Donirajte

Deca i domaći zadaci

by , 12. Feb 2014.

Pisanje domaćeg zadatka može da predstavlja pravo malo “borbeno polje” i da stvara opštu nervozu u kući. To, uostalom, vrlo dobro znaju sve porodice sa decom školskog uzrasta. Međutim, domaći zadaci ne moraju biti “bauk”!

Mada škole imaju različite pristupe i očekivanja u vezi sa domaćim zadacima, iz ličnog iskustva znam da kada čak i jednostavnim zadacima “nalepite” prefiks “domaći”, istog momenta kreće glavobolja, kako za učenike, tako i za njihove roditelje. Nastavnici često savetuju decu da provedu barem 15 minuta u čitanju, koje je veoma korisno za njih i u čemu bi deca trebalo da uživaju. Međutim, sve se menja kada takva preporuka postane domaći zadatak. U tom slučaju, deci to postaje naporno. Ovo, svakako, nije odnos prema učenju koji želimo da usvajaju mališani u ranom uzrastu. Hajde zato da razmotrimo šta se krije iza naziva “domaći zadatak” i šta je to što se traži od učenika, kako bismo mogli da razumemo svrhu zadavanja domaćeg u osnovnoj školi.

Domaći zadatak ne bi trebalo da predstavlja niz besmislenih i dosadnih zadataka, čiji jedini cilj je da primora decu da uče kod kuće, kao i u školi. Nastavnici ne bi trebalo da zadaju domaći kako bi naterali dete da slobodno vreme koje ima koristi samo za učenje. Takođe, mališane ne bi trebalo požurivati da domaći zadatak završe u što kraćem roku. Jer, kada se radi na pravi način, domaći zadatak bi trebalo da omogući detetu da utvrdi i provežba gradivo koje je pređeno na času, kako bi se maksimalno iskoristio rad sa nastavnikom u školi.

Ne tretirajte domaći zadatak kao nešto što je komplikovano ili negativno. Na taj način nećete pomoći detetu da stvori pozitivan stav prema školskim obavezama.

Domaći zadatak ne bi trebalo da predstavlja niz besmislenih i dosadnih zadataka, čiji jedini cilj je da primora decu da uče kod kuće, kao i u školi. Nastavnici ne bi trebalo da zadaju domaći kako bi naterali dete da slobodno vreme koje ima koristi samo za učenje.

Domaći zadatak ne bi trebalo da predstavlja niz besmislenih i dosadnih zadataka, čiji jedini cilj je da primora decu da uče kod kuće, kao i u školi. Nastavnici ne bi trebalo da zadaju domaći kako bi naterali dete da slobodno vreme koje ima koristi samo za učenje.

Na koji način možete da pomognete deci oko domaćeg zadatka kod kuće?

Neka izrada domaćih zadataka bude deo svakodnevne rutine.

Bez obzira na to da li se radi o vežbanju pravopisa, ili deca imaju zadatak da nešto pročitaju ili napišu sastav, na primer o evoluciji, odredite odgovarajuće vreme za to u toku dana. Rad na domaćem zadatku u kolima po povratku iz škole možda ne pruža najproduktivnije okruženje, ali može da bude dobra prilika da prodiskutujete o temi i da vam dete kaže ono što već zna, dajući mu tako priliku da podsvesno razmotri šta se od njega traži.

Uklonite stvari koje skreću pažnju.

Domaći zadatak bi trebalo da se radi u udobnom i mirnom okruženju, bez stvari koje će detetu odvraćati pažnju, kao što su televizor ili video igrice. Takođe, potrebno je da okruženje odgovara zadatku – ako dete treba nešto da napiše, domaći treba da se radi za stolom. Ukoliko dete treba nešto da nauči, možete da osmislite interesantniji način za učenje. Bilo da se igrate hvatanja loptice gde dete treba da izgovori novu informaciju svaki put kada uhvati loptu (i da to radi sve brže) ili igra parova kako bi se povezale reči, potrebno je da mališani na pravi način iskoriste vreme za učenje, kao i da im usvajanje novih stvari bude pristupačno.

Nema svrhe da sedite pored deteta za stolom prisiljavajući ga da ispuni “normu” i uči pola sata, ako mu ništa ne ulazi u glavu. Malo, a često je najbolji način da se nešto nauči. Koristite beleške koje ćete postaviti na različitim mestima u kući kako bi deca imala stalne podsetnike dok peru zube ili odlažu kaput. Na taj način će lakše zapamtiti ono što treba da nauče.

Pustite decu da sama rade svoj domaći.

Ovo je jedna od stvari koja najviše pogađa nas nastavnike. Kada deci mlađih razreda roditelji odgovore na pitanja, to ne volim, jer nisam sigurna da li je to dete u stanju samo da uradi ono što se od njega očekuje (što je i svrha domaćeg zadatka). Tako smo svi na gubitku, i nastavnici, roditelji, a ponajviše deca. Ovo takođe može negativno da utiče na njihovo samopouzdanje, jer deca osećaju da nisu sposobna da samostalno urade domaći, niti da organizuju vreme koje im je potrebno da ga urade.

