Bajke. Za njih, ja sam ekspert.Najomiljenije klasične priče o ljubavi: „Pepeljuga“, „Uspavana lepotica“, „Lepotica i zver“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Princ žabac“, imam ih sve, pažljivo smeštene na policama velvetne biblioteke svoga stana u Grenič Vilidžu.
Taj tako romantični ideal-traganje za ljubavlju koja kulminira u srećnom završetku-zauzima spektar globalnog pripovedenja od braće Grim preko Volt Diznija do Seks i grada.
Bajke mogu biti jedne od najvažnijih kulturnih i društvenih uticaja na razvoj deteta. Na to ko postanemo kao odrasli ljudi utiču priče na kojima smo odrastali. Međutim, iako učimo mlade dečake i devojčice da veruju u srećne završetke, pitanje se postavlja: koliko vere je dovoljno da podrži istinu koju bajka sugeriše da nas sve jednoga dana, negde, neki bolji život iščekuje? U vremenu slomljenih snova i surove relanosti, sa toliko primera ljudi koji na kraju nisu uspeli, šta je naša odgovornost, ako ijedna, da kažemo deci šta je zapravo moguće? Šta reprezentuje bajka i čemu ona može da nas nauči?
I tako su živeli srećni do kraja života: Postmoderna fiksacija ili Stvarnost?
29. aprila 2011, ceo svet se zaustavio da osvedoči bajku koja se odmotavala ispred njihovih očiju:venčanje princa Vilijama, vojvode od Kembridža i Katrin Midlton. Mlada u venčanici, torta, konjica i vojvoda, učinili su da ceo svet ostane bez daha. Kraljevsko venčanje mladog para se pretvorilo u državni praznik, globalnu proslavu romantične ljubavi. Ponekad, život piše bolji predložak za film od bilo kog scenariste.
Međutim, romantična očekivanja savremene žene koja je jednom davno bila devojčica koja je maštala o vitezu sa srebrnim oklopom, nemaju uvek ishod u srećnom kraju. Mlada Fiona u Šrek mjuziklu, ironično kaže: “Životne muke, toga dela se ne sećam!“
Dovoljno je samo osvrnuti se na feministički projekat fokusiran oko kritike modela čedne devojke koja doživotno iščekuje Princa iz bajke da dotrči u njen spas, pa da počnemo da se osećamo kao da detetu dajemo lažna obećanja.
Od feminističkih kritika preko rodovskog stereotipa, do tradicionalne interpretacije moralne vrline, šta možemo da napravimo od magičnog pripovedanja? Ako bi se odlučili da kažemo deci da ne veruju u bajkovite ishode svojih snova kako bi ih zaštitili od potencijalnih razočaranja, zar ne bismo na taj nači oborili sva njihova očekivanja ni na jednom drugom dokazu osim čiste projekcije sopstvenih strahova?
Lekcija o veri ili izmišljena realnost?
Ono što narativ bajke nudi je magično iskustvo za dete. Bajka je jedna od primarnih izvora značenja, kroz koje dete pravi smisao o životu i dobija uvid u ljudsko ponašanje. Bajke imaju za cilj da projektuju viziju boljeg sveta. Ali šta se dešava kada nam život donese nešto neočekivano? Šta se dogodi kada se ispostavi da velika očekivanja o kojima je pisao Dikens ipak nisu tako sjajna?
“Izbaci zlikovce, izbaci bajku, izbaci opasnost, izbaci marionetu i kita, izbaci monstrume, izbaci kletve, zadrži uvod, izbaci strofu, i izbaci čekanje, čekanje, čekanje, čekanje, čekanje!“, negoduje Fiona frustrirana od beskonačnog iščekivnja svoje prave ljubavi u mjuziklu Šrek.
Izlaganje deteta bajkama u kojima su zastrašujuće i okrutne scene izostavljene, znači izložiti ga jednostranoj slici života. Lucija O, glavna protagonistkinja moga romana „Pisma Vetru“, u svojoj potrazi za večnom ljubavlju, greškom bira tamnu figuru Princa čiji je okrutan i bruski tretman samo još dublje gura u krizu. Međutim, priča Lucije O, takođe je priča o samospoznaji i tome kako uprkos moći ljubavi da je slomi iznova i iznova, ona nastavlja da korača odlučna da sastavi delove svoga života i postane heroj svog ličnog narativa. I to je zapravo ono što poručuju sve bajke.
Ne postoji ni jedna priča o uspehu, čak i ona najbajkovitija, od Stiv Džobsa do Novaka Đokovića, u kojoj je heroj uspeo da izbegne da se suoči sa preprekama i izazovima na svom putu do zvezda. Izazovi kojima je heroj izložen, nude sredstva za jedrenje olujom života. Bajke nude načine rešavanja situacija koje na trenutke mogu delovati bezizlazno i mogu inpsirisati dete da gleda izvan datih okolnosti koje su limitirajuće.
Zbog toga, bajke su zapravo lekcije o veri. Veri, da je sve moguće
Nakon što je osvojio Vimbldon i postao broj 1. Novak Đoković je rekao:
Nema kraja snovima. Nikada ne odustajte od svojih snova!
Zato, iskoristite svoje šanse. Postanite heroj svog ličnog narativa. Jer život možda jeste najlepšta bajka, uostalom.
S ljubavlju,
Ksenija Pavlović
