Donirajte

Obrazovni sistem na Kubi – nema nepismenih, svi trče u školu

by , 21. May 2015.

Đaci ne ponavljaju razrede, nema nediscipline, obroci su besplatni, 20 đaka u učionici, časovi traju pola sata – neki su od detalja vezanih za obrazovni sistem na Kubi.

Nemaju mnogo papira i nastavnog materijala. Nedostaje im i knjiga. Fizičko često moraju da drže u parkovima i na trgovima ispred škola, jer nemaju sale. Ipak, na Kubi danas gotovo da nema nepismenih ljudi – od 11.241.291 stanovnika, samo je 0.2 odsto nepismeno, i to su uglavnom stare osobe. Istovremeno, deca sa osmehom i velikim zadovoljstvom idu u školu, ne beže sa časova, niti prave probleme dok su na časovima.

Obrazovanje na Kubi je obavezno do završnog razreda srednje škole i besplatno je na svim nivoima, uključujući i visoko obrazovanje. Čak 90 odsto đaka nijednom nije ponavljalo godinu. Kad je reč o predškolskom obrazovanju, tu su brojke još ubedljivije – 98 odsto kubanske dece pohađa vrtiće i predškolski program! Kod nas je ta brojka znatno manja, nažalost tek 48 odsto, a zato smo i pokrenuli projekat „Školice života”, kojim se trudimo da to promenimo i popravimo. Tek, upis dece u osnovne škole na Kubi je maksimalan, iznosi 100 odsto.

Editorial Credit: Tamara Kushch / Shutterstock.com

Editorial Credit: Tamara Kushch / Shutterstock.com

Deca na Kubi obično idu u vrtiće od 3. do 6. godine. Tamo uče o pravilnom vaspitanju i ponašanju i mnogo čitaju. Osnovnoškolski program traje šest godina (6–11). Sledeći nivo je podeljen na dve grupe – osnovnu i naprednu (nešto poput naše gimnazije), a alternativa je srednja škola. Osnovni program traje tri godine (od 12. do 15. godine), kada deca dobijaju diplomu. Tada studenti mogu da biraju da li će da upišu preuniverzitetsko obrazovanje, takozvanu višu školu, ili tehničko, odnosno profesionalno usmerenje. Viši srednji nivo je od 15. do 18. godine, na kraju čega učenici dobijaju Bachelor diplomu.

U osnovnoj školi važi striktno pravilo o najviše 25 učenika u razredu, a u mnogima je ta brojka ispod 20. U srednjim školama se broj učenika kreće oko 15 učenika u razredu, što je idealan broj za svakog da nauči gradivo, da ima vremena da porazgovara sa nastavnikom o onom što se uči i da napreduje u pravoj meri.

Škole počinju da rade od pola sedam ujutro, kako bi roditelji koji rade imali gde da ostave decu, i otvorena je do 16.30 h. Pauza za odmor je od 12 do 14 časova. Škola traje od ponedeljka do petka, a vikendom nema nastave, niti se sprovode „radne subote”. Svi su isto obučeni, imaju uniforme koje su besplatne.

Velikim uspehom obrazovnog sistema na ostrvu smatra se i posvećenost deci sa smetnjama u razvoju (sa fizičko-motoričkim, mentalnim smetnjama itd). Postoji 13.600 predavača koji rade u 425 specijalnih škola, koje su rasprostranjene po čitavoj zemlji. Za bolesne mališane ili decu ometenu u razvoju brinu se „mobilni učitelji”.

Uprkos dugogodišnjoj blokadi, kubanske škole su opremljene kompjuterima, koji možda nisu svuda najnovije generacije, ali i dalje odlično služe svrsi. Pritom, u udaljenim školama koje nemaju struje – instalirani su solarni paneli, koji omogućuju nesmetan rad tokom godine, bez obzira na uslove.

Studentima koji potiču iz udaljenih regija, država pokriva troškove prevoza i ishrane. Na Kubi ima 2.000 škola sa 10 ili manje đaka, zbog udaljenosti od gradova, u njima se organizuje grupna nastava, takođe sa izuzetnim rezultatima.

Kuba ima i jedan od najviših procenata broja učitelja na broj stanovnika. To znači da ima jednog učitelja na 42 stanovnika, ili dva učitelja na 20 đaka. Više od 400.000 ljudi zaposleno je u sektoru obrazovanja.