Ipak, roditelji mogu da pomognu detetu tako što će da popričaju sa njim i postavljaju mu pitanja u vezi sa temom ili pitanja koja bi mogla da osveže njegovo pamćenje. Ukoliko vi, kao roditelji, uvidite da je dete napravilo nekoliko grešaka, ne ukazujte mu na njih. Podstaknite ga da prekontroliše rad ili pokušajte sa pitanjima kao što su: Reci mi kako si odgovorio na ovo pitanje. Objasni mi svoj metod. Kako si došao do ovog rezultata? Ovakva pitanja mogu da pomognu vašem detetu da uvidi gde je pogrešilo. Ako se to ipak ne desi, to je znak nastavniku da dete nije razumelo zadatak ili da još uvek ne može samostalno da ga uradi.

Pogledajte sajt RoditeljSrbija za bazu testova i rešenja za osnovnu školu. To vam može dodatno olakšati u vašoj želji da pomognete detetu da radi domaći zadatak, a opet može poslužiti kao dobar pokazatelj da li je dete savladalo gradivo.

Ne tretirajte domaći zadatak kao nešto što je komplikovano ili negativno. Na taj način nećete pomoći detetu da stvori pozitivan stav prema školskim obavezama.

Ne tretirajte domaći zadatak kao nešto što je komplikovano ili negativno. Na taj način nećete pomoći detetu da stvori pozitivan stav prema školskim obavezama.

Podstaknite istraživački um.

Učenje ne mora da bude ograničeno samo na “vreme za domaći” i na radne listiće. Ukoliko je vaše dete za nešto posebno zainteresovano, podstaknite ga da pronađe još novih informacija o tome. Neka izračunaju koliko koštaju namirnice kada odete u kupovinu i koji iznos treba da se plati na kasi. Neka pročitaju uputstva iz kuvara i izmere sastojke ili saznaju šta piše na bilbordima na ulici i tako vežbaju čitanje. Ovo omogućava deci da kroz konkretne i praktične stvari uvide zašto uče određene stvari u školi.

Ne pritiskajte ih previše dok rade domaći.

Neka naprave pauzu, malo se odmore, a onda se vrate na učenje. Čak i ako vaše dete ne može da završi zadatak, ohrabrite ga da da sve od sebe i opet pokuša. Ako vaše dete treba da provede pola sata u izradi domaćeg zadatka, ne požurujte ga da ispuni tu normu ako vam se učini da će mu biti potrebno sat vremena (jer to može da ga odvrati od učenja). Isto tako, ukoliko vaše dete uživa u izradi domaćeg i to predano radi, nema potrebe da ga prekidate posle pola sata.

Ukoliko ste zabrinuti zbog domaćih zadataka, porazgovarajte sa nastavnikom.

Bilo da vas interesuje koliki je taj domaći, koje je vreme potrebno da se on izradi ili kada niste sigurni da je zadatak postavljen na pravi način. Nastavnik vašeg deteta bi trebalo da je vaš saveznik. Oboje radite na istom cilju – kako da pomognete detetu da pokaže ono najbolje, a međusobna komunikacija je odličan način da se to postigne.

Kako ste se vi izborili sa domaćim zadacima? Kako da deca na pozitivan način dožive školske obaveze? Podelite sa nama vaša iskustva i savete. Mi vam dodatno predlažemo da posetite sajt RoditeljSrbija gde možete naći veliku bazu testova i rešenja za osnovnu školu!

2 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic says:

    Sigurno da domaci zadaci ne treba da predstavljaju opterecenje koje ce deci smetati u njihovom nesmetanom i lagodnom odrastanju , vec treba da budu uporiste i putokaz deci u kom smeru mora da ide njihova paznja barem onoliko koliko je potrebno da usvoje gradivo koje uce u skoli i na taj nacin ostanu u toku sa svime sto prati njihovo skolovanje i sazrevanje uopste .
    Zbog toga je jako bitno i vazno da mi kao roditelji dajemo nasu siroku podrsku decijim nastojanjima da deo svog vremena koje im ostaje posle skole upotrebe kako bi izvrsili sve svoje obaveze oko domacih zadataka koji im ne smeju biti prepreka koju nece moci lako da savladaju , vec ce im biti motiv da jos vise i jace se zainteresuju za ono sto uce u skoli , tako da to dodatno izucavaju i istrazuju koliko im je potrebno kako bi ispratili sve aktivnosti sa kojima se susrecu u skoli .
    Domaci zadaci treba da budu indikator i test koliko je dete sposobno da najvise samo odgovori adekvatno zahtevima koji se pred njega postavljaju a koja treba da budu u bilo kom slucaju osnova za neko dalje sirenje znanja za onu bazu koju su usvojili u skoli , i time stekli uslove neophodne da nastave kuci ono sto su zapoceli u skoli i tako olakasaju pracenje nastave koja mora biti uskladjena prema uzrastu nase dece i da im da sve sto im je potrebno kako bi na jedan lak i efikasan nacin mogli da podsticu kreativnost kod dece i da grade tu bazu iz koje ce deca moci da crpe sve sto im je neophodno na njihovom putu kojim su krenuli u osvajanje novih znanja i vestina .

    • NDFAdmin says:

      Dragi Igore

      Apsolutno se slažemo! Domaći ne treba da bude “bauk” nego samo dodatna aktivnost za decu koja će im olakšati da pređu školsko gradivo 🙂 Hvala Vam na komentaru!

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE