Da li moderno obrazovanje ubija kreativnost kod dece?
Ken Robinson je 2006. godine održao TED govor koji ima više od 28 miliona pregleda. U svom popularnom predavanju „Kako škole ubijaju kreativnost“ on tvrdi da savremeni obrazovni sistemi ometaju slobodu izražavanja i kreativnost. Ovi stavovi potiču još iz 19. veka, kada su se deca obučavala za određeni poziv/struku još od malena. Međutim, za Robinsona je „kreativnost podjednako važna kao i pismenost“ i obrazovni model mora da bude iz korena izmenjen.
Protekle decenije škole su se vodile strožim smernicama kada je reč o državnim i nacionalnim ispitima. Vaspitači se ocenjuju na osnovu njihovih rezultata sa SAT testa i testova nivoa znanja. Ovaj sistem se zasniva na pripremi učenika za upis na fakultet. Kao posledica toga – broj diplomaca je sada viši nego ikad, što je dovelo do toga da diplome postanu manje vredne i potraga za poslom bude veoma teška za bivše studente(kinje). Usput, studente koji poseduju kreativne talente obeshrabruju i teraju da ne koriste svoje prirodne darove. Često ovi studenti napuste školu ili diplomiraju posle šest, a ne četiri godine.
Ali ne prate sve škole tradiciju. Mnoge institucije su uvele alternativne obrazovne metode kao odgovor na zabrinjavajuće statistike. “The Brooklyn Free School” ne koristi ocene i dozvoljava studentima da naprave svoj nastavni plan. Nekoliko državnih škola u Londonu je investiralo dosta u umetnost ili se zasniva na umetnosti. Od učenika se traži da umesto standardnih testova predaju kreativne sastave, stripove i filmove. Ovi medijumi podstiču učenike da postanu pripovedači i inovatori. Mladi učenici mogu dobro da znaju matematiku i da dopune svoje akademske sposobnosti časovima glume ili plesa.
Skoro je objavljen članak koji je istakao rad jednog nastavnika u osnovnoj školi u ruralnom Meksiku, koji je pomogao svojim učenicima da briljiraju na nacionalnim ispitima. Njega je inspirisao Albert Ajnštajn koji je više cenio maštu od memorisanja. Proteklih godina, predavači u školama pridržavali su se striktnih smernica kada su predavali osnovne matematičke veštine. Ovaj učitelj je otkrio da je korisnije za decu da budu intuitivna i da koriste svoje urođene sposobnosti za rešavanje problema. Nakon što je dobio najviše bodova iz matematike u zemlji, jedan učenik je rekao da „pre njega niko matematiku nije učinio/napravio tako zanimljivom.“ U društvu koje precenjuje ocene, ove škole promovišu nezavisnost i eksperimentisanje.
Tehnološki napredak, isto tako, pruža deci nove mogućnosti za učenje. Sugata Mitra je informatičar iz Indije koji je otkrio da deca bez ikakvog formalnog obrazovanja, koja žive u sirotinjskim kvartovima, mogu da nauče da koriste kompjuter. Ove novootkrivene veštine na kompjuteru pomogle su deci da shvate napredne teme kao što su fizika i molekularna biologija. Pristup kompjuteru, takođe, pomaže deci da prevaziđu kulturalne granice. Uz samo jedan klik mišem, deca mogu da se informišu o mestima, načelima i običajima koji će proširiti njihove vidike. Deca će naučiti da postavljaju pitanja i da pričaju o ozbiljnim temama. Ipak, snabdevanje učenika tehnologijom nije rešenje samo po sebi. Vaspitači bi trebalo da stvore ambijent u učionici u kom učenici mogu da razviju prave istraživačke i kompjuterske veštine. Tehnologija takođe može postati smetnja i zbog toga učitelji moraju da pronađu pravu ravnotežu između slobode i odgovornosti.
Na kraju, važno je da deci dozvolite da pogreše. Ken Robinson je rekao:
Ako niste spremni da pogrešite, onda nikada nećete smisliti ništa originalno.
Sadašnji obrazovni model mora postati fleksibilniji kako bi inspirisao sledeću generaciju dizajnera, plesača i matematičara. Učitelji i roditelji bi trebalo da podstaknu učenike da rizikuju, postavljaju pitanja i dovode u pitanje postojeće stanje stvari. Cilj ne bi trebalo da bude nagrađivanje studenata diplomom, već ih treba naučiti da doživotno uče.
