Prednosti i mane školskog sistema u Kini

by NDFAuthors

  • сеп 06, 2019

Ranije smo već pisali o prednostima i manama obrazovnih sistema u Japanu i Finskoj. Ovog puta smo malo istraživali o školskom sistemu u Kini. 

Kriva sam za pristrasnost i tvrdoglavost što se tiče ove teme. Pošto sam živela u Kini 15 godina, podučavala u kineskom obrazovnom okruženju, pošto imam ćerku koja je provela neko vreme u tom sistemu (pre nego što se premestila u međunarodni sistem), meni je lako da pronalazim mane i kritikujem taj sistem. Ali, da bih pružila uravnoteženiji pogled, morala sam da odstupim od svojih preduverenja i idealističkog mišljenja o tome šta bi obrazovanje trebalo da bude, da ne gledam samo na svoja i iskustva i moje ćerke, i da gledam na širu sliku. Tako da se zaista nadam da sam pravedna prema ovom sistemu u ovoj kratkoj analizi karakteristika obrazovanja u Kini.

 

  1. „Gaokao“

Ono prvo što bi svako trebalo da zna o sistemu obrazovanja u Kini i stvar koja ga definiše i određuje smer mnogih drugih karakteristika, je definitivno prijemni ispit za fakultet, koji se zove „gaokao“. Rezultati ovog testa određuju ne samo koji univerzitet studenti mogu da upišu i koje studije mogu da odaberu, nego i njihove buduće prilike za zapošljavanje, platu i bračne opcije. Pritisak da se dobro uradi ovaj ispit je ogroman, jer u velikoj meri određuje nečiju budućnost. Čak i sa određenim reformama i pojednostavljenjem testa, koje je vlada skoro sprovela, to je i dalje težak test, koji traje 2 dana, iz matematije, kineskog, stranog jezika i par drugih odabranih predmeta.

Ispit je uveden 1952. godine, ali je u osnovi ostatak starih carskih ispita koji su postojali još od dinastije Tang. Iako i dalje postoje mnogi pokušaji hakovanja, varanja ili upisivanja fakulteta zahvaljujući „guanxi“ (vezama), ispit ostaje većinom nekorumpiran.

Mišljenja o „gaokao“ ispitu su veoma podeljena, što sam saznala od svojih kolega nastavnika i učenika koje sam podučavala.

Oni koji dolaze iz velikih razvijenih gradova većinom veruju da je pretežak i nepotreban, dok ljudi koji dolaze iz siromašnijih provincija i sela veruju da je to jedina stvar koja im pruža fer šansu da poboljšaju svoje živote i izađu iz siromaštva.

Bilo kako bilo, takav je sistem, i celo školovanje, od ranog doba pa nadalje, mora da igra kako on svira. Da biste uspeli, morate mnogo da učite, budete disciplinovani, slušate savete nastavnika i da dobijate što više podrške od roditelja i dodatnih časova.

 

  1. Radna navika

Čak i uz neke izuzetke, nije pogrešno reći da kineski đaci vredno uče, ulažu mnogo truda, savesno rade domaći i zaista im je stalo do učenja. Kineski đaci provode većinu svog vremena učeći, bilo na časovima (od jutra do popodneva, ili čak i uveče za one koji se spremaju za „gaokao“), rade domaći (jedna od država sa najvećom količinom domaćeg na svetu), ili idu na dodatnu nastavu, poput časova klavira, violine, latinskog, plivanja ili nečeg drugog. Sve ovo počinje veoma rano, čak u obdaništu, gde deca često imaju dodatne časove baleta ili kung-fua u školi, i imaju dodatne časove posle škole i vikendima.

Deca se vaspitavaju putem priča i legenda o vrednim i posvećenim ljudima koji im služe kao uzori kroz njihovo školovanje.

Radna navika se rano usađuje deci, i iako je to delimično zbog nadolazećeg „gaokao“ ispita, to je takođe nasleđe Konfučijanizma, koje zagovara trud umesto sposobnosti, služenje porodici i društvu i da se postane dobar građanin (što se postiže tako što se postaje dobar đak). Tu je takođe i kompleksnost kineskog pisma, koje zahteva mnogo vežbe i pamćenja, i potrebno je par godina učenja da bi đak postao pismen i bio sposoban da adekvatno čita i piše.

Neke odlike kineskih učenika su za poželeti na Zapadu, i odražavaju način razmišljanja u istraživanju Karol Dvek, i istraživanju istrajnosti Andžele Dakvort, a obe sam pominjala u svojim prethodnim člancima. Učiti vredno je vrlina a ne manjak sposobnosti, greške se smatraju delom procesa i učenja, a pritisak od strane roditelja i nastavnika se vidi kao briga a ne dosađivanje.

Deca u Kini se vaspitavaju putem priča i legenda o vrednim i posvećenim ljudima koji im služe kao uzori kroz njihovo školovanje.

  1. Visoka očekivanja, stres i uključenost svakoga

 

Ukoliko pitate bilo kog roditelja, nastavnika ili učenika, svi će vam reći da ima previše stresa u obrazovanju. Slučajevi depresije, anksioznosti i čak samoubistava zbog toga su, nažalost, vrlo česti.

Roditelji očekuju od svoje dece da budu izvrsna, ne prihvataju ništa manje od najboljeg, i potrudiće se da njihova deca dobiju pomoć i podršku (i pritisak) koji su im potrebni da to postignu.

Isto važi i za bake i deke, koji su često bitan deo vaspitanja dece, a sa politikom jednog deteta, to je često 2 bake i 2 deke plus roditelji koji guraju jedno dete ka zvezdama (čitaj „gaokao“). Isto važi i za nastavnike, koji će ne samo pritiskati učenike, nego i slati poruke i mejlove roditeljima, pozivati ih na sastanke da pitaju o njihovoj deci, ili da nadziru njihov domaći.

Evo primera gorenavedenog. U jednom trenutku sam razmišjala da upišem ćerku na časove violine, pa sam po preporuci prijatelja, želela da vidim jedan čas koji je držao poznati nastavnik u Šangaju. Učionica je bila puna dece od 5 do 9 godina u pratnji roditelja i/ili baki i deka, koji svu sve postavljali, davali banane i vodu, otvarali kutije sa violinama itd. Kada je čas zvanično počeo, odrasli su i dalje učestvovali – stajali su pored dece, držali sveske sa notama, pomagali im da naštimaju instrumente… Deca su malo vežala, a čas se završio sa uputstvima za roditelje da unaprede svoje veštine da bi mogli da pomažu deci da vežbaju kod kuće!

Iako je ovo definitivno bio ekstreman slučaj, sasvim je uobičajeno da članovi porodice imaju veoma aktivnu ulogu u obrazovanju svoje dece.

Kada sam pričala o ovim stvarima sa roditeljima, saznala sam da su preopterećeni, da ih pritiskaju nastavnici, koje pritiska škola, da se brinu za svoju decu i žele da je sve lakše, ALI su svesni konteksta u kojem žive i osim ako imaju finansijskih sredstava da pošalju svoju decu da se obrazuju u inostranstvu, moraju to da prihvate i prate sistem.

  1. Uzan ali dubok nastavni program i intuitivno znanje

 

Nadaleko je poznato su kineski đaci dobri u matematici. Moja ćerka tvrdi da joj je matematika jedino bila jasna i išla joj dobro kada je bila u kineskoj državnoj školi. Kada sam je pitala „Zašto?“ rekla mi je da je bilo puno vežbi i ponavljanja dok svako ne razume sve. Nastavnici su ispravljali domaće i često analizirali greške. Do dan danas, ona i dalje radi sve matematičke operacije na kineskom jeziku.

Nastavni program u Kini pokriva manje tema, ali idu mnogo dublje i pokrivaju različite uglove, gurajući svakog đaka da ovlada materijalom i pohrani ga u duboku memoriju, kada znanje postaje intuitivno i rešavanje zadataka postaje brže i lakše.ž

Kineski metod podučavanja matematike, posebno u Šangaju, čak dobija i međunarodnu priznatost, i trenutno postoji masivan program razmene između Šangaja i Ujedinjenog Kraljevstva.

Slično je i za kineski jezik, koje baš zahteva vežbe, pamćenje i ponavljanje. Štaviše, većina časova funkcioniše na sličan način: ima mnogo čitanja, pitanja koja zahtevaju razumevanje, sa nastavnikom u središtu, sa izuzetkom časova prirodnih nauka koji uključuju eksperimente i projekte.

Sa svim svojim „manama“, poput previše pamćenja, manjak kreativnosti, poslušnost, stroga disciplina, malo autonomije u učenju, previše domaćeg, pritisak itd., ova vrsta učenja je uspela da podrži Kinu u njenom razvoju do današnjeg dana, kada svi svedočimo usponu i važnoj ulozi Kine u svetu. Da li i kako će zemlja da se pozabavi aktuelnim brigama roditelja i naučnika u vezi veština 21. veka, poput kritičkog razmišljanja, timskog rada, kreativnosti, samoupravljanja, itd., ostaje da se vidi.

Sistem obrazovanja u svakoj državi je usko povezan sa njenom istorijom, filozofijom, stanovništvom, politikom itd., i nije moguće razumeti ga bez uzimanja u obzir svih ovih faktora. Takođe nije moguće oceniti jedan sistem lošim ili dobrim, jer je veoma kompleksan i postoji previše perspektiva koje bi se morale uzeti u obzir. Jedina sigurna stvar je da se od svakog sistema obrazovanja možemo naučiti par stvari, koji, ukoliko se primene na naš sistem, mogu biti od koristi našim đacima i poboljšati naš sistem obrazovanja.