiji razvoj. Deca koja vežbaju najmanje 60 minuta dnevno imaju veće šanse za akademski uspeh.
Moje dete ne stiče dovoljno znanja iz matematike i prirodnih nauka! Koliko ste puta čuli ovako nešto? Rekli bismo prilično često jer roditelji na zapadu, ali i širom sveta, mahom žele da njihovi mališani već od početka školovanja dobiju vrhunsko obrazovanje iz ovih predmeta i sistematski se pripreme za fakultet. Ipak, nije to jedina briga roditelja. Prema nedavnom istraživanju Škole za javno zdravlje Univerziteta Harvard, roditelji smatraju i da se fizičkom vaspitanju pridaje sve manje značaja, što ističu kao očigledan problem. Razne ankete, naime, pokazuju da 7 od 10 roditelja smatra da je u školskom rasporedu nedovoljno časova fizičke kulture.
Zaista, mnoge državne škole (pre svega u SAD) odlučile su da smanje broj časova fizičkog vaspitanja kako bi izbalansirale budžet. Na to ih je naterala finansijska kriza. Sa druge strane, Institut za medicinu preporučuje da deca vežbaju najmanje 150 do 255 minuta tokom školske nedelje. Realnost je da veliki broj učenika to nije u prilici da ostvari u situaciji sa smanjenim brojem časova fizičkog. Tako je 2013. godine samo 27.1 odsto američkih gimnazijalaca imalo sat vremena fizičkog dnevno. Pritom, samo je 29 odsto učenika pohađalo časove fizičkog svakodnevno. Očekuje se da će taj broj pasti na 6 odsto u narednih deset godina, s obzirom na to da direktori škola smanjuju troškove i pod pritiskom su da ispune zahteve državnog sistema obrazovanja.
Redovno vežbanje zaista poboljšava funkcije mozga.
Nastavnici možda mogu da osporavaju vezu između časova fizičkog i boljeg uspeha u školi, ali istraživanja pokazuju da redovno vežbanje zaista poboljšava moždane funkcije. U prilog tome, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) došao je do saznanja da fizička aktivnost pozitivno utiče na akademski uspeh, navodeći i da veći broj časova fizičkog vaspitanja nikako ne može da šteti akademskim aktivnostima. U većini slučajeva, školski odmori povećavaju nivo pažnje, koncentraciju i pozitivno utiču na ponašnje učenika u učionici. U jednoj gimnaziji u Ilinoisu nastavnici su testirali ovu teoriju tako što su produžili časove fizičkog i uveli napornije fizičke vežbe. Do kraja školske godine, manje od 3 odsto učenika imalo je problema sa gojaznošću! Osim toga, povećana fizička aktivnost pozitivno se odrazila na uspeh učenika do te mere da su osvojili prvo mesto na međunarodnom takmičenju iz prirodnih nauka, ostavivši iza sebe najbolje učenike iz Japana i Kine.
Previše sedenja negativno utiče na akademski performans
Za decu mlađu od 10 godina redovno vežbanje je ključno za njihov pravilan razvoj. Čarls Hilman, profesor kineziologije na Univerzitetu u Ilinoisu, apeluje na roditelje da odu do škole i pitaju nastavnike “Zašto moje dete provodi šest sati u klupi kada bi sedmogodišnji dečak trebalo što više da se kreće?” Tako mala deca nemaju naviku da provode sate i sati u sali za vežbanje, ili da odu na trčanje. Umesto toga, oni radije igraju razne igre, i uče kako da se druže sa drugom decom u zabavnom okruženju. Ali, čak i kratka šetnja oko igrališta između časova može da sagori kalorije i pomogne mališanima da ponovo budu maksimalno koncentrisani do kraja dana. Duže sedenje, sa druge strane, može da izazove mrzovolju kod dece i razvije loše navike koje će se negativno odraziti na njhov uspeh u školi i odnose sa vršnjacima.
Čas fizičkog često predstavlja pravi predah od ostalih časova u školi. Školski odmor je nešto poput bonusa na to, mada istraživanja pokazuju da je on od velike važnosti za pravilan dečiji razvoj. Umesto da umanjuje akademski uspeh, stvari su baš suprotne: deca koja vežbaju najmanje 60 minuta dnevno imaju veće šanse da budu najbolja u razredu. Roditelji bi trebalo da pomognu deci da pronađu ravnotežu između igre i učenja, i neguju zdrav način života i kada odrastu.
