Donirajte

Da li škole mogu da razviju društvenu odgovornost?

by , 13. сеп 2013.

Razmišljajući o svojim blogovima, u poslednjih nekoliko nedelja primetila sam isti obrazac. Svi oni govore o holističkim pristupima razvoju deteta, a nije bilo govora o “hothouse” pristupu, koji je prilično interesantan. Reč je o obrazovnoj teoriji koja zagovara pristup po kome roditelji deci nameću konstantan pritisak da budu sve bolja i bolja u školi i tako pokušavaju da od njih stvore neku vrstu genija.

Nasuprot tome, prethodni postovi govorili su o pristupima koji sveobuhvatno razmatraju pravce razvoja deteta. Te metode se za razliku od “hothousinga” ne bave decom tako što ih zatrpavaju činjenicama i informacijama, a onda od njih zahtevaju da pokažu ili izdeklamuju novostečeno znanje ili veštine kao papagaji. Ovakvi pristupi, naime, dublje razmatraju proces učenja, koje bi trebalo da se odvija uz kreativnost i sa radošću. Tu nema pukog štrikliranja polja sa odgovorima, ili jednostavnih vežbica. Oni predstavljaju pristupe koji dete stavljaju na prvo mesto i učenje kojim rukovode deca.

steiner-schools-chechboxes

Photo: www.freedigitalphotos.net

Danas ću se, međutim, baviti još jednim pristupom obrazovanju koji se svesno udaljava od “hothousinga” u smislu okruženja u kom se uči pod pritiskom, i umesto toga se fokusira na razvoj dece koja su zainteresovana, socijalno odgovorna, posvećena zajednici i snalažljiva:
Štajner škole (poznate i kao Valdorf škole)

Bliži se stogodišnjica Štajner škola, koje su počele sa radom u Nemačkoj, a danas ih ima svuda po svetu. S obzirom na to da sam se ovih proteklih nekoliko nedelja fokusirala na rano obrazovanje dece, govoriću samo o tom aspektu ovog obrazovnog pristupa, iako mnoga deca pohađaju Štajner škole dok ne napune 18 godina.

steiner-schools-clown

Photo: www.freedigitalphotos.net

Štajner škole smatraju rane, formativne godine do sedme godine života kao prvu razvojnu fazu deteta. U to vreme ne postoji formalno uvođenje čitanja, pisanja i računanja, kao ni učenje o informaciono-komunikacionim tehnologijama, do koga dolazi mnogo kasnije. Umesto toga, u ovom periodu razvoja fokus je na veštinama koje su potrebne za učenje: koncentracija, entuzijazam, motorna koordinacija. Aktivnosti kao što su pletenje i imaginativna igra su više nego poželjne kako bi se podstakla kreativnost i snalažljivost kod dece. Prihvataju se nekonvencionalne aktivnosti kao što su cirkuske veštine, obrada drveta i gajenje biljaka. Ne postoji neuspeh, jer ne postoji standardizovano testiranje, već samo mogućnosti za učenje, kao i prostor da se problem reši i da se iznova i iznova pokušava. Ovakav mentalni sklop stavlja razvijanje spretnosti kao pravi prioritet u Štajner školama.

Kao i kod mnogih drugih obrazovnih pristupa koje sam razmatrala u poslednih nekoliko nedelja, i ovde je fokus na učenju zasnovanom na iskustvu i stimulaciji čula, umesto učenja napamet. Korišćenje svih čula vodi do „dubljeg“ učenja koje se zbog toga i duže zadržava, a što je sigurno ono što želimo da podstaknemo.

Zanimljivo je da deca u svakoj obrazovnoj „fazi“ ostaju sa jednim istim nastavnikom sve do kraja. Ovo im omogućava da izgrade pravi nivo poverenja i dubok odnos za učenje, iako iz ličnog iskustva, znam da deca reaguju na različite nastavnike na drugačiji način i da se ovako nešto možda neće desiti kod neke dece.

Cilj Štajner škola je da se deca razviju tako da budu nezavisna, samosvesna, moralno odgovorna i sa visokim osećajem društvene odgovornosti. Škola je zajednica, i mesto svakog deteta u zajednici je prepoznato i nagrađeno. Isto tako, postoje jasne i direktne posledice unutar te zajednice ako se desi nešto što ne bi trebalo.

steiner-schools-teamwork

Photo: www.freedigitalphotos.net

Na koji način možete kod kuće da primenite Štajner filozofiju?

  • Uvođenje „ritma“ u svakodnevnu rutinu. Štajnerova ideja „ritma“ ne odnosi se samo na rutinu i raspored, već i na pokušaj da se integrišu potrebe deteta da „udahne“ i „izdahne“ vazduh – vreme za mirno udubljivanje u neku aktivnost i vreme za pokret i trošenje energije. Napravite ravnotežu između vremena koje provode kada razmišljaju o nečemu i kada nešto stvaraju i vremena kada imaju slobodu da rade šta žele.
  • Pokažite deci konkretne primere, nemojte samo da im pričate o tome. Mala deca su majstori imitacije i radeći nešto ona uče. Pomozite im da istražuju, kako bi pronašla odgovore na pitanja i lagano ih usmerite ka sopstvenim otkrićima. Veća je verovatnoća da će tako lakše da zapamte stvari.
  • Dozvolite deci da koriste sve delove svog tela i da upotrebe sva čula kada su u bašti ili u kuhinji.
  • Uključite decu u kućne poslove kao što su postavljanje stola, čišćenje, priprema hrane. Neka sastave meni ili recepte za svoje omiljene večernje obroke – osetićete se kao da ste otišli negde na večeru!
  • Iako deci treba dati mogućnost da istražuju i koriste sva svoja čula, čuvajte se prekomerne stimulacije usled prekobrojnih aktivnosti ili previše vremena koje deca provode ispred ekrana.

Mnogi učenici izlaze iz ovog obrazovnog sistema kao ljudi koji su sigurni u sebe, formirani i puni različitih interesovanja. Šta još možemo da poželimo za one na kojima svet ostaje?

Da li imate iskustva sa Štajner obrazovanjem? Kakva su vaša saznanja? U svetu u kome živimo, punom pritisaka, šta mislite o akademskom “hothousing” pristupu naspram pristupa koji kod dece podstiče prirodno interesovanje i ljubav prema učenju? Volela bih da čujem vaše mišljenje.

Reference:

 

1 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno je da su svi oblici i vrste obrazovanja stvoreni zbog toga da deci omoguce sto siri spektar znanja uz sto manje potroosene energije na to .
    Jedan za drugim nenjaju se nacini i pristupi ucenju kako bi deca mogla da biraju izmedju vise opcija koju ce strategiju izabrati za svoj model ucenja koji im najvise odgovara i koji im najvise i prija u samom pocetku obrazovnog procesa .
    Nekoliko programa koji se izdvajaju svojim kvalitetom i tradicijom realno predstavljaju najbolje polazne osnove za to da deca u pocetku steknu obrazovne navike i pocnu ih sprovoditi u delo onoliko koliko im je potrebno da bi savladali nesto i isli dalje u ucenju koje treba podsticati stalno sa novim sazananjima kojima privlacimo decu da ona sama svojom radoznaloscu i tehnikama interesovanja steknu navike koje ce ih kasnije pratiti kroz zivot .
    Sve ove postojece tehnike uprene su ka tome da se deci omoguci sto laksi pristup samom procesu ucenja dok deca kroz radost i igru prihvataju odredjene modele ucenja kojima sama sebi krce put do onih koja ce im kasnije omoguciti siri pristup informacijama koje se ticu toga na koji nacin ce dte apsorbovati toliku kolicinu onoga sto im je potrebno da bi se razvijali na ispravan i dobar nacin u skladu sa svojim potrebama koje ovi modeli ucenja mogu da isprate sa svojim prirodnim reakcijama na to kako dete prihvata sve sto mu se ponudi i kako ce to kasnije uticati na detetov zivot kroz kasniji period odrastanja i sazrevanja u odgovorne i pametne ljude .

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE