Kako da pomognete deci da razviju zdrave navike u ishrani

Roditelj treba misliti na različite segmente života njegove dece. Jedan od tih segmenata svakako jeste stvaranje i održavanje zdravih navika, na primer ka prihvatanju i isprobavanju različitih vrsta namirnica, koje će ih pratiti tokom čitavog života i oblikovati način na koji žive. Zdrave navike se stiču od malena. Šta više, što se ranije počne veća je verovatnoća da će deca to prihvatiti. Ipak, ovde se krije pitanje od milion dolara – koji je najbolji način da se to uradi ?

Kada roditelji razmišljaju o načinu na koji da podstaknu svoju decu da se hrane zdravije i ne budu izbirljivi, najčešće se fokusiraju na pitanje šta njihova deca jedu. U želji da urade ono što je najbolje za zdravlje njihove dece, sebi postavljaju i pokušavaju da odgovore na bezbroj pitanja. Da li moja deca jedu previše slatkiša ? Da li im dajem dovoljno voća i povrća? Da li je u redu ako im ne spremam hranu koju i ja ne volim ? Lista se nastavlja u nedogled. Zbog ovoga roditelji često zanemaruju širu sliku. Uloga roditelja mnogo je značajnija od prostog pripremanja ,,prave” hrane. Uloga roditelja je da pomogne svom detetu da razvije zdrav odnos prema hrani.

Nažalost, mnogi od nas nemaju baš najzdraviji pristup kada govorimo o raznovrsnosti u ishrani. Za to postoje brojni razlozi, a jedan od najčešćih scenarija jeste da je to nešto što nosimo iz detinjstva.

Svi mi imamo TO jedno jelo, na koje nam i sama pomisao izaziva mučninu. Najčešće je to ono koje smo silom morali da jedemo kao deca, samo zato što je zdravo.

Za mene to je spanać koji sam jela u obdaništu! I dan danas naježim se kada osetim samo i miris spanaća!

Imajući ovo u vidu, neizbežno je pitanje – kako da izbegnemo greške koje su naši roditelji pravili ? Kako da podržimo decu da steknu zdrave navike? Kako da pomognemo deci da razviju pozitivan, zdrav i dugoročan odnos prema različitim vrstama namirnica ?

Pokušali smo da odgovorimo na ova pitanja i evo nekih predloga kako ovo možete postići :

1. Uspostavite balansiranu ishranu, a ne stroga pravila

Prvo pravilo glasi – nijedna hrana nije loša hrana. Sladoled, čokolada, niz je dugačak. Ništa od toga nije zapravo loše…sve je to hrana. Kada označimo hranu kao ,,dobru” i ,,lošu”, šta to govori o nama kada tu hranu jedemo ispred svoje dece?

Od naše dece ne možemo očekivati da se u svakom trenutku savršeno hrane. Naravno, cilj je da se deca hrane što zdravije, ali ne i da im ishrana predstavlja teret. Uvek će tu biti praznici, proslave, rođendani i slični dani kada će deca biti izložena takozvanoj ,,lošoj” hrani. Ukoliko im unapred određenu hranu predstavimo kao lošu i na nju stavimo zabranu, deca mogu doživeti veliki stres i osećaj da rade nešto pogrešno kada tu hranu jedu, a nema sumnje da će to sigurno bar nekada raditi.

Idealno rešenje je da sve grupe namirnica budu zastupljene u ishrani deteta.

Tajna je u balansiranju i izbegavanju krajnosti.

Iako je izbegavanje određenih namirnica nešto što mi kao odrasli razumemo i znamo da je ispravno, to kod dece može izazvati negativan stav prema hrani ili još gore izazvati kontra efekat. Odavno je poznato da deca najviše žele ono što im je zabranjeno, pa se tako može desiti da tu ,,lošu” hranu jedu krišom i da se prejedaju u prilikama kada se sa njom susretnu, a da sa druge strane stvore negativan stav ka ,,zdravoj” hrani kada odrastu. Setite se spanaća i balansirajte!

2. Uključite ih u pripremu hrane

Julie Negrin, poznati nutricionista i kuvar, istakao je da prisustvo dece u kuhinji i njihova uključenost u proces pravljenja obroka, može potpuno promeniti njihov stav prema hrani i pomoći im da steknu zdrave navike. S obzirom na to da deca tokom dana imaju malo kontrole nad time kako će njihove aktivnosti izgledati, njihovo uključivanje tokom pripreme obroka daje im osećaj da sami o nečemu odlučuju, da su sami izabrali namirnice koje će jesti i da je to jelo njihova kreacija, ovo će bez sumnje doprineti da lakše pojedu određeni obrok, jer ipak su ga sami i pripremili.

,,Često podstičem roditelje da dopuste deci da tokom nabavke u marketu sama izaberu povrće, da ih ubace u kesu, izmere i slično. Da tokom kuvanja dobiju priliku da listaju kuvar, imaju dodir sa svakom namirnicom, pomažu u pranju i mešanju. Tako im ono što jedu neće biti strano i nestaće taj osećaj nametnutnosti.” kaže Negrin. ,,Deca su već hiljadama godina uključena u proces pripreme hrane i to u gotovo svakoj kulturi. Tako pronalaze svoje mesto u ,,plemenu” i svetu oko sebe”.

3. Učinite nepoznato poznatim ali i zabavnim

Brojna istraživanja su pokazala da stalna izloženost određenoj hrani veoma pomaže u tome da je deca prihvate. Sigurno ste bar jednom izgovorili rečenicu ,,dok sam odrastao/la mi smo u kući uvek imali…”.

Upravo zbog toga roditelji moraju omogućiti deci da u što većoj meri budu izložena različitim vrstama namirnica na dnevnom nivou. Stručnjaci tvrde da umesto da samo iznenada uključimo neku namirnicu u obrok i forsiramo dete da je proba i pojede, dete treba upoznati sa njom.

Zato je dobra taktika kako da deca steknu zdrave navike jeste određeno voće i povrće učiniti vidljivim, tako što ćemo na primer na stolu uvek imati činiju sa različitim voćem, u kuhinji ćemo na vidljivom mestu stavljati različito povrće i slično. Velika je verovatnoća da će se dete zainteresovati za ono što svakog dana viđa i želeće da zna šta je to. Tako mu prilikom sledećeg obroka određena namirnica neće delovati nepoznato.

Takođe, veoma značajno jeste i kako hrana izgleda! Svima nam je poznato, da čak i kao odrasli, jako volimo da vidimo jelo koje je ,,lepo na oko”, to nekako uvek poveća našu želju da ga bar probamo.

Isto je i i sa decom! Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da kada su grupi dece, između 4-7 godina, bile predstavljenje dve činije sa voćem, gde je u jednoj voće bilo isečeno na interesantan način i imalo različite oblike, dok se u drugoj činiji tome nije pridao značaj, postojale su značajne razlike u želji dece da to voće pojedu. Naime, deca su pojela duplo više voća koje je imalo neobičan oblik.

4. Igrajte se sa nazivima hrane i pravite interesantna poređenja

Roditelji treba da nauče nešto što vlasnici restorana već znaju – morate učiniti da hrana zvuči ukusno i primamljivo!

Brian Wansik, autor interesantne knjige ,,Jesti bez pameti”, pokazao je da ime koje damo određenom jelu pravi veliku razliku u načinu na koji ga deca posmatraju i utiče na njihovu želju da ga pojedu.

U jednom od svojih istraživanja, dao je povrću zanimljive nazive, kao što su ,,Superšargarepe”, ,,Princeza graškić”, ,,Magični pasulj”, i rezultati su pokazali da se procenat spremnosti dece da te namirnice probaju i pojedu povećao za 60%.

,, Naziv ,,Dinosaurus brokoli” decu podseća na velikog i moćnog dinosaurusa, pa tako oni misle da je brokoli kul i žele da ga pojedu”, tvrdi ovaj autor.

Takođe, od velike pomoći mogu da budu i interesanta poređenja koje možete osmisliti. Na primer, možete porediti omiljenog crtanog lika vaše dece i hrane koju on jede, kao i ,,moći” koje zbog toga dobija. Svi se jako dobro sećamo čuvenog mornara Popaja i snage koju je dobijao od spanaća, svaki dečak želeo je da bude jak i hrabar kao on!

5. Budite uzor svom detetu

Ovo je svakako najvažniji savet. Jedan od najboljih načina da naučite decu zdravim navikama jeste da ih i sami imate. U ranom uzrastu sve što deca žele jeste da budu kao mama ili tata, pa često oponašaju sve što roditelji rade, od govora do hrane koju oni jedu. Upravo zato morate biti svesni toga da čak iako vi ne volite neku hranu, ne mora da znači da je i vaše dete neće voleti. Ako vas vide da izbegavate određenu hranu, pravite čudne izraze lica kada je vidite i probate i oni će to raditi. Teško ćete im objasniti zašto nešto moraju da jedu čak iako mama ili tata to ne vole. S vremena na vreme pružite priliku deci da okuse i ono što vi ne volite i dajte im šansu da sami odluče da li im se nešto dopada ili ne. Isto važi i za ono što obožavate! Ako vas deca vide da svakog dana jedete tonu slatkiša i pijete gazirane sokove, a njima je to zabranjeno, u njihovim glavama stvorićete potpunu konfuziju! Budite uzor svom detetu, u svakom smislu.

U cilju da podstakne zdrave navike u ishrani od najranijeg perioda života Fondacija Novak Аoković pokrenula je veoma interesantan projekat  pod nazivom ,,Azbuka dobrih navika”.  Ovaj projekat je nastao iz potreba dece, roditelja i predškolskih ustanova za formiranjem dobrih navika u ishrani mališana u ranom uzrastu. Prema dosadašnjim istraživanjima, deca od treće godine razvijaju potrebe imitiranja i oponašanja načina ishrane vršnjaka i roditelja. Iz tog razloga, Fondacija Novak Аoković u okviru projekta „Azbuka dobrih navika“ uspostavlja i održava bašte u dvorištima predškolskih ustanova, obučava vaspitače za rad sa decom u baštama, organizuje radionice kuvanja za decu i roditelje i posete lokalnim organskim proizvođačima. Više o projektu možete pročitati ovde.