Prvi put u istoriji, Srbija ima svog ambasadora obrazovanja na takmičenju za najboljeg nastavnika sveta Global Teacher Prize, koje organizuje Varkey fondacija. Željana Lukić Radojičić, učiteljica mioničke Osnovne škole “Milan Rakić” u Banji Vrujci, jedna je od 50 najboljih na svetu i ima šansu da osvoji nagradu od milion dolara za ulaganje u razvoj obrazovanja u Srbiji. Za učešće na ovom prestižnom takmičenju predložila ju je koleginica iz Makedonije, koja je ovu titulu nosila 2014. godine.
Želja Vakrey fondacije je da ovim takmičenjem istakne pojedince u našoj profesiji koji imaju moć da motivišu i inspirišu – ne samo svoje đake, nego i kolege, ali i one koje imaju i indirektan dodir sa obrazovanjem, kaže Željana.
Za nju je, kako kaže, proglašenje za jednog od 50 nastavnika sveta velika čast i znak da se višedecenijski trud isplatio. „Naći se na listi od 50 najboljih nastavnika sveta koji dolaze iz 37 zemalja govori da si kao predstavnik svog naroda dao, i da ćeš tek dati, veliki doprinos promociji i afirmaciji obrazovanja svoje zemlje i svih nastavnika koji rade u nemogućim uslovima. Ovo svetsko priznanje koje sam ja dobila mnogo znači većini nastavnika u Srbiji jer su se identifikovali sa mnom i sa ovim uspehom i ovaj uspeh doživeli i kao ličnu satisfakciju”, kaže Željana.
Pre nego što je postala jedan od najboljih nastavnika sveta, Željana je dobila nagradu za najboljeg edukatora Srbije koju za poseban doprinos nastavničkoj profesiji dodeljuje Udruženje „Živojin Mišić“.
Gospodin Sunny Varkey, osnivač ove fondacije, smatra da je bitno uvažiti pojedinca, istaći njegove vrednosti i na taj način staviti obrazovanje u fokus društva. On kaže da oni traže nastavavnike koji su izuzetni u svom poslu i koji prave veliku razliku u društvu. Činjenica da marginalizovana nastavnička profesija ima dalekosežan uticaj i izuzetno važnu ulogu za razvoj veština pojedinca, koje direktno utiču na ekonomski razvoj i inovacije i jačanje demokratskih institucija, bila je glavni razlog pokretanja ovakvog takmičenja. Uprkos mišljenju da se ništa neće suštinski promeniti ako se izdvoje pojedinačni dobri primeri širom sveta, Varkey fondacija je ubeđena da će se upravo na takav način transformisati ugled cele profesije – navodi Željana.
Na koji način ste se prijavili za ovo takmičenje?
Nominovana sam od strane najbolje učiteljice Makedonije Vesele Bogdanovik koja je 2014. predstavljala svoju zemlju na ovom takmičenju. Ona je jedan od učitelja iz regiona koja je fascinirana projektom “Čarobno selo”, koji je moja lična karta. Učiteljica Vesela je jedna od onih kreativnih učitelja koji koriste svaku priliku da ga posete i u njemu realizuje radionicu sa decom.
Šta je zapravo “Čarobno selo”?
„Čarobno selo“ je koncept učenja zasnovan na inovativnim nastavnim sredstvima bliskim dečjim interesovanjima i dečijoj kulturi učenja. Od kućica, u kojima žive vile čarobnice, preko različitih ambijentalnih učionica, poput povrtnjaka, voćnjaka, štale, do solarne sušare, automatske meteorološke stanice, ljudskog sunčanog sata ili teleskopa. Sva ta inovativna nastavna sredstva komponovana su u jedinstvenu celinu koja omogućavaju realizaciju radioničarskih aktivnosti zasnovanih na integrativnoj nastavi, odnosno na prirodnom povezivanju nastavnih sadržaja različitih predmeta u jedinstvenu celinu. Samim tim, deci je omogućeno sagledavanje sveta u njegovoj celovitosti, što mora da bude i putokaz reformi postojećeg formalnog obrazovanja. Verujem da sam u Čarobnom selu uspela da napravim simbiozu svega onoga što sam iskusila kroz nastavnu praksu, ali i da odstranim sve ono što sam uočila kao sputavajući faktor pri usvajanju znanja kod mojih učenika. Ovakav način rada je izuzetno važan za decu, jer nas navike, koje steknemo u detinjstvu, prate kroz život postajući naši autentični obrasci življenja i ponašanja. Čarobno selo je nastalo na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u ovoj oblasti tako što sam dijagnostikovala mane tradicionalne škole i tražila idealan skup resursa iz kojih bi mogao nastati novi koncept učenja primenjiv u svakom ruralnom mestu.
|
Koji su osnovni principi kojima se u svom radu vodite?
Biti učiteljica znači razvijati se sa svakom novom generacijom đaka. Bivati bolja u svakom pogledu. Nisam, recimo, imala potpuno isti pristup kod svake moje bivše generacije učenika. Prosto sam prirodno pratila njihov senzibilitet i prilagođavala svoje metode rada njihovim potrebama. Svaka generacija ima neke svoje specifičnosti i ne možemo istim pristupom da izvučemo maksimum iz svakog učenika. Potrebno je svakodnevno analitičko praćenje ponašanja, razvoja i napredovanja svakog pojedinca. To je beskrajno lep posao sa jedne strane, a sa druge strane zahteva mnogo truda i strpljenja.
Pored toga, potrebna su posvećenost i ljubav prema profesiji – one su osnov svega. Ako ih ima dovoljno, onda je uspeh zagarantovan, a ako oni izostaju, onda nedostaje i zadovoljstvo učenika i njihovih roditelja, ali i lično zadovoljstvo. Kada se posao voli, onda ni ideja ne nedostaje.
Šta vidite kao posebno vredno u Vašoj paksi?
Spletom okolnosti ja sam se svih ovih decenija fokusirala na celovit – integrativan pristup nastavi. Veliki trud sam uložila u prirode ovog pristupa i mogućnosti primene ovog inovativnog metoda. U našem obrazovnom sistemu ređe se primenjuje zbog zahtevnog planiranja, organizacije i realizacije, ali primena integrativne nastave svakako zaslužuje značanije mesto i u nastavnom procesu i u zoni prosvetnih zakona.
Koje su, po Vašem mišljenju, karakteristike idealnog nastavnika za 21. vek?
Idealan nastavnik ne postoji, ali postoji posvećen nastavnik koji je spreman da teži da nadraste sam sebe. Taj cilj može postići samo putem celoživotnog učenja. Naravno, potrebno je da se i sami nastavnici pripreme za novo doba, kako bi bili spremni da se posvete obrazovanju kreativnih i sposobnih ljudi koji će biti pokretači društvenog napretka. Sigurna sam da je jedan od puteva savremenog obrazovanja ukidanje učenja za ocenu, razredno-časovnog sistema i insistiranja na usvajanju činjenica, jer će to doprineti da deca u školu dolaze rasterećena, ali i dovoljno motivisana da se u njoj pripremaju za realne životne situacije. U prilog tome govori i činjenica da će se u budućnosti, mnogo više od diplome i stručnih znanja, ceniti meke veštine (soft skills), kojima se sada u školi ne posvećuje dovoljna pažnja. Nastavnici koji budu spremni da odgovore na takve izazove moći će da budu zadovoljni svojim uspehom i uspehom svojih učenika. Nastavnici, kako u Srbiji, tako i u svetu, moraju da prihvate činjenicu da će od spremnosti i brzine prihvatanja promena umnogome zavisiti njihov profesionalni uspeh.
|
Ako pobedite na takmičenju i osvojite nagradu od million dolara, na koji način ćete unaprediti obrazovanje u Srbiji?
Namera mi je da napravim Balkanski resursni centar kreativnosti i rezilijentnosti. Jedan od značajnih ciljeva uspostavljanja ovakvog resursnog centra bio bi i osnaživanje nastavnika entuzijasta, kojima je podrška potrebna. Entuzijasti u obrazovanju su veoma važni, jer osim što motivišu svoje učenike, oni mogu i da motivišu kolege, mlade nastavnike, ali i širu lokalnu zajednicu, mada to trenutno nije praksa. Takvi nastavnici moraju da dobiju vetar u leđa, što će doprineti njihovoj afirmaciji i staviti ih u žižu interesovanja društvene zajednice.
|
Svojim kolegama širom sveta poručujem da rade na sebi i svojim kompetencijama, jer nakon svega toga ostaje samo naše znanje i obrazovanje. I to nam je dovoljno za profesionalni i svaki drugi početak.
Početkom feburara Željanu i ostale takmičare očekuje odabir deset finalista, od kojih se svake godine u Dubaiu bira najbolji nastavnik sveta. Hvala Željani i srećno!