Donirajte

Štetne posledice nejednakosti na najmlađe

by , 14. мар 2017.

U današnjem društvu koje više favorizuje zasluge i uspeh od jednakosti i ravnopravnih mogućnosti, svim mališanima, svuda u svetu, treba obezbediti odgovarajuće uslove za pravilan rast i razvoj i pripremu za život.

Zamislite sledeću situaciju: nastavnik daje svakom učeniku list papira koji treba da zgužva u lopticu. Zatim korpu za otpatke postavlja u prednjem delu učionice, ispred table i svom razredu predlaže da odigraju jednu igru. Učenici predstavljaju stanovnike svoje zemlje i svako od njih dobija priliku da postane bogat i napreduje na društvenoj lestvici. Sve što treba da učine je da ubace papirnu loptu u korpu, a da se ne pomere sa mesta gde sede.

Učenici koji sede u zadnjim klupama odmah počinju da se žale na nefer uslove s obzirom na to da oni koji su pozicionirani bliže vratima imaju veće šanse za uspeh. Ipak, uprkos tome, svi pokušavaju da pogode korpu. Sledi očekivani ishod: većina učenika iz prednjih klupa uspešno je obavila zadatak, dok je samo nekolicini onih koji sede pozadi to pošlo za rukom.

Ova priča koju sam pročitao pre nekoliko dana ilustruje pravo značenje privilegije. Što su učenici bili bliže korpi, to su imali veće šanse da daju „koš“. Samo su se učenici na koje je situacija negativno uticala – oni koji su sedeli pozadi – žalili zbog nepravičnosti i nejednakosti, dok su oni napred bili manje svesni svoje prednosti tj. privilegije. Drugim rečima, oni su videli samo malo rastojanje koje ih deli od njihovog cilja.

Koliko je važno odakle dolazimo

Teorijski gledano, u društvu u kome živimo svako od nas može da se izbori za bilo koji društveni položaj. Ipak, socijalno poreklo i dalje je jedan od presudnih faktora za razvoj osobe tokom života, posebno kada su u pitanju deca.

Mališani iz siromašnijih porodica ili oni manje društveno privilegovani postižu lošije rezultate u školi i kod njih je prisutna veća stopa napuštanja školovanja, što dokazuje da uspeti u životu ne zavisi samo od toga koliko se trudimo već i od toga da li smo rođeni pod „srećnom zvezdom“. Deca rođena u siromaštvu ili marginalizovanim grupama neće moći ravnopravno da se takmiče sa vršnjacima koji potiču iz bogatih porodica, koji pohađaju dobre škole ili koji prosto žive u razvijenoj zemlji.

Na osnovu UNICEF procena za 2013. godinu, oko 59 miliona dečaka i devojčica još uvek ne ostvaruju svoje pravo na osnovnoškolsko obrazovanje. Ta deca se nalaze na margini edukativnog sistema, gde nemaju pristup učenju kao osnovnom sredstvu za intelektualni i socijalni razvoj. Osim toga, podaci jedne američke nevladine humanitarne organizacije koja ulaže u projekte i programe namenjene deci pokazuju da faktori koji prate siromaštvo kao što su nezaposlenost, bolest i neobrazovanost roditelja dvostruko povećavaju rizik od dečjeg nepohađanja nastave i stopu ranog napuštanja obrazovanja.

Neprivilegovani mališani – oni iz ugroženih sredina – suočavaju se sa mnogo većim brojem faktora koji nepovoljno utiču na njihovo obrazovanje a samim tim i na njihov budući život, kao što su zdravstveni problemi usled neuhranjenosti i duševnih trauma. Osim toga, dokazano je da nejednakost može nepovoljno da se odrazi čak i na razvoj dečjeg mozga.

Editorial credit: thi / Shutterstock.com

Nejednakost i njene opasne i ozbiljne posledice po decu

Po rečima Roberta Patmana, profesora javne politike na Univerzitetu Harvard, siromaštvo i toksični stres koji ga prati mogu negativno da utiču na nivoe kortizola, rast mozga, moždane talase, pa čak i na sivu moždanu masu. Iz tog razloga, deca u takvim situacijama imaju poteškoća sa koncentracijom, učenjem, praćenjem nastave u školi i koriste skromniji vokabular i jednostavniju sintaksu. Sve to zajedno izaziva lančanu reakciju posledica: ona prolaze lošije na standardizovanim testovima, imaju slabije ocene, ranije napuštaju školu, i nalaze se u riziku od ranih trudnoća. Takvi mališani imaju problema sa regulacijom emocija i mogu da budu impulsivni ili povučeni.

Siromašne porodice su ranjive jer postoji veća verovatnoća da budu izložene stresnim i teškim situacijama usled faktora kao što su nasilje i ekonomska nesigurnost, nerešeno stambeno pitanje i nedostatak hrane. Profesor Patnam navodi da deca rođena u takvoj atmosferi u većini slučajeva odrastaju samo uz jednog roditelja mlađeg uzrasta, u porodici sa više neplanirano rođene dece ili dece koja su začeta sa više različitih partnera, ili sa više dece koja odrastaju bez prisustva jednog biološkog roditelja. Takve okolnosti često vode do nedovoljnih veština roditeljstva, manje resursa i podrške, češćih porodičnih sukobljavanja i svađa, manje privrženosti i toplih odnosa među članovima porodice, lošijeg uspeha u školi i većeg broja problema u ponašanju.

Sa druge strane, deca iz porodica boljeg socijalnog položaja imaju drugačije prioritete. Ona ne moraju da brinu o tome da li će se na njihovoj trpezi narednog dana naći dovoljno hrane ili da li će imati čistu odeću i obuću. Njihovi roditelji ulažu u njih, troše više novca na njihovo školovanje, pomažu im da izrastu u kvalitetne osobe, izgrade svoju samostalnost, samopouzdanje i samopoštovanje i postanu odgovorna. Ne možemo da krivimo siromašne roditelje za to što ne uče svoju decu takvim stvarima, jer kada se nađu pod ekstremnim ekonomskim stresom, oni nisu u stanju da budu fizički prisutni i emocionalno dostupni svojim mališanima.

Editorial credit: Lyudmila Voronova / Shutterstock.com

Politički aspekt nejednakosti i kako ona može da se iskoreni

Posle svega navedenog sigurno se pitamo kako nejednakost može da se ublaži, s obzirom na njene veoma štetne posledice po društvo, u čijem rešavanju je uloga države očigledno presudna. U tom smislu profesor Patnam ističe nekoliko politika koje mogu da povećaju ekonomsku mobilnost i smanje stres siromašnih porodica.

On tako predlaže mere koje omogućavaju roditeljima da ostanu kod kuće posle rođenja deteta bez žrtvovanja zaposlenja, kao i subvencije i poreske kredite za ulaganje u rano obrazovanje i brigu o deci. Osim toga, postoji opcija pokretanja programa roditeljstva koji bi obuhvatali posetu stručnjaka iz ove oblasti porodicama koje pate od značajnog stresa u cilju kvalitetnijeg podizanja i vaspitanja mališana, pored novčane pomoći u iznosu od 3.000 američkih dolara koja bi se isplaćivala siromašnim porodicama sa bebama i malom decom, kako bi se roditeljima olakšalo da unaprede šanse svoje dece za uspeh u životu.

Iako su potrebni veliki napori i vreme kako bi se nejednakost iskorenila, ona nikako ne sme da se zanemari, već da se posmatra kao pitanje od izuzetnog značaja za društvo polazeći od principa pravde i jednakosti za sve. Zato moramo da insistiramo na tome da politički lideri u našoj zemlji sprovode efikasnu politiku kako bi se najmlađima obezbedio pristojan život, zajedno sa adekvatnim uslovima za njihov intelektualni i socijalni razvoj. Još važnije od jednakih mogućnosti za bezbrižno odrastanje jeste da im pružimo jednake šanse kako bi se što bolje pripremili za život.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE