Donirajte

Kako da kroz pohvale pomognete deci da usvoje razvojni mentalni stav

by , 10. Feb 2016.

Razvojni mentalni stav podstiče decu da nastave da rade kako bi ostvarila svoj cilj, bilo da se radi o želji da dobiju bolju ocenu ili da napreduju u sportu, umesto da budu zadovoljna postignutim i prestanu dalje da se trude kako bi bila još bolja.

U današnje vreme većina roditelja preterano hvali svoju decu za najmanju sitnicu koju su uspeli da postignu, kako bi im ulili samopouzdanje. Ipak, često nisu svesni toga da konstantne čestitke i komplimenti zapravo kontraproduktivno deluju na mališane, jer ih uče da je uspeh jedino što je važno i da treba da budu ponosni i zadovoljni sa svojim trenutnim sposobnostima i umećem.

Međutim, šta bi se desilo kada bi roditelji umesto da im samo čestitaju na uspehu, decu naučili da postoji nešto mnogo važnije od uspeha, kao što je želja za stalnim napredovanjem, usavršavanjem i ostvarivanjem novih ciljeva? Neverovatno je kako mala promena u načinu na koji se obraćamo deci može potpuno da promeni njihov stav i razmišljanje o životu i učenju. Zato mnoge istaknute ličnosti iz oblasti obrazovanja dece, kao što su Sal Kan sa Kan akademije i doktorka Kerol Dvek, ističu koliko je važno usaditi deci razvojni umesto trajnog mentalnog stava.

Šta su trajni i razvojni mentalni stav i po čemu se oni razlikuju?

http://cdn.patch.com/users/22835664/2015/08/T800x600/20150855d73133db435.jpg

http://cdn.patch.com/users/22835664/2015/08/T800x600/20150855d73133db435.jpg

Doktorka Kerol Dvek sa Stenford univerziteta u svojoj knjizi „Mentalni stav“ detaljno razmatra dva načina razmišljanja po kojima se ljudi razlikuju i koji u velikoj meri utiču na njihov odnos prema školi, poslu, ljudima iz okruženja i životu uopšte.

Ljudi koji imaju trajni mentalni stav stiču uverenje da su kvaliteti koje poseduju, poput inteligencije ili talenata, kao u kamenu uklesani pa im se kao neophodnost nameće da ih stalno iznova dokazuju umesto da ih razvijaju. Takve osobe veruju da je samo talenat dovoljan za uspeh – bez napornog rada i truda. Svaka nova situacija za njih zahteva potvrdu njihove inteligencije, ličnosti ili karaktera, a ne priliku za učenje i dalje napredovanje.

Nasuprot tome, razvojni mentalni stav govori o tome da ove karakteristike nisu karte koje ste vi podelili sebi i sa kojima morate da živite, uvek pokušavajući da uverite i sebe i druge da imate „royal flush“ (najjača ruka u pokeru) dok zapravo strahujete da raspolažete samo sa parom desetki. Razvojni mentalni stav zasniva se na uverenju da su naši osnovni kvaliteti samo polazna tačka na putu ka uspehu i da mogu da se unaprede napornim radom i zalaganjem. Ovakvo gledište razvija ljubav prema učenju i otpornost, koji su ključni za velika postignuća. Praktično svi veliki naučnici, pisci i sportisti poseduju takve kvalitete. Ideja je da iako su ljudi u svemu različiti – u svojim inicijalnim talentima i sklonostima, interesovanjima ili temperamentu – svi mogu da se menjaju kroz vežbu i iskustvo.

Copyright: Oksana Kuzmina

Copyright: Oksana Kuzmina

Da li ljudi sa razvojnim mentalnim stavom veruju da svako može da postigne bilo šta što poželi odnosno da svako sa odgovarajućom motivacijom ili obrazovanjem može da postane novi Edison ili Betoven? Svakako da ne. Umesto toga oni smatraju da se nikada ne zna koliki je zapravo potencijal svakoga od nas, pa da je zato nemoguće predvideti šta sve može da se postigne uz godine napornog rada, odricanja i učenja.

Razvojni mentalni stav podstiče decu da nastave da rade kako bi ostvarila svoj cilj, bilo da se radi o želji da dobiju bolju ocenu ili da napreduju u sportu, umesto da budu zadovoljna postignutim i prestanu dalje da se trude kako bi bila još bolja.

Ipak, postoji ogromna razlika između ignorisanja uspeha deteta i pomaganja mu da usvoji razvojni mentalni stav. U tom smislu, ne treba ih učiti da misle kako „ništa nije dovoljno dobro“, već da „uvek postoji prostor za napredak“.

