Darovitost kod dece nije nešto čime treba da se hvalite, već je neophodno da svom malom genijalcu pružite obrazovanje koje najviše odgovara njegovim potrebama.
Suviše tupav da bi bilo šta naučio! Tako su profesori u školi govorili za Tomasa Alvu Edisona. Čak je i Isak Njutn bio loš đak u osnovnoj školi. Albert Ajnštajn je progovorio tek sa četiri godine, a sa sedam je počeo da čita – znatno kasnije od svojih vršnjaka. Volt Dizni je otpušten iz novinske redakcije jer je, prema rečima njegovog urednika, bio „nemaštovit i bez dobrih ideja“. Slavnom Karuzu je nastavnik muzičkog rekao da ne može da se bavi pevanjem jer uopšte nema glas za to.
Međutim, uprkos teškim počecima, svi oni su bili više nego uspešni: Edison je ostao upamćen kao pronalazač električne sijalice, gramofona i telegrafa; Njutn je definisao zakon gravitacije; Ajnštajn je poznat po svojoj teoriji relativiteta i smatra se ocem moderne fizike; Dizni je tvorac animiranog filma, „otac“ Miki Mausa i zabavnog parka Diznilend; dok je Karuzo pevač koji je snimio najveći broj gramofonskih ploča sa početka 20. veka, i, po mnogima, najveći operski tenor svih vremena. Pitate se u čemu je tajna njihovog uspeha?
Svi oni su bili daroviti kao deca.
Kako da prepoznate nadarenu decu
Darovitost kod dece nije nešto čime treba da se hvalite, već je neophodno da svom malom genijalcu, pre svega, pružite obrazovanje koje najviše odgovara njegovim potrebama.
Prema definiciji Nacionalne asocijacije Amerike za nadarenu decu:
Daroviti pojedinci su svi oni koji pokazuju izuzetne talente ili veštine u jednoj ili više oblasti. Neko taj pojam još naziva i domenima, koji se odnose na aktivnosti sa sopstvenim sistemom simbola (npr. matematika, muzika, jezik) i/ili skup senzo-motornih veština (npr. slikanje, ples, sport).
Osim toga, u većini zemalja darovita deca su ona koja imaju koeficijent inteligencije iznad 130.
U poređenju sa vršnjacima, daroviti mališani imaju bolje pamćenje, talenat da osmisle nešto originalno, sposobni su da se intenzivno koncentrišu duži vremenski period. To su samo neke od karakteristika darovite dece. Iako mnogo toga zavisi od nastavnika i drugih stručnjaka, naučnici kažu da su roditelji ti koji imaju ključnu ulogu u ranom prepoznavanju znakova darovitosti kod svoje dece i njihovom razvoju.
Potrebno je da pratite njegova interesovanja, pamćenje, rečnik ili opažanje. Pored toga, stručnjaci navode neke zajedničke karakteristike, pomoću kojih brzo možete da otkrijete darovitost kod dece, i da li je vaš mališan ispred svojih vršnjaka:
- Sve ih interesuje
- Imaju odličnu memoriju
- Mogu dugo da zadrže pažnju
- Imaju sposobnost da razumeju složene pojmove, opažaju odnose, i razmišljaju apstraktno
- Odlično rezonuju
- Brzo rešavaju i najkomplikovanije zadatke
- Uče brzo bez potrebe za dodatnim objašnjavanjem i ponavljanjem
- Imaju neobičnu i/ili bujnu maštu
- U dobrim su odnosima sa roditeljima, nastavnicima i drugim odraslim osobama
- Imaju odličan smisao za humor
- Perfekcionisti
- Veoma su motivisana i strasno usmerena ka svojim ciljevima i njihovom ostvarenju
- Sklona su da analiziraju svoje ponašanje i samokritična su
- Uživaju u učenju novih stvari
- Uživaju u intelektualnim aktivnostima
- Vrlo rano i pravilno počinju da upotrebljavaju veliki broj reči
- Rano nauče da čitaju i pišu
- Postavljaju „šta će se desiti ako“ pitanja
Evo još deset znakova koji mogu da vam pomognu da prepoznate darovitost kod dece.
Kako da ohrabrite i podstaknete darovitost kod dece
Prema rečima Džoan Smutni, direktorke Centra za darovitu decu na Nacionalnom univerzitetu u Ilinoisu i autorke knjige „Izborite se za svoje nadareno dete„, roditelji mogu da učine mnogo za svoje darovite mališane.
Ponekad smo suviše fokusirani na uspeh koji deca postižu u školi da zanemarujemo ulogu kreativnosti, mašte i igre.
Genijalnost nije nešto što može da se nauči, ali može da se podstakne.
Za podizanje darovite dece je ključno da roditelji poštuju njihovu posebnost, mišljenje, ideje i snove. Mališani kod kuće, u okviru porodice, treba da osete da se njihove jedinstvene sposobnosti i talenti cene i da ih roditelji prihvataju baš takvim kakvim jesu.
Praktični saveti kako da razvijete darovitost svog mališana
- Čitajte im naglas. Važno je da roditelji svojoj darovitoj deci što više čitaju, čak i u slučajevima kada mališan već može da čita samostalno.
- Pomozite mališanu da otkrije svoja interesovanja. Roditelji bi trebalo da podstaknu dete da stekne znanja iz širokog spektra tema kao što su umetnost, priroda, muzika, sport, osim tradicionalnih predmeta u školi kao što su matematika, maternji jezik, biologija, fizika i hemija. U tome mogu da im pomognu i nastavnici.
- Ozbiljno shvatite razgovor sa svojim malim genijem. Nadarena deca često su veoma pričljiva i radoznala. Takođe, lako mogu da se iznerviraju ukoliko roditelji ne obraćaju dovoljno pažnje na njihova pitanja. Izdvojite vreme da detetu dete potpun odgovor. Tako ćete mu pokazati da poštujete njegovu želju za sticanjem novih saznanja.
- Uključite ga u programe koje su posebno osmišljeni za darovitu decu. Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja i osnivač Mense Srbija i NTC programa za nadarenu decu, navodi da sva deca imaju korist od programa, a posebno je koristan za uočavanje darovite dece i podsticanje razvoja njihove darovitosti.
- Posetite dečije muzeje i muzeje nauke i tehnike. Ovakvi muzeji omogućavaju interesantno praktično obrazovno iskustvo. Takođe, obezbedite deci različite materijale za kreativnu igru. Dajte im kartone za jaja, kutije, rolne papira, kolaž papir i slično. Nadarena deca su često veoma inventivna.
- Podstaknite pričanje priča. Daroviti mališani mogu da budu beskrajno maštoviti. Neka uživaju u izmišljanju priča, organizovanju svojim malih predstava i performansa, ili režiranju kućnih video snimaka.
- Ne padajte u iskušenje da svom darovitom mališanu nametnete previše obaveza. Previše obaveza i prevelika očekivanja za njega ne predstavljaju izazov već deluju iscrpljujuće. Zato se pobrinite da dete ima dovoljno vremena da se odmori, pročita nešto zabavno i pusti mašti na volju.
Evo nekoliko primera kako su porodice poznatih podstakle darovitost kod dece:
- Opra Vinfri – Medijski magnat i filatrop
Opru je baka naučila da čita sa tri godine, i tako se rodila njena ljubav prema knjigama.
- Mark Cukerberg– osnivač Fejsbuka
Otac ga je naučio osnovama programiranja na Atariju u srednjoj školi.
- Džej Zi – rep mogul
Kako nije mogla da ga spreči da rukama lupa po kuhinjskom stolu, mama mu je kupila kasetofon.
- Aleksandar Grejem Bel – pronalazač telefona
Nakon što je sa 12 godina napravio prvi uređaj za čišćenje pšenice, koji se sastojao od rotirajućih lopatica na čijim krajevima su bile četkice za nokte, očev prijatelj mu je dao malu radionicu.
[divider]
Kako je biti roditelj malog Ajnštajna? Podelite sa nama vaša iskustva, savete i ideje.
