Donirajte

Negativan uticaj crtanih filmova

by , 20. Jan 2014.

Kad sam bio dečak voleo sam da gledam crtaće. Tačnije, nisam se od odvajao od njih. Pamtim da su moji roditelji morali da budu kući tačno u 19 časova svakog dana samo da bi snimili najnoviju epizodu Nindža kornjača, kako bismo ih moj brat i ja sutradan pogledali posle škole. 

Pored toga, He-man je bio gotovo ravnopravan deo mog života, pa sam uživao uz crtane filmove o Gospodarima svemira, ali usput sam i revnosno skupljao figure svih junaka i anti-heroja iz ovog serijala. Posle crtaća, često sam sedeo sa tim igračkama i zamišljao kako Man-at-arms tuče Skeletora i uništava njegovu vojsku, ili kako Hordak napada zamak Grejskal.

U mom detinjstvu našlo se dosta vremena i za gledanje drugih crtanih filmova, a posebna poslastica bili su takozvani “dugometražni” Diznijevi crtaći, kao što su Lepotica i zver (čudovište koje osvaja lepoticu, nikad mi to nije bilo jasno), Mač u kamenu (borba čarobnjaka), i Snežana i sedam patuljaka (uvek sam se plašio one ružne zle veštice i njene otrovne jabuke), uz koje sam provodio subotnja i nedeljna prepodneva…

Ipak, ako nešto volimo i ako u nečemu uživamo, ne znači uvek da je to skroz dobro za nas. To shvatimo kako odrastamo i sazrevamo. Isto je i za crtaće. Pored dobrih stvari o kojima je bilo reči na našem blogu prošlog petka, postoji i nekoliko negativnih aspekata o kojima bi roditelji svakako trebalo da razmisle pre nego što puste klince da sednu ispred ekrana. Nije to ništa tragično, niti previše opasno, ali nije na odmet čuti i “tamnu stranu” crtanih filmova.

1. Podsticanje na nasilje

Tom&Jerry-negativan-uticajKornjača Leonardo besomučno udara i uništava zlog Kranga. Pršte udarci i slomljene ruke i noge na sve strane. Tom i Džeri se stalno tuku, kroz jurnjavu, želju za osvetom i naplatom dugovanja. Kojot i ptica trkačica isto tako. Uvek neko dobije batine. I to žestoke. Bacanje koncertnog klavira na tuđu glavu, pucanje iz puške u lice, stavljanje eksploziva u nečiju ruku ili usta i potom eksplozija koja sledi, su slike sa porukama o nasilju koje ulaze u dečije umove. Oni ih upijaju kao sunđer i prihvataju to kao nešto sasvim normalno i uobičajeno. Pritom, doživljavaju to kao pravilan šablon ponašanja, a i sami bivaju podstaknuti na nasilje. Tim povodom, stručnjaci sa Američke akademije za Pedijatriju AAP kažu da deca koja gledaju crtaće pune nasilja bivaju nervozna, agresivna i neposlušna. Ova deca su ujedno i nestrpljiva. Takođe, ona:

  • postaju neosetljiva na tuđi bol ili tugu
  • ne osećaju nelagodnost na bilo koji element nasilja koji se dešava oko njih u stvarnom životu
  • sklona su agresivnim reakcijama i nasilnom ponašanju

Uostalom, da animirane serije mogu dovesti do agresivnosti kod dece pokazale su i brojne druge studije, pogledajte slobodno po internetu i lako ćete ih naći. Jedna od njih je i studija naučnika sa državnog univerziteta u Ajovi. Psiholozi su otkrili da mnoge animirane serije sadrže više nasilja nego televizijske serije namenjene adolescentima.

2. Mogući zdravstveni problemi

pokemon-negativan-uticajCrtani film “Pokemoni”, koji je osmislio 1995. godine Satoši Tađiri, pripada grupi anima, naziv za japanski animirani film. Anime imaju karakterističan izgled likova (npr. velike oči). Prvobitni naziv crtanog filma bio je Pocket monsters. Godinu dana kasnije, ime je zbog sugerisanja nasilja skraćeno u Pokemon. Svaka epizoda crtanog filma posebna je avantura glavnog junaka Eš Kečama koji se bori sa svojim Pokemonima protiv ostalih trenera. Uprkos jakim udarcima Pokemoni nikad ne umiru jer imaju sposobnost obnove energije.

1997. godine 653 dece u Japanu primljeno je u bolnicu zbog epileptičnih napada koje je, kako je utvrđeno, prouzrokovalo gledanje 38. epizode Pokemona koja nikada više nije prikazana. Posle detaljnijih istraživanja utvrđeno je da su česti svetlucavi sadržaji (crvene i plave boje) tokom serije izazvali napade i kod dece koja ih ranije nisu imala.

Nije dobro ni kada deca sede po ceo dan ispred TV, gledajući crtaće, jer im time slabi vid, a nepravilan položaj sedenja može da dovede i do krive kičme. Manjak fizičkih aktivnosti, takođe, stvara i probleme sa povećanom težinom.

Pritom, poslednjih godina sve više se upozorava na uticaj crtanih filmova na razvoj govora do treće godine života deteta. Psiholozi naglašavaju da je gledanje crtaća pasivna aktivnost kod koje ne postoji interakcija neophodna za pravilan razvoj govora .

3. Poistovećivanje sa likovima

Dok gledaju crtane filmove, deca često sebe poistovećuju sa likovima. Problem je što su ti likovi neretko potpuno neadekvatni za bilo kakvu identifikaciju i što su na momente previše agresivni, ili imaju čarobne moći: mogu da lete, ispaljuju paukovu mrežu iz ruku, skaču sa vrha nebodera na zgrade u okolini, bacaju munje, padnu sa 10. sprata i prežive, i slično.
U tim agresivnim likovima deca mogu da vide arhetip sebe, žele da su takvi i dok gledaju misle da su to oni. Ako se roditelji ne uključe i objasne im šta je realnost, a šta ne (a to se danas sve ređe dešava, jer su roditelji previše zauzeti i ostavljaju decu samu ispred TV), ona mogu da razumeju crtaće kao vid zamene za stvaran život, što je smetnja zdravom ranom razvoju. Postoje i neki radikalni slučajevi u vezi sa poistovećivanjem koji su bili veoma opasni.

Kako svesti ove negativne pojave na nivo koji nije štetan?

  • Pronaći balans u svemu, pa i u gledanju crtaća. Roditelji bi trebalo da dozvole detetu da najviše sat vremena dnevno provede uz TV, odnosno kompjuter.
  • Roditelji moraju da objasne deci da ono što se dešava na crtaćima nije isto kao i u stvarnom životu, jer postoje uzroci i posledice, odnosno da nasilje koje tamo gledaju i upijaju nije najbolji način kako se rešavaju konfliktne situacije
  • Svaki crtani film bi trebalo da ima određene godine, odnosno uzrast, za koji je pravljen
  • Televizijske kuće bi trebalo da imaju profesionalne timove (novinar stručnjak za dečje programe, urednik i psiholog) koji bi procenjivali šta sme, a šta ne sme da se prikazuje na televiziji u okviru dečjeg programa, i u kom terminu se nasilni sadržaji mogu emitovati.
  • Deci treba ograničiti pojedine crtane filmove čiji sadržaj ne mogu da razumeju.
  • Roditelji bi trebalo da biraju crtaće koji bi mogli da imaju pozitivan uticaj na mališane
  • Bilo bi dobro da roditelji zajedno sa decom gledaju crtaće, kada mogu, i da razgovaraju o likovima i onome što su gledali

Sve slike u ovom postu preuzete su iz odgovarajućih crtaća pomenutih u tekstu i nisu u vlasništvu NDF.

Oznake:

2 komentara

Napiši odgovor
  • milincicsnezana9@gmail.com' Snežana says:

    Naleteh na ovaj blog pretražujući po net-u povezanost izmedju crtanih filmova i vrtića.
    Primećujem, već neko vreme, da se u vrtiću u kom su moja deca puštaju crtani filmovi u različito doba dana. Što me dovodi do zaključka da ne postoji odredjeno vreme kada ih puštaju, a pitanje je i dužina trajanja istih…
    Elem, deca pri tom sede na stolicama, u kifla položaju kičme, vrlo blizu ekrana, oko 1m.
    Crtaći se puštaju i deci od 1-1.5 godinu, što meni nikako ne ide u glavu.
    Povrh svega vrtić ima ogradjeno dvorište, koje se ne koristi. Deca ne izlaze van!
    Ako imate ideju kome bih mogla da se obratim za ovaj, ne tako beznačajan, problem, bila bih vam zahvalna ako biste mi u tome pomogli.
    Oprostite ako ovaj komentar ne ide uz članak, možete ga slobodno obrisati.

    • NDFAdmin says:

      Draga Snežana

      Puno Vam hvala na komentaru!:) U potpunosti razumemo Vašu brigu. Najbolje bi bilo da se konsultujete sa vaspitačicom/vaspitačem Vašeg deteta, možda ćete ih inspirisati da promene praksu.

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE