Ove nedelje nećemo toliko da govorimo o sadržaju nastavnog programa ili načinima njegovog sprovođenja, već ćemo se osvrnuti na to kakvo sve okruženje za učenje može da bude.
Mi, odrasli, svesni smo mnoštva opasnosti koje vrebaju decu, i naša najveća želja je da ih zaštitimo. Većina konkretnih, vidljivih i opipljivih rizika koji bi mogli da zadese decu dešavaju se napolju: rizik od saobraćaja na ulicama, rizik od davljenja u rekama ili jezerima, rizik od pada sa drveta i lomljenja, u najboljem slućaju ruke, a u najgorem – vrata. Međutim, čini se da je naša opterećenost i potreba da držimo decu “pod staklenim zvonom” imala kontra-efekat, pa je kao posledica toga došlo do narušavanja njihovog razvoja. Tim povodom je Richard Louv 2005. godine objavio knjigu pod nazivom “Poslednje dete u šumi”, i osmislio novu kovanicu “poremećaj nedostatka prirode”, termin koji se odnosi na “cenu koju čovek plaća zbog otuđenja od prirode. On se povezuje sa smanjenim korišćenjem čula, dekoncentrisanošću, i većom stopom fizičkih i emotivnih bolesti”. Iako u suštini nije reč o stvarnom poremećaju, termin je i te kako koristan kako bi se opisao ovaj aktuelni fenomen koji postoji u našem društvu.
Nadovezujući se na ovu knijgu, Nacionalni fond Velike Britanije naručio je studiju pod nazivom Detinjstvo u prirodi. Studija se bavila istraživanjem tri posebne kategorije: zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, problemom mentalnog zdravlja kao i rastućom nesposobnošću dece da procene rizike, kako po sebe tako i po druge. Proučavane su posledice povećanog jaza između dece i prirode, s obzirom na to da deca širom sveta provode više vremena ispred ekrana, dok sve manje vremena provode napolju.
Jedna vrsta ranog obrazovanja mogla bi da bude rešenje. Šumski vrtići, koji su nastali u Skandinaviji, danas su prisutni u sve većem broju zemalja u Evropi. U šumskom vrtiću, tradicionalno, celokupno učenje se odvija na otvorenom prostoru u šumama, mada postoje i drugačije varijante. U nekim slučajevima se, tako, koriste i livade i plaže, a vreme koje se provede napolju varira od celog dana, do pola dana, ili jednom nedeljno. Program rada u velikoj meri vode deca koja prate svoja interesovanja i tako napreduju.
Učenje napolju stimuliše maštu, formira se realno okruženje, poput onog u stvarnom svetu, i podstiče reakcija na razne vrste rizika. Sva čula su stimulisana i deca razvijaju samopouzdanje da što lakše i bolje prihvate rizike. To je jedan od najvažnijih aspekata ovog modela obrazovanja. Ne možemo da eliminišemo rizik iz života, i zato je važno da naučimo decu da procenjuju rizike i pravilno reaguju na njih još od malih nogu. To bi trebalo da se sprovede na kontrolisan i nadgledan način kao i da se:
- Uključi podrška odraslih koji ne intervenišu prerano i koji deci ukazuju na rizike.
- Deca ohrabre da prave izbore i da se osiguraju svi uslove kako bi svi bili bezbedni.
- Deca ohrabre da procenjuju svoje rizike.
- Roditelji ohrabre da učestvuju u aktivnostima.
- Osmisle zadaci koje deca lako mogu da ispune.
- Deca treba uvek da imaju odgovarajuću obuću i odeću kako bi mogla da borave napolju u svim vremenskim uslovima.
- Prepoznaju i povežu odgovarajuće veštine sa sposobnostima deteta.
Postoji li dokaz da obrazovanje napolju može da koristi vašem detetu?
Brojne studije, od kojih i jedna sprovedena u Švedskoj u periodu od trinaest meseci, došla je do zaključka da su deca koja su pohađala šumske vrtiće bila više uravnotežena i sa razvijenijim društvenim veštinama. Ona su manje odsustvovala iz vrtića zbog bolesti i posedovala su veću moć koncentracije i koordinacije od dece iz gradskih predškolskih ustanova. Ovo se pripisuje većem broju mogućnosti za igru u prirodi. Deca su se duže igrala, sa manje napetosti i manje prekida u odnosu na decu u vrtićima u gradu.
Sve to idlično zvuči, čak iako je jasno da je potrebno neko vreme da se deca priviknu na spoljašnje uslove. Ali koje su mane?
Kao i sa svakom decom, najbitnije je da decu učite na način na koji im to najviše odgovara. Za onu decu koja ne vole ili ne napreduju u spoljašnjem okruženju, ovo možda neće biti najbolji obrazovni okvir za njih. Takođe mogu da se jave teškoće prilikom prelaska iz okruženja koji pruža šumski vrtić tokom ranog uzrasta, u regularnu školu kada za to dođe vreme. Osim toga, različiti su kvaliteti šumskih vrtića kao obrazovnih modela, kao i u programima koliko vremena se provodi napolju, pa bi bilo poželjno da sprovedete malo sopstvenog istraživanja i posetite vrtić za koji ste zainteresovani. Kada se sve uzme u obzir, ukoliko smatrate da je ovo prava stvar za vaše dete to zaista može da bude okruženje u kome će vaše dete napredovati.
Copyright: FamVeld
Šta ako u mestu u kome živite ne postoje šumski vrtići? Šta konkretno možete da uradite kako biste osetili barem deo atmosfere iz šumskih vrtića? Evo nekoliko predloga:
- Stvorite svoja mala umetnička dela koristeći ono što nađete u prirodi: napravite kolaže od lišća ili otiske od lišća ili kore drveta. Možete čak da pravite kolaže od reči ili slova koristeći ovakve materijale.
- Napravite sklonište koristeći ono što sakupite u prirodi ili od stvari koje je napravio čovek. Po čemu se ona razlikuju?
- Iskoristite šumski ambijent kao pozornicu da odglumite i izvedete neku bajku koju deca vole.
- Igrajte se potrage za blagom. Vaše blago u ovom slučaju može biti lišće ili druge stvari iz prirode. Pokušajte zajedno da prepoznate i klasifikujete ono što su deca pronašla i o tome da razgovarate.
- Neka vam šuma posluži kao sredstvo pomoću koga biste unapredili snalaženje dece u prirodi i njihovu koordinaciju.
- Napravite zvečke od semenki ili kamenčića i uporedite zvuk koji proizvode.
Koje aktivnosti na otvorenom vaša deca najviše vole? Šta mislite o tome da li je dobra ideja da deca budu napolju u svim vremenskim uslovima? Pišite i podelite sa nama vaša razmišljanja i ideje.
Reference
http://www.nationaltrust.org.uk/document-1355766991839/ Detinjstvo u prirodi, Stephen Moss
http://www.forestschools.com/a-history/
http://www.worcestershire.gov.uk/cms/pdf/Worcs%20Forest%20School%20Research%20Academic%20Journal.pdf
