Finski obrazovni sistem se konstantno predstavlja kao jedan od najboljih u svetu. Šta je to što ovaj državni sistem obrazovanja čini tako uspešnim?
Uz svu tu priču o najboljim pristupima ranom obrazovanju dece, jedna stvar mi je privukla pažnju…škole o kojima sam ranije pisala funkcionišu nezavisno od redovnog obrazovanja u zemljama u kojima su prisutne. One primenjuju manjinske obrazovne pristupe, dostupne samo roditeljima koji su spremni i u mogućnosti da plate takve, visoko specijalizovane, obrazovne usluge. To me je navelo da se upitam postoje li zemlje gde je državno obrazovanje na maksimalnom, vrhunskom nivou? Odgovor sam pronašla na severu Evrope, u Finskoj.
http://www.freedigitalphotos.net/
Finski obrazovni sistem se konstantno predstavlja kao jedan od najboljih u svetu. Šta je to što ovaj državni sistem obrazovanja čini tako uspešnim? Međunarodna standardizovana merenja (PISA) 2009. godine pokazala su da su finska deca u samom vrhu kad je reč o poznavanju prirodnih nauka, a na drugom mestu u svetu po čitanju i matematici. Amerika je tek 25. na toj listi industrijalizovanih nacija. Međutim, nisu samo ovi rezultati ono što krasi finski obrazovni sistem; 93% studenata iz ove zemlje stiče svoju diplomu zahvaljujući ovom obrazovnom sistemu. Interesantan podatak je da Finska troši oko 30 odsto sredstava manje po studentu nego SAD.(1) Brojke govore same za sebe, ali zbog čega je ovaj obrazovni sistem tako poseban? Očigledno je da je kvalitetno obrazovanje dostupno bez državnog rasipanja novca kako bi se problemi u prosveti rešili.
Dok sam se bavila ovom temom, bila sam pod ogromnim utiskom koliko su Finci posvećeni pružanju vrhunskog obrazovanja koje je dostupno svima i da zaista veruju i ulažu u budućnost svoje dece. U kombinaciji sa veoma izjednačenim pristupom životu i društvu, (što se vidi iz visokih poreza i osećanja društvene odgovornosti), čini se da se radi na tome ne samo da konkurencija među školama nestane, već i da se razvije kolektivni duh kako bi svi bili uspešni. To ne znači da učenici nisu stavljeni pred izazove ili da im ambicije nisu visoke, ali u ovoj zemlji nema propalih škola, ni geta. Nema lutrije u vezi sa lokacijom, u smislu da kada se “oni koji imaju” sele u veoma skupe četvrti na račun “onih koji nemaju“, a koji su osuđeni na, u najboljem slučaju, osrednju školu sa nemotivisanim roditeljima, učenicima i nastavnicima.
Nastavnici su izuzetno poštovani u Finskoj. Oni se biraju iz top 10% najboljih studenata. Da bi neko mogao da radi kao nastavnik, mora da stekne barem master diplomu. Školovanje, koje subvencioniše vlada Finske, sprovodi se na Nastavničkom univerzitetu i traje 5 godina. Zaposleni u školi veliku pažnju posvećuju profesionalnom usavršavanju, razmeni uskustava sa drugim nastavnicima i praksi da svoje učenike uče da razmišljaju. Kao nastavnik, znam koliko je ovo važno kako bi standardi u obrazovanju ostali na visokom nivou.
http://www.freedigitalphotos.net/
Škole uživaju veliku autonomiju, a nastavnicima i školskom odboru se veruje da će služiti zajednici u skladu sa njenim potrebama. Nastavnici su profesionalni edukatori, a ne političari. Kvalitetni nastavnici i škole znaju šta je dobro za njihovu decu i njihove profesionalne odluke treba da se poštuju.
S obzirom na impresivne rezultate finskog obrazovanja, iznenađuje da učenici provode manje sati u učionicama i da ne postoji standardno ocenjivanje dok deca ne napune 16 godina. Oni se ne uče u stilu da im jedini podsticaj za učenje bude test koji će da polože. Nastavnici treba da vreme provode u edukaciji dece, a ne da ih uče samo kako da prođu testove. Pored toga, veliki značaj se pridaje praktičnoj nastavi na otvorenom i fizičkom vaspitanju. Koncept „ravnoteže“ je centralni deo njihovog načina života.
Strani jezici su važna odlika nastavnog programa u Finskoj. Njihovo učenje se sistematski sprovodi, a ima dece koja počinju da usvajaju svoj četvrti jezik sa 14 godina. Značaju učenja stranih jezika posvetiću neki od svojih narednih postova, ali dovoljno je reći da je ovakav napredni pristup veoma impresivan.
http://www.freedigitalphotos.net/
Još jedna odlika finskih škola je da su razredi ograničeni na manji broj učenika (najčešće 16) i nijedno dete nije ostavljeno na cedilu zahvaljujući brižljivo osmišljenom sistemu dodatne nastave kako bi nastavnici podržali one kojima je pomoć potrebna. Ovakav pristup obrazovanju koji pre svega brine o deci priznaje da deca na različite načine usvajaju isto gradivo i da ne odgovara svima sve.
Finska deca kreću u školu sa sedam godina. Smatram da je ovo zanimljiv koncept, jer iz ličnom iskustva znam da ima mnogo dece koja su u stanju i spremna za započnu svoje formalno obrazovanje mnogo ranije i da su zaista uspešna u tome. To međutim ne znači da u Finskoj ne postoji obrazovni sistem za decu mlađu od sedam godina, i njenim pristupom predškolskom obrazovanju baviću se sledeće nedelje.
Obrazovni sistem koji je toliko povezan sa psihologijom svog naroda i toliko posvećen svoj svojoj deci kakav je finski obrazovni sistem je nešto zaista impresivno. Fascinira me kako funkcionišu različiti obrazovni sistemi u različitim zemljama, svaki sa svojom mešavinom potreba i zahteva. Šta vi mislite o tome?
Pogledajte BBC istraživanje finskog obrazovnog sistema:
1) Podaci iz ovog članka na sajtu The Guardian http://www.theguardian.com/commentisfree/2013/feb/15/us-education-reform-lessons-from-finland
