Možda na prvi pogled, proces kompostiranja ne deluje kao zanimljiva i edukativna aktivnost za decu. Međutim, kad biste probali, brzo biste se uverili baš suprotno.
Kompostiranje je najprirodniji i najstariji način recikliranja bio otpada. Može se obavljati samostalno (u bašti ili dvorištu), zajednički (na predviđenim pogodnim lokacijama u naseljima), kao i na velikim kompostanama na koje se dovozi pripremljen bio otpad. Proces kompostiranja traje od 6-9 meseci, odnosno toliko je potrebno za stvaranje kompost mase. Komposti su organska đubriva dobijena kompostiranjem različitih organskih, prvenstveno biljnih ostataka (opalo lišće, granje, poljoprivredni otpad, od orezivanja voća i vinove loze, pokošena trava, sirovi ostaci povrća, kora krompira, ostaci voća, talog kafe, ostaci čaja, ljuske jaja ”¦).
Uključivanje dece u aktivnosti kompostiranja, osim sticanja znanja i blagotvornog uticaja na zdravlje, zbog boravka napolju i kretanja, ima i niz drugih pozitivnih efekata. Ova aktivnost kod dece pobuđuje radoznolost i podstiče saznajni proces. Iz tog razloga je proces kompostiranja takođe ključan deo našeg programa za decu „Azbuka dobrih navika“ u okviru kojeg otvaramo bašte u vrtićima širom Srbije. Više o tome možete pročitati ovde.
1. Deca uče šta se može kompostirati i šta je komposter
Deci je više nego interesantno saznanje da se otpaci od povrća i voća pri svakodnevnoj pripremi hrane u domaćinstvu, kao i ostaci od pokošene trave i opalo lišće sakupljeni tokom sređivanja dvorišta, mogu reciklirati i postati kompost , odnosno hrana za biljke koje uzgajaju u svojim baštama. Da se komposter može napraviti od drveta, pletene žice, starog bureta ili starih guma, a da stranice kompostera moraju imati otvore neophodne za cirkulaciju vazduha.
2. Kompostirajući deca upoznaju prirodne cikluse
Sam postupak kompostiranja predstavlja kontrolisan prirodni poces, pri kojem se razni organski otpaci, pomoću aktivnosti organizama koje žive u tlu (bakterije, gljivice, sitne životinje) i uz prisustvo kiseonika, pretvaraju u humus, koji nije neprijatnog mirisa i može se koristiti kao organsko đubrivo. Istovremeno deca će saznati da kompostiranje smanjuje količine otpada koje završavaju na deponijama, a neretko i u rekama i našoj najbližoj okolini.
3. Uče koji su prirodni uslovi potrebni za kompostiranje
Deca će naučiti da je za kompostiranje organskog otpada koji je lako razgradiv, isti potrebno usitniti do određene veličine, pre stavljanja u komposter, da bi se masa brže zagrevala i brže kompostirala. Da je potrebna optimalna količina vlage i dovoljna količina kiseonika za rad mikroorganizama, kao i odgovarajuća temperatura. Zbog toga će rado povremeno prevrtati gomilu i dodavati strukturni materijal kao što su suvo lišće, slama, seno i grančice”¦
4. Formiraju svest o ekologiji i značaju zaštite životne sredine
Deca koja aktivno učestvuju u svim fazama kompostiranja shvatiće značaj bioloških prirodnih procesa i da je u prirodi sve povezano. Shvatiće da je važno čuvati svoju okolinu i izgradiće zdrav odnos prema životnoj sredini. Stvoriće životnu naviku pravilne selekcije i odlaganja otpada i odgovornog ponašanja prema svom životnom okruženju.
5. Uče šta je primarna selekcija i biodiverzitet
Kroz igru i komunikaciju deca će upoznati značaj primarne selekcije, odnosno koji materijali mogu, ali i zašto neki ne mogu da se kompostiraju, a koji mogu da se izvuku iz otpada i recikliraju kako bi se od njih proizvelo nešto drugo.
Ukoliko želite da podržite uspostavljanje naših bašti u vrtićima širom Srbije, možete nam se pridružiti putem ovog linka.
O autoru: Vesna Zečević, nutricionista-dijetetičar, je saradnik za ishranu u Predškolskoj ustanovi “Dečji dani” u Beogradu još od 1996.godine. Ujedno je i predsednica Udruženja dijetetičara-nutricionista predškolskih ustanova Srbije, kao i Komisije za unapređenje ishrane dece sa alergijama na hranu i drugim specifičnostima u ishrani Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda. Dobitnica je Povelje i Zahvalnice Saveza zdravstvenih radnika Beograda i Srbije 2008.godine. Takođe, Vesna je i stručni saradnik Fondacije Novak Đoković na projektu “Azbuka dobrih navika“.
