U jednom od ranijih tekstova, bavili smo se temom važnosti ranog obrazovanja i kvalitetne brige o deci ranog uzrasta. Ovoga puta, osvrnućemo se na značaj edukacije i kontinuiranog usavršavanja.
Deca treba da prihvate učenje kao izazov i kroz igru, kako bi stekli ispravne radne navike i pripremili se za tematike sa kojima će se susretati tokom odrastanja i samog života. U najranijem uzrastu, deca uče kroz zvuke i boje, kasnije dodire, a potom prelaze na knjige, kocke, crtanje. Svaki trenutak koji provodimo sa decom trebalo bi da iskoristimo za njihovo usavršavanje i edukaciju; isprva kroz igru, a kasnije kroz pomaganje u školskim obavezama i zadacima. Jer, ako u ranom dobu usvoje pravila koja im kroz tu igru i odrastanje usadimo, bolje će se i lakše pripremiti za obaveze koje ih očekuju tokom školovanja.
S tim u vezi, 27. januar se u Srbiji obeležava kao dan utemeljivača, države i školstva – Svetog Save. Sveti Sava ili Savindan se obeležava i kao školska slava, pa se proslavlja uz priredbe, koncerte i druženja između dece, roditelja i nastavnika.
Značaj Svetog Save kao utemeljivača školstva u našoj zemlji ogleda se u tome što se čitav život bavio obrazovanjem, što se izborio za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve, nakon čega je otvarao mnoge škole pri crkvama i manastirima šireći pismenost među ljudima. Time je, praktično, udario temelje školstva i obrazovanja zbog čega mu se i danas zahvaljujemo.
Iako ne možemo sa sigurnošću znati čime će nam se deca u životu baviti i da li će ispuniti neke naše, a onda i svoje želje i snove, možemo učiniti ono što je do nas: biti im stalna podrška i ruka vodilja kroz svet igre i učenja, pomagati im kad zapnu i podsticati na stalan rad na sebi, kako bi izrasli u dobre i kvalitetne ljude. Jedan od dobrih načina za to je i kroz pričanje inspirativnih priča i primera, od kojih je jedan i govor Stiva Džobsa iz 2005. godine, studentima diplomcima Stanford univerziteta:
