Pročitajte kako su Cukerberg i donatori Silikonske doline podržali misiju Alt škole za drugačije obrazovanje u 21. veku.
U drugom krugu finansiranja profitabilnih projekata, „Silikonska dolina“, humanitarna organizacija koja pomaže obrazovanje dece u Americi, upravo je prikupila 100 miliona dolara zahvaljujući donacijama brojnih filantropa i najvećih imena iz oblasti modernih tehnologija. Među njima su i osnivač i direktor Fejsbuka Mark Cukerberg i njegova supruga Prisila Čen, koji su postali članovi elite Silikonske doline i podržali najnoviji američki obrazovni model – Alt školu. U tu svrhu su donirali čak 15 miliona dolara. Cukerberg je i ranije bio izuzetno darežljiv kada je reč o finansiranju novih ideja u obrazovanju. Ipak, čini se da je ovog puta Alt škola premašila i njegova očekivanja.
Međutim, vreme će pokazati da li će Montesori 2.0 pristup koji neguje Alt škola moći uspešno da se izbori sa najvećim izazovima američkog obrazovnog sistema, ili će ovaj start-up projekat baziran na visokoj tehnologiji samo da pogorša mnogobrojne probleme tehnologija koje se koriste u obrazovanju.
direktor Fejsbuka Mark Cukerberg
Kada je svojevremeno bivši Google menadžer Maks Ventila hteo da upiše svoju ćerku u neku od vrhunskih privatnih predškolskih ustanova, bio je skeptičan da li će tradicionalno obrazovanje na najbolji način da pripremi i nauči njegovo dete da se narednih 20, 30 i 40 godina uspešno nosi sa zahtevnim izazovima budućnosti. Mnogi roditelji u Americi imaju slične nedoumice, ističući stav po kom tamošnje državne škole daju preveliki značaj klasičnom testiranju, suočavaju se sa prevelikim brojem učenika u razredu, uz zastarele metode nastave”¦
Ventila je zato predložio da se osmisli „drugačiji koncept učionice“ pomoću svojevrsne Alt škole. Reč je o start-up projektu koji povezuje Montesori obrazovanje i visoke tehnologije, kako bi se smanjila zavisnost od skupih resursa na koje su oslonjene državne škole.
Cilj ovog obrazovnog modela je korišćenje tehnologije koja pruža svakom učeniku personalizovano iskustvo učenja uzimajući u obzir njegova interesovanja i tempo učenja koji mu najviše odgovara. Za sada Alt škola postoji na četiri lokacije u San Francisku, a u planu je proširenje na druge američke gradove kao što su Palo Alto i Njujork, gde će biti otvorena još četiri nova objekta. U ovom školskom sistemu ima 20–25 učenika u razredu mešovitog uzrasta i dva nastavnika. Svaki učenik ima ili laptop ili tablet, i učenici trećinu vremena tokom školskog dana provode radeći na njima kako bi ispunili sve aktivnosti sa liste koja im se zadaje. Učenici takođe mogu da biraju hoće li dan započeti modeliranjem, crtanjem ili nekom drugom aktivnošću, kao i da li će da se opredele za individualni rad ili za rad u grupama. Poenta je da aktivnosti i zadatke koje obavljaju doživljavaju kao razonodu, dok nastavnici kontrolišu njihov rad i proces učenja. Osim toga, učenici se svakodnevno snimaju putem video i audio uređaja. Škola čak priprema prototipe prenosivih uređaja sa radio frekvencijom, kako bi se pratilo njihovo kretanje. Izveštaji o nadzoru se čuvaju i kasnije koriste kako bi se unapredio kvalitet nastave, ocenila uspešnost učenika, ali i kao upozorenje na rizične oblike ponašanja učenika.
U učionicama Alt škole đacima je omogućeno da se zabave i uživaju u učenju tokom boravka u školi. Takođe, jednom nedeljno učenici posećuju različita gradska dešavanja i mesta u sklopu određenih školskih zadataka i projekata.
Iako softver Alt škole u sebi sadrži obrazovnu platformu, evidencije o učenicima, upis u školu, administrativne stvari i posebnu mrežu za komunikaciju između nastavnika i roditelja, ovaj model otvara mnoga pitanja. Pre svega upis u školu je veoma skup i vrlo selektiran. Tako godina u ovoj školi staje 28.000 dolara, dok je stopa upisanih učenika samo 6,67%.
Brajan Aleksandar, ekspert obrazovnih tehnologija i autor mnogih naučnih radova iz ove oblasti, smatra da visoka školarina i strog nivo selektivnosti loše utiču na društveni imidž Amerike, koja postaje sve više podeljena po nejednakosti prihoda svojih građana. Osim toga, iako su studije pokazale da korišćenje tehnologije u učenju ima brojne prednosti, mnogi smatraju da vreme koje učenici provode ispred ekrana treba da se smanji, pogotovo jer se radi o uzrastu koji je od presudnog značaja za razvoj društvenih veština kod dece. Takođe, kritičari smatraju da je čak i neznatno poboljšanje efikasnosti učenja mala cena koja treba da se plati ukoliko je alternativa da se učenici tretiraju kao roboti.
Model Alt škola je krajnje profitabilan, što roditelje navodi da se zapitaju da li su prave namere ovog obrazovnog koncepta da pomogne deci kako bi imala bolju budućnost ili je u pitanju samo profit koji ostvaruju novi investitori.
Pitanje je, dakle, gde zapravo odlazi sav taj prikupljeni novac? Ventila je potvrdio da će se većina sredstava iskoristiti za interno istraživanje i razvoj – tačnije za inženjering, plate za zaposlene, nove softvere i uređaje i dizajn. Osim toga, Alt škola želi da „proširi učinak svojih originalnih škola“ tako što će omogućiti državnim školama i školama koje finansira država sa nezavisnim sistemom rada da putem spoljnih saradnika koriste mnoge osnovne funkcije softverske platforme Alt škole. Prema rečima Ventile, korisnici Tvitera su izrazili sumnju na koji način bi komponente Alt škole mogle da budu deo modernog državnog školskog sistema, navodeći da je Alt škola prilagođena vrlo specifičnom krugu društva.
Ipak, Ventila je uveren da je evolucija državnih škola u mikro škole nalik Alt školi moguća, ali da je za to potrebno najmanje pet godina. Očigledno je da „Silikonska dolina” deli ovaj stav. Cukerberg i njegova supruga Prisila izrazili su spremnost da podrže obrazovanje i personalizovano učenje, kako u zemlji tako i u inostranstvu, jer čvrsto veruju:
Obrazovanje – kao pristup internetu – od je od suštinskog značaja kako bi se pomoglo zajednici da napreduje i kako bi se obezbedilo da svi imaju jednak pristup mogućnostima.
