Donirajte

Običaji pravoslavnog Božića

by , 8. јан 2014.

Božić se praznuje kao uspomena na rođenje Hristovo i jedan je od najradosnijih hrišćanskih praznika. Običaji za Badnje veče i Božić u pravoslavnom svetu razlikuju se od zemlje do zemlje i svaki narod u proslavljanje praznika uneo je delić svoje tradicije.

Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar, Badnje veče i Božić obeležavaju 6. i 7. januara, mada su neke zemlje poput Grčke i Rumunije prešle na novi kalendar te Božić proslavljaju ranije. Hristovo rođenje je veseo porodični praznik koji se proslavlja u krugu najbližih i za koji su kod Srba vezani mnogi lepi verski običaji i obredi.

Božić se smatra praznikom mira, dobrote, humanosti, praštanja i pomirenja. O tome svedoče i reči kojima se ljudi pozdravljaju od Božića do Bogojavljenja:“Mir Božji, Hristos se rodi“ i odgovor:„Vaistinu se rodi“. Običaj je da se na ovaj praznik posvađani mire i praštaju jedni drugima. Božić je praznik rađanja, dece i detinjstva, roditeljstva. Pravoslavni vernici pre Božića obeležavaju takozvane Detince, Materice i Oce. Najpre se 3 nedelje pred Božić obeležavaju Detinci. Običaj je da roditelji vezuju svoju decu kanapom, maramom ili debljim koncem za nogu, a deca se otkupljuju poljupcem i obećanjem da će biti dobri i vredni. Naredne nedelje su Materice – najveći praznik majki i žena. Prema tradiciji majke su se otkupljivale orasima, jabukama i suvim šljivama kao i ukusnim ručkom za celu porodicu dok su očevi u nedelju pre Božića, na dan Oca, deci davali po koju paru, a ostalim članovima porodice neki mali dar. Samo vezivanje simbolizuje jake porodične veze, slogu i međusobno pomaganje u svakoj prilici i ovi praznici treba da doprinesu jačanju porodice kao stuba društva i crkve. Danas se uglavnom daruju drugačiji pokloni, a deci je najzanimljivije osmišljavanje načina na koji da vežu roditelje, a da oni to ne primete pa se sa kanapom i maramama dugo šunjaju po kući čekajući povoljan trenutak.

badnjakProslava Hristovog rođenja počinje dan ranije, na Badnji dan. Prema narodnoj tradiciji, u selima domaćin u ranu zoru, praćen pucnjevima iz pušaka odlazi u šumu po stablo za badnjak, a pre zamaha sekirom stablo poliva vinom i šakom žita. Oduvek se za badnjak biralo stablo hrasta koji po mitologiji starih Slovena predstavlja sveto drvo. Kada je reč o gradskim sredinama, poštuje se običaj unošenja badnjaka u domove i postavljanje slame na pod kako bi se dočarao izgled pećine u Vitlejemu u kojoj je rođen Isus Hrist. Na slamu se stavlja hleb, suvo voće, orasi, med i poklončići za kojima deca tragaju pijučući poput pilića. Svake godine na Badnjidan u crkvama se održava služba, a zatim se u dvorištu crkve okuplja veliki broj vernika kako bi položili badnjak na vatru da gori. Hrastovo granje na vatri simbolizuje toplotu i svetlost koja zbližava ljude i prizor je zaista čaroban. Nakon toga, služi se kuvano vino.

Na Badnji dan se posti, a Božićni post počinje 40 dana pre samog Božića. Za vreme posta ne sme se jesti hrana životinjskog porekla, te se u ishrani ne koriste meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Badnje veče spaja Badnji dan i Božić i u našem narodu se za osobe koje su veoma bliski prijatelji kaže da su kao „Božić i Badnjidan“. Na Badnje veče prilikom obedovanja ne koristi se escajg već se jede prstima kako se ukućani ne bi svađali u novoj godini. Večera bi trebala da bude bogata kako bi nova godina bila rodna. Na kraju večere uzimaju se sušeno voće, med i orasi, a prema verovanju preostalu hranu ne treba sklanjati već ostaviti da prenoći kako bi „sreća ostala u kući“. Običaj je da se na Badnje veče ne ide u goste, već da se vreme provede u domu sa porodicom.

post

Na Božićno jutro, pre svitanja, na pravoslavnim crkvama zvone sva zvona objavljujući dolazak Božićnog slavlja. Značajan deo vernika odlazi u crkvu na jutrenje i liturgiju. U prepodnevnim satima u kuću dolazi poseban gost – položajnik. To je prva osoba koja na Božićno jutro dolazi u kuću i prema verovanju donosi sreću u dom. Nakon božićnog pozdrava, položajnik badnjakom džara vatru i govori zdravicu poput: “Koliko varnica toliko zdravlja, sreće, veselja, parica“. Postoji verovanje da se na Božić sve započinje, pa mnogi na ovaj dan late onoga što bi voleli da rade cele godine. Jedan od najlepših božićnih ukrasa je zelena pšenica koja simbolizuje život i oživljavanje prirode. Na sam dan praznika trpeza je bogata i mrsna. Obavezna su obredna jela – božićni hleb tj. česnica i pečenica. Česnica se mesi na Božićno jutro a u nju se stavljaju drvce od badnjaka, pupoljci drena koji simbolizuju zdravlje, semenke i metalni novčić koji simbolizuje dar Hristu. Ručak počinje tako što domaćin podiže i tri puta okreće česnicu, a zatim rukama odlomi po sredini i svakom ukućaninu da jedan deo. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić veruje se da će tokom cele godine imati sreće. Tradicionalni ručak obuhvata neka od najlepših mrsnih jela: supu od živinskog mesa, ćurku na podvarku, pečeno prase, ukusna srpska pita gibanica i slatkiši. Drugi dan Božića posvećen je Bogorodici, a trećeg dana se iz kuće iznose badnjak i slama. Veruje se da će ukoliko je na Božić magla i oblačno vreme uslediti rodna godina.

bozicBožić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, pun ljubavi i radosti. To je praznik rođenja, dece i roditeljstva, vreme kada je cela porodica na okupu. Deca se naročito raduju Božić Bati koji prema narodnoj tradiciji na Badnje veče posećuje domove kako bi porodicama dao blagoslov, a deci poklone. Kod Srba ovi praznici obiluju lepim običajima koji period oko Božića čine posebnim i možda najlepšim u celoj godini. Svim pravoslavnim vernicima želimo da ovaj praznik provedu sa svojim najbližima u ljubavi, miru i blagostanju. Mir Božiji, Hristos se rodi!

2 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno da obicaji koji se jos upotrebljavaju u hriscanskim zemljama predstavljaju nasledje koje su nam ostavili u amanet nasi preci i kojih se vlja i dan danas pridrzavati kako bi ispostovali ove praznike koji slave rodjenje Hristovo i slavu boziju uz sve one aktivnosti koje su usmerene ka tome da svi budu deo ovih lepih rituala kojima obelezavamo nase verovanje u boga i njegove radosti koje nam pruza blagorodno .
    Normalno da treba postovati i primenjivati sve ono sto nam moze doneti mir srecu i blagostanje , jer samo ako cvrsto i bez kolebanja verujemo u nesto to nam se onda moze i ostvariti i na taj nacin nam pruziti sve sto nam je neophodno da bi bili sretni i zadovoljni sa onima koji vole nas i koje mi volimo i postujemo .
    Ovaj najradosniji hriscanski praznik ima ulogu koja nam je putokaz kako treba da vodimo svoj zivot a da to ne bude smetnja nikome a da bude na dar i zadovoljstvo svakome , i na taj nacin da i mi doprinesemo da svojim ponasanjem pozitivno delujemo na sve koji nas okruzuju ne bi li tako delili sve one vrednosti duha bozica koje nam mogu pomoci da zivimo bolje nego ikad pre u nasoj istoriji , jer proslost ne mozemo izmeniti ali zato mozemo itekako uticati i oblikovati nasu zajednicku buducnost , jer svi smo mi deo istog sveta , ne postoji neki drugi koji je poseban i koji je van svega onoga sto mi postujemo kao zakone zivota koji nas upucuju jedni na druge onda kada sami sebi nismo dovoljni da prebrodimo sve izazove koje pred nas postavlja vreme i uslovi u kojima obitavamo .

  • dzorica015@gmail.com' Zorica каже:

    Tek kad sam se udala, počeliam da, tako kažem, slavim Božić. U mojoj kući nije bilo posebno slavlja i tek udajem sam saznala za slamu i pijukanje, doček Božića, post pred praznik. Nova porodica je rekla da se ne valja ići od kuće u goste, a kada smo se suprug i ja odvojili, da ne valja nositi hranu jedni drugima, ništa ne poklanjati. Ipak uvek bi za Badnji dan doneli nešto kao recimo sir i kajmak, iako smo to imali u kući. Interesuje me nešto više o tome ako neko zna za običaje oko Božića za Zlatibor ski okrug jer kod nas je :Sto sela sto običaja.

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE