Savremena nauka o ishrani i brojna naučna istraživanja ukazuju da je ishrana jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na zdravlje i kvalitet života svakog čoveka.
Uloga i značaj pravilne ishrane naročito dolaze do izražaja u detinjstvu, periodu kada mališani najintenzivnije rastu i razvijaju se, kada su dosta fizički aktivni i psihički angažovani kroz učenje. S obzirom na to da pravilna ishrana predstavlja osnovu zdravlja za čitav život, njen osnovni i najvažniji zadatak je da dečjem organizmu obezbedi optimalne količine svih hranljivih sastojaka, pa tako i normalan fizički, intelektualni, emotivni i socijalni rast i razvoj.
Koliko je bitna zdrava i uravnotežena ishrana kod dece?
Veza između pravilne ishrane, zdravlja i sposobnosti za učenje je neosporna. Ishrana je jedan od tri ključna faktora koji utiču na dečji razvoj, uz gene i neposredno okruženje u kojem mališani odrastaju. Ipak, konzumiranje određenih namirnica ne garantuje da će vašem detetu proraditi klikeri, iako neki roditelji upravo iz tog razloga savetuju svojim mališanima da jedu što više ribe. Sa druge strane, istraživanja pokazuju da je ishrana u ranom detinjstvu povezana sa zdravljem najmlađih i njihovim akademskim postignućima kasnije tokom života.
Copyright: gpointstudio
Ishrana i zdravlje
Bez obzira na to šta termin „ranog detinjstva“ predstavlja za roditelje, ovaj period bar što se ishrane tiče počinje i pre dolaska mališana na svet. Loša ishrana u trudnoći otežava rast fetusa i može negativno da se odrazi na razvoj mozga, što dovodi do trajnih hroničnih oboljenja. Takva ishrana majke koja doji takođe nepovoljno utiče na dečji celokupni razvoj, posebno tokom prvih šest meseci bebinog života, kada se hrani isključivo majčinim mlekom. Iz tog razloga sve trudnice moraju da vode računa o tome da njihova ishrana bude zdrava i izbalansirana, odnosno da sadrži dosta važnih hranljivih sastojaka koji su potrebni njoj i detetu koje nosi: ugljeni hidrati, proteini, kalcijum, gvožde i vitamini A, C i D. Iako na prvi pogled ova lista deluje previše zahtevno, mnoge buduće majke zapravo već konzumiraju većinu navedenih sastojaka – suština je da njihova ishrana bude zasnovana na principima pravilne ishrane, koju najbolje reprezentuje piramida ishrane.
Da li je neophodno da deca preko hrane u organizam unose sve pomenute hranljive materije? Odgovor je: DA. Benefiti pravilne ishrane za dobro zdravlje su brojni, što uostalom dokazuju brojna naučna istraživanja. Pre svega, pravilna i kvalitetna ishrana dojilja vodi do ređih i manje ozbiljnih slučajeva različitih oboljenja kod dece kao što su proliv, infekcija uha i bakterijski meningitis. Zahvaljujući ishrani bogatoj hranljivim sastojcima koju su unosili preko majčinog mleka takvi mališani imaju bolje razvijen imuni sistem, koji se bori protiv infekcija. Na drugom mestu, pošto je gvožde ključna komponenta moždanog tkiva, njegov nedostatak uzrokuje sporije kretanje moždanih impulsa, što može trajno da naruši razvoj dečjeg mozga, posebno tokom prve dve godine života; nedostatak gvožda u tom periodu povezan je sa poremećajima u ponašanju i zakasnelim psihomotornim razvojem. Ipak, previše gvožda takode može da predstavlja problem. Zato je važno pronaći „pravu meru“. Konačno, dokazano je da loša ishrana smanjuje nivo aktivnosti deteta, socijalnu interakciju, radoznalost i kognitivno funkcionisanje. Iako svi roditelji potajno maštaju o tome da se njihov mališan ne probudi pun energije u šest sati svakog jutra, dobra ishrana ostaje obavezna.
Copyright: DeeMPhotography
Ishrana i uspeh u školi
Možda zvuči neverovatno da ono što dete jede sa četiri godine može da utiče na njegovu sposobnost za učenje kasnije tokom života. Ipak, mnoga istraživanja upravo to potvrđuju. U ranom detinjstvu važno je da roditelji prate ishranu svog mališana zbog kasnijeg uspeha u školi. Tako je dojenje povezano sa većim koeficijentom inteligencije, dok nedostatak gvožda vodi do umanjenih kognitivnih sposobnosti i postignuća u školskom uzrastu. Osim toga, zbog loše ishrane deca češće odlaze kod lekara, propuštaju časove i zaostaju po znanju za svojim vršnjacima. Istraživanje je ovakvu korelaciju učinilo još očiglednijom: učenici koji svakog jutra doručkuju nisu nervozni ni razdražljivi, koncentrisani su i bolje uče i pamte, pa mi je petica na kontrolnom gotovo zagarantovana.
„Molim te, smiri se i jedi“
Uz pune ruke posla, kod kuće kao i na radnom mestu, poslednja stvar koja roditeljima treba je da teraju dete da pojede sve iz tanjira iako je reklo „bljak“ (pogotovo jer ih u takvim situacijama očekuje otimanje i plač mališana). Pridržavati se smernica zdrave ishrane u trudnoći relativno je lako, kao i kada je dete malo. Ipak, kako mališan vremenom formira svoj ukus šta voli od hrane a šta ne, roditeljima se savetuje da se drže njegovih omiljenih jela, kao i da stalno pokušavaju da uvedu nove namirnice na sto tako što će ih interesantno aranžirati, osmisliti različite zabavne aktivnosti ili pozvati decu da im se pridruže u kupovini i pomognu im u pripremanju obroka sve dok ne dočekaju trenutak kada je mališan sam zadovoljno počeo da jede. Važno je da budete uporni i da u tome istrajete, a deca će vam zbog zdravih navika u ishrani kojima ste ih učili od malih nogu jednog dana biti zahvalna.