Editorial Credit: villorejo / Shutterstock.com

Editorial Credit: villorejo / Shutterstock.com

Među predmetima u osnovnoj školi nalaze se ples i baštovanstvo, pa obrada drveta, metala, ručni rad, jer Kubanci smatraju da treba da postoji spoj između teorijskog i praktičnog znanja. Tu su i predmeti o zdravlju i higijeni, i istorija revolucije. U rasporedu časova nalaze se matematika, španski/književnosti, istorija, geografija, strani jezici, fizika, hemija, biologija, informatika, obrazovanje rada, fizičko, likovno, osnove marksizma, prirodne nauke, svet oko nas…

Matematika i prirodne nauke su obično stavljene među prve časove u rasporedu, jer se procenjuje da deca ujutro lakše mogu da savladaju ovo teže gradivo. Čitanje, pisanje i „lakši” predmeti su raspoređeni za popodne. Posle završetka nastave, učenici mogu da ostanu u školi još dva sata, kada učestvuju u brojnim sekcijama: pišu scenario za pozorište, komponuju muziku i rade razne kreativne stvari.

Časovi traju pola sata. Najviše pažnje u rasporedu je posvećeno španskom: čitanju, pisanju, usmenom izražavanju, ali i matematici. Ta dva predmeta su zastupljena 57 odsto u rasporedu u odnosu na ostale predmete.

Testovi su deo nastavnog programa, ali oni glavni se daju deci na kraju drugog i četvrtog razreda. Ocene su od slabe, prolazne, dobre, veoma dobre i odlične, i nisu izražene brojevima. Na testovima se pokazuje teoretsko znanje, ali i praktična primena tih znanja.

Od dece se očekuje da jedni drugima pomažu na časovima, tako da niko u razredu ne zaostaje. Pritom, roditelji prate instrukcije nastavnika, kako bi njihovi mališani nastavili sa obrazovnim i društvenim razvojem i kod kuće. Učenici mogu nastaviti školovanje na srednjim školama i posle toga na fakultetima, a mogu se odlučiti i za školovanje na strukovnim školama, koje omogućavaju povezivanje rada i studija.

Nedisciplina na časovima je jako mala i retka.

Editorial Credit: Dmitry Matrosov / Shutterstock.com

Editorial Credit: Dmitry Matrosov / Shutterstock.com

Deca u osnovnim školama na Kubi dobijaju besplatne obroke. Obroci se uglavnom sastoje od riže, pasulja, drugih izvora proteina, kao što su tvrdo kuvana jaja. Na meniju je povrće, kriške paradajza, sutlijaš se služi za desert. Mnogi roditelji smatraju da ovo nije dovoljno, pa decu šalju u školu sa dodatnim komadom voća ili povrća, parčetom ribe ili piletine.

Kuba svake godine troši na obrazovanje skoro 7% bruto domaćeg proizvoda i nastoji da obrazovni sistem svojom jednakošću, pravednošću, samopoštovanjem i moralnim i društvenim potrebama građana odgovara društvenom modelu koji je narod stvorio.

Poslednjih godina ustanovljena je upotreba televizijskih i video programa kao sredstava sa velikim uticajem na osnovno i srednje obrazovanje. Na Kubi postoje dva kanala obrazovnog karaktera Canal Educativo 1 i 2”, koji dnevno prenose više od 12 sati programa, od kojeg je većina obrazovnog i didaktičkog.

Na Kubi imaju jednog univerzitetski obrazovanog građanina na svakih 10 stanovnika, a ove godine će se verovatno dostići broj od milion diplomaca na više od 60 univerziteta u zemlji.

Šta mislite o obrazovnom sistemu na Kubi? Koliko se razlikuje od onog što imamo u Srbiji?

1 komentara

Napiši odgovor
  • martin57sp@yahoo.com' Martin says:

    Što radi naš ministar za kulturu i obrazovanje?Nek se ugleda na nešto dobro a šta je dobro to treba i primeniti,dakle nek ide u Kubu i uveri se sam kako to funkcioniše i nek dobre stvari primeni i kod nas !!!Nema priče da smo mi Specifična nacija te ovo te ono,ili jesmo ili nismo za bolje!!!”

Pošalji komentar

Cookie Policy

Our website uses cookies to improve your experience.

Accept Read More