Nastavni plan, u koji je uključena tehnologija, može da poveća angažovanje učenika na časovima i pomogne im da lakše usvajaju novo gradivo.
Jako je važno da metode u obrazovanju održe korak sa napretkom tehnologije i da iskoriste dostignuća modernog, digitalnog doba na pozitivan i konstruktivan način. Nastavni plan, u koji je uključena tehnologija, može da poveća angažovanje učenika na časovima i da im pomogne da lakše i efikasnije usvajaju novo gradivo.
Ne gledaju, međutim, svi na uticaj tehnologije sa odobravanjem. Ljudi često smatraju, dodao bih – pogrešno, da internet, sa svim informacijama i podacima koje pruža, negativno utiče na našu dugoročnu memoriju i čini je beskorisnom. U tom smislu, zašto biste se trudili da nešto zapamtite kada jednostavnim pritiskom na dugme možete da dobijete odgovore koje tražite? Zagovornici ovog stava zato veruju da potreba da se zapamte činjenice više nije toliko bitna za naše obrazovanje. Međutim, ovakvi argumenti često ne prave razliku između dugoročnog pamćenja i radne memorije. Dugoročno pamćenje neke osobe ima mnogo više kapaciteta od njegove radne memorije, koja može da zapamti samo između 4-7 stavki pre nego što postane preopterećena. Iz tog razloga, prostor radne memorije je dragocen. Kako bi ostalo dovoljno slobodnog mesta u njoj, svakog dana moramo da prebacimo određene informacije u svoje dugoročno pamćenje. Ovo je možda i razlog zašto naučnici nazivaju dugoročnu memoriju „centrom ljudske intelektualne veštine“.
Laptopovi, tableti i smart telefoni našli su se na meti kritike zbog toga što odvlače pažnju u učionicama i amfiteatrima. To potvrđuju i studije koje pokazuju da univerzitetski studenti koji često koriste laptopove tokom predavanja manje razumeju gradivo od onih koji to ne čine. Sa druge strane, ta zavisnost od tehnologija, kao što je igranje video igrica, može da se iskoristi i na pozitivan način. Recimo, da li je moguće da se osmisle edukativne video igrice i aplikacije koje drže dečiju pažnju na isti način kao klasične igrice? Potvrdan odgovor stiže iz Essa Academije u Boltonu, u Velikoj Britaniji.
Priča o Essa Academy govori o uticaju tehnologije na proces učenja, koji zaista menja stvari. Tokom 2009. godine, inspektori OFSTED (Kancelarija za standarde u obrazovanju, pružanju usluga za decu i veštinama, kao zvaničan organ prosvetne inspekcije u školama u Britaniji), negativno su ocenili rad ove škole. Međutim, i pored svih loših prognoza, ova obrazovna institucija uspela je vremenom drastično da popravi rezultate i postignuća svojih učenika, koji su ujedno bili više nego zadovoljni novim načinom učenja, i to sve zahvaljujući modernoj tehnologiji. Škola je svakom učeniku dala novi iPad sa softverom koji je bio povezan sa kompjuterima nastavnika. Svaka učionica je bila opremljena dodatnim iPad uređajima. Učenici su ih na časovima biologije koristili za kreiranje kratkih filmova u kojima je prikazana dinamičnost prirode. Takav pristup, gde se jako mnogo ulagalo u opremu i tehniku, u školi gde je 80% učenika dolazilo iz ugroženih sredina, naišao je na oštre kritike. Lokalni mediji nagoveštavali su da će, zbog ekonomskog statusa učenika, većina novih iPad-a biti prodata na eBay. Ipak, to se nije dogodilo. Učenici su se odgovorno odnosili prema njima, pa je tako samo 1-2% uređaja prijavljeno kao izgubljeno, ukradeno ili oštećeno.
Lepo je kada imate svoj uređaj koji vam omogućava pristup bukvalno svemu, kao da vam je sve na dohvat ruke – Aadil Pariejwala.
Glavni organizator ovog inovativnog projekta, koji sada pokušava da primeni susedna privatna škola, je direktor Abdul Chohan. Chohan je preuzeo na sebe rizik koji se isplatio. Naime, rečeno mu je da će dobiti otkaz ukoliko plan ne urodi plodom! Pre nego što je projekat sproveden u delo, samo 25% Essa učenika postizalo je odličan uspeh na završnim ispitima. Međutim, sada se taj broj više nego udvostručio, i čak je postao veći od nacionalnog proseka.
Osim toga, uvedene su dodatne inovativne mere, koje se nadovezuju na projekat, a ogledaju se u tome što u celom kampusu škole ne postoje klasične zbornice (učenici mogu da uđu u kabinete nastavnika kad god im je potrebno da pitaju za neki savet ili radi konsultacija). Takođe, uveden je i interni e-mail sistem. Ovakve mere stvaraju osećaj poverenja između nastavnika i učenika i bore se protiv stava o školi gde su „oni naspram nas“, koji može da oslabi i oteža proces učenja. Spajanjem kolegijalne atmosfere, nastavnog plana i programa po meri svih i zanimljive tehnologije, stvara se okruženje u kom su učenici adekvatno pripremljeni za bilo koji posao kojim će se baviti u budućnosti.
Mi polazimo od stanovišta da budućnost nije onakva kakva je nekada bila; svesni smo da će svet u koji će naši učenici zakoračiti biti nešto potpuno nepoznato – zamenik direktora škole, Andy Peet.
[divider]
Da li i Vi mislite da nastavni plan koji bi koristio tehnologiju kao najbitnije orudje u ucenju moze pozitivno da utice na angažovanje učenika na časovima?
[poll id=“2″]
