Nije lako probuditi plemenitost i saocećajnost kod dece dok odrastaju u današnjem svetu. Opravdana je zabrinutost roditelja zbog izloženosti velikoj količini nasilja – bilo na televiziji ili ulici.
U svetu u kome su nasilje i okrutnost postali deo naše svakodnevice, prikazani kroz slike oružanih obračuna na ulicama, ratova i mržnje među ljudima, koje su preplavile dnevnu štampu, televiziju i internet, mnogi roditelji se pitaju kako mogu da pomognu svojoj deci da postanu nežnija i ljubaznija, odnosno da razviju osećaj brige i saosećanja za druge. Odgajanje mališana koji su brižni ne predstavlja samo po sebi rešenje za suprotstavljanje nasilju. Ipak, opravdana je njihova zabrinutost da izloženost velikoj količini nasilja – bilo na televiziji ili ulici – može da učini najmlađe bezosećajnim.
Kako deca vide spoljni svet
Roditelji ne mogu u potpunosti da kontrolišu sve faktore koji utiču na njihovu decu. Mališani provode dosta vremena u „stvarnom svetu“, bilo da se igraju sa drugarima u parku ili borave u vrtiću ili školi. Takav svet je često okrutan, bezobziran ili prosto negativan. Osim toga, svako dete odraz je sopstvene ličnosti i karaktera, koje roditelji ne mogu da promene ili kontrolišu. Ipak, postoji nekoliko stvari koje roditelji mogu da preduzmu kako bi svoju decu podstakli da izrastu u uviđajne, poštene i odgovorne pojedince.
Copyright: Youproduction
Ljudi često misle da deca nisu u stanju realno da sagledaju spoljni svet, odnosno da ga vide drugačijim očima nego odrasli, na sebi svojstven način. Osim toga, istraživači su ranije verovali da samo odrasli mogu da razviju pravi osećaj brige za druge. Ipak, nedavne studije, poput one koju je objavio američki Nacionalni institut za zdravlje, otkrile su da deca mogu da pokažu znake empatije i brige od najranijeg uzrasta. Mališani tako reaguju zabrinuto kada vide osobu koja je tužna, sa željom da joj pomognu ili reše problem. Takvo otkriće ukazuje da je najbolji pristup roditelja da podrže dečje viđenje sveta taj da otvore vrata identifikovanju i razgovoru o dramatičnim i nasilnim događajima u kontekstu koji odgovara uzrastu mališana, umesto da se pitaju da li će ignorisanjem užasnih vesti zaštititi najmlađe od toga da ih postanu svesni.
Plemenitost i saosećajnost kod dece
Najvažnija stvar koju roditelji mogu da učine jeste da stave deci do znanja koliko su ponosni na njih kada se ponašaju ljubazno i odgovorno. Kada vidite da mališan radi nešto što je okrutno ili bezobzirno, trebalo bi odmah da mu kažete da se ne slažete sa takvim ponašanjem. Razgovarajte sa detetom iskreno i zadržite fokus na radnji, ne lično na detetu, izjavama poput „Ono što si učinio nije lepo“ umesto „Nisi bio dobar“.
Ovakva emocionalna reakcija mora da bude praćena objašnjenjem zašto se sa tim ne slažete – na primer: „Pogledaj, Marko plače. On plače zato što si mu uzeo igračku. Nije lepo što si to uradio!“ ili „Macu boli to što si joj uradio, zato te je ogrebala. To nije lepo i ne želim više tako da se ponašaš!“ Važno je da deca znaju kako se vi osećate kada je njihovo ponašanje prema drugima u pitanju. Ukoliko vide da su roditelji nečemu zaista emotivno posvećeni, veća je verovatnoća da će i njima ta stvar ili osoba postati značajna.
Copyright: Daniel Jedzura
Razumljivo je da roditelji strahuju da će njihove napore kod kuće umanjiti spoljni uticaji kao što su prijatelji njihove dece, nasilje u komšiluku, na televiziji i filmovima, ili kultura koja veliča „heroje“ koji su sebični.
Kako se suprotstaviti negativnim uticajima iz okruženja
Asocijacija američkih psihologa objavila je tako koristan vodič sa praktičnim savetima kako roditelji mogu da se suprotstave takvim uticajima. Vodič sadrži sledeće preporuke:
1. Pre svega važno je podstaknuti decu da čitaju knjige koje prikazuju brižne i saosećajne likove. Postoji mnogo kratkih priča i romana koji promovišu odgovorno i ljubazno ponašanje i koji odgovaraju čitalačkom ukusu svakog mališana. Poželjno je da deca u rukama imaju knjige sa čijim junacima mogu da se identifikuju, kako bi se zainteresovali za radnju i razumeli poruku priče.
2. Upoznajte decu sa poznatim altruistima. Lokalni muzeji, specijalne televizijske emisije i časopisi samo su neki od načina na koje mališani mogu da saznaju više o izvanrednim pojedincima koji su lične interese stavili ispred dobrobiti drugih ljudi. Razgovarajte sa decom i otkrijte da li postoji neko kome se dive i zbog čega.
Copyright: Rido
Istraživanje američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje pokazuje da su deca sklona da imitiraju ponašanje koje vide na televiziji. Iz tog razloga, potrebno je da roditelji ograniče programe koji prikazuju nasilje i podstaknu mališane da pogledaju televizijske sadržaje koji promovišu plemenitost i pomaganje drugima.
Ipak, ne postoji bolji uzor koji inspiriše decu da postanu saosećajna od roditeljske brižnosti i lepog ophođenja prema mališanima. Stručnjaci ističu da deca koja osećaju emocionalnu sigurnost kod kuće imaju veće šanse da obrate pažnju i budu saosećajna prema ljudima iz svog okruženja. Sa druge strane, osećaj nedostatka ljubavi i topline stvara osobe koje su previše fokusirane na sebe i sopstvene potrebe.