Ovo su samo neki od primera poruka koje roditelji prenose deci koristeći trajni i razvojni mentalni stav:

  • Trajni mentalni stav: „Dobio si peticu na testu, pametnice mamina!“
  • Razvojni mentalni stav: „Naporno si radio i učio da dobiješ peticu na testu. Ako tako nastaviš, još više ćeš napredovati!“
  • Trajni mentalni stav: „Tačno si rešila sva pitanja na testu – nema boljeg učenika od tebe!“
  • Razvojni mentalni stav: „Odlično si uradila test! Ne bi to postigla bez učenja i napornog rada.“
Copyright: Ingrid Balabanova

Copyright: Ingrid Balabanova

Problem velikog broja dece sa trajnim mentalnim stavom krije se u tome što ljudi kod nas više cene prirodnu nadarenost nego stečene veštine. Lakše je misliti da je Novak Đoković dobar teniser zato što je rođen sa tim talentom nego zato što je proveo pola svog života trenirajući i vežbajući. Lakše je verovati u čuda nego u naporan rad i trud. Ipak, siguran put ka uspehu u školi, sportu, na poslu popločan je verovanjem u stalni napredak koje proizvodi razvojni mentalni stav. U prilog tome govori i jedna od najčešće citiranih izjava najveće legende NBA lige svih vremena Majkla Džordana, kao pravog primera osobe sa razvojnim mentalnim stavom:

Promašio sam više od 9000 šuteva u karijeri. Izgubio skoro 300 utakmica. Dvadeset šest puta povereno mi je da uputim šut za pobedu, a ja sam promašio. U životu sam bezbroj puta padao i padao. I baš zbog toga sam uspeo.

Zato je veoma važno na koji način će roditelji pohvaliti svoje dete i tako mu možda značajno olakšati da ostvari sve svoje snove.

Kako se razvojni mentalni stav pokazao u praksi?

Doktorka Dvek zajedno sa svojim timom provela je istraživanje nad grupom učenika sedmog razreda u školi. Prvo su identifikovali dve grupe dece – jednu koja je imala razvojni mentalni stav (inteligencija može da se poveća kroz povećani napor) i onu koja je imala trajni mentalni stav (inteligencija je predodređena i nepromenjiva).

Nakon toga istraživači su započeli proces promene načina razmišljanja kod test grupe dece sa slabim akademskim rezultatom. Učenici su pohađali kratak kurs o psihologiji mozga i umeću učenja. U okviru te grupe, test grupa je dodatno učila o tome kako je inteligencija promenjiva i da se na njoj može raditi, dok kontrolna grupa taj deo kursa nije slušala. Način razmišljanja i ocene pokazali su očiglednu razliku. Test grupa je do kraja školske godine ostvarila bolje rezultate. Kontrolna grupa nije imala bolji akademski rezultat niti promenu u načinu razmišljanja. Po rečima doktorke Dvek, razlog ovako značajne razlike u uspehu koji su deca postigla pre i posle kursa leži u promeni njihovog cilja „izgledaj pametno sve vreme i po svaku cenu“ i uspostavljanju novog „stalno uči po svaku cenu“.

Zašto je razvojni mentalni stav koristan za dečji razvoj?

Razvojni mentalni stav pomaže deci da nauče da prevaziđu površinski aspekt uspeha, kao i da teže da dalje napreduju i razvijaju svoje sposobnosti. Ovakav način razmišljanja posebno je važan za mališane koji imaju problem sa učenjem u školi. Takva deca najčešće se od malih nogu vaspitavaju za trajni mentalni stav, zbog čega su fokusirana isključivo na uspeh. Kao posledica toga, teškoće na koje nailaze posmatraju kao nedostatak sposobnosti. Loša ocena ili kritika rezultira njihovim manjim zalaganjem ili odustajanjem, odnosno padom motivacije i interesovanja upravo u trenutku kada je potreba za pružanjem dodatnog truda i napora najveća. Tako stvaraju ogromnu prepreku na putu ka željenom uspehu. Ipak, kada bi umesto trajnog imali razvojni mentalni stav, prihvatili bi trud i zalaganje kao neophodnost za unapređivanje svojih sposobnosti, što bi im pomoglo da ostvare sve svoje ciljeve.

Copyright: Oksana Kuzmina

Copyright: Oksana Kuzmina

Zahvaljujući razvojnom mentalnom stavu, deca spoznaju vrednost učenja i cene obrazovanje u celini, umesto da ga smatraju samo kao sredstvo koje im je potrebno da bi postigla uspeh u nečemu, a onda naučene informacije prepuste zaboravu. Ovakav način razmišljanja takođe pomaže deci da budu otvorena za nove ideje, da vole izazove, da ih greške intrigiraju, da uživaju u svom trudu, da nastave da uče i da se ne plaše neuspeha jer će samo tako biti pravi pobednici na svim poljima.

Koje je najbolje vreme za usvajanje razvojnog mentalnog stava?

Kao većina nastavnih metoda, razvojni mentalni stav je najkorisniji ako se usvoji u ranom detinjstvu, kada se deca najbrže razvijaju i najviše uče. Prema rečima Sala Kana, uprkos tome što je razvojni mentalni stav najdelotvorniji u ranom uzrastu, nikada nije prekasno da čovek nauči da razmišlja na ovakav način.

Zato sledeći put kada vaše dete dobije dobru ocenu, ne govorite mu kako je pametno, već pohvalite njegovu sposobnost za učenje i podstaknite ga da nastavi da se trudi i napreduje. Bićete iznenađeni rezultatima!

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE