Znanje je moć. Ulaganje u našu budućnost znači ulaganje u našu decu.
Globalno obrazovanje je pojam o kom se danas u svetu mnogo i često govori. Reč je o obrazovanju za koje se veruje da omogućava mladima da jednog dana dođu u priliku da oblikuju bolju budućnost, da budu u stanju da stvaraju kvalitetnije uslove za sve ljude sveta.
Za one koji možda nisu čuli za ovaj termin, jedna od definicija globalnog obrazovanja je da ono ljudima pomaže da uvide realnost svega što ih okružuje na globalnom planu i podstakne ih na stvaranje sveta koji nudi više pravde i jednakosti, i svima omogućuje veće poštovanje ljudskih prava. Takođe, globalno obrazovanje obuhvata učenje o razvoju, ljudskim pravima, održivosti, o miru i prevenciji sukoba, zatim međukulturalnom obrazovanju… U svetu vladaju složeni socijalni, ekološki, politički i ekonomski problemi, i da bi se razumela suština tih dešavanja, da bi se bolje shvatili drugi narodi, sistemi, kulture, društva i njihove ideje, da bismo se bolje snašli u svemu što nas okružuje, potrebno je da se u obrazovanju razviju neki novi načini razmišljanja i delovanja.
Prelivanjem ideja o globalnoj perspektivi u učionice širom sveta obezbeđuje se pozitivna razmena mišljenja u godinama koje dolaze. Mladi ljudi ne dobijaju na kvalitetu samo zahvaljujući znanju koje stiču u školi i na fakultetu već i poznavanjem međuljudskih odnosa, navika i veština koje će očigledno uticati na sudbinu čovečanstva u narednih deset, sto, pa i hiljadu godina.
Intelektualni podsticaj treba da bude usmeren ka rešavanju gorućih globalnih problema.
Borba za upis na najbolji fakultet ili dobijanje unapređenja na poslu je ono što najviše okupira svakog studenta. U isto vreme, primetan je nedostatak njihovog interesovanja za kulturološke razlike ili održive izvore energije. Na američkim univerzitetima, ipak, postoje kursevi da se unaprede znanja iz ovih oblasti.
Džon Hopkins centar za talentovane mlade ljude u ponudi ima tronedeljni program koji se održava na Univerzitetu Prinston pod nazivom „Globalna pitanja u 21. veku“. Program podstiče američke studente i njihove kolege širom sveta da se pozabave društvenim, ekonomskim i političkim problemima sa kojima se ljudi suočavaju na globalnom planu. Ovakvim intenzivnim obrazovnim forumom stvara se sve veća grupa mladih intelektualaca koji mogu da odgovore na važna pitanja, poput: „Kako ćemo mi, kao buduća generacija, okončati dečji rad?“, ili „Koji izvor energije će se koristiti u budućnosti?“, na potpuno nov i kreativan način. Razvoj kroz učenje i mogućnosti kao što su ove podstiču procvat mladih talenata i ulivaju nadu u bolji život u danima koji predstoje.
Drago mi je što sam i sam bio u prilici da unapredim svoje globalno obrazovanje. Pamtim predavanje na Yale Young Global Scholars koje mi je otvorilo oči i proširilo vidike, ne samo kroz lekcije koje se inače održavaju na univerzitetu već i kroz upoznavanje sa kulturama, interesovanjima i razmišljanjima mladih intelektualaca iz celog sveta.
Ulaganje u našu budućnost znači ulaganje u našu decu.
Svako dete ima pravo na obrazovanje. Današnji mladi ne bi trebali baš uvek da okreću glavu od problema i nedaća sa kojima se njihovi vršnjaci suočavaju u nekoj drugoj zemlji ili gradu. Naša budućnost i odgovornost je da svet učinimo boljim. Zato je prvi i najvažniji korak da pokrenemo i obezbedimo kvalitetan obrazovni sistem za svako dete širom sveta.
Tokom 2000. godine Ujedinjene nacije usvojile su Milenijumske ciljeve razvoja, koji bi trebalo da budu ostvareni do kraja ove godine. Drugi cilj po redu na tom spisku bio je „univerzalno osnovno obrazovanje sa ciljem da se deci u ranom uzrastu obezbedi boravak u obrazovnom okruženju“. Konkretno, to znači da se predviđa da svi dečaci i devojčice odgovarajućeg uzrasta završe osnovnu školu. Iako je u ostvarivanju ovog cilja zabeležen izuzetan napredak, tempo promena je spor i teško je očekivati da će u narednih par meseci biti ostvaren.
Od 2012. godine 58 miliona dece i dalje nema osnovno obrazovanje. „Među mladima od 15 do 24 godine stopa pismenosti globalno je povećana sa 83 na 91 odsto u periodu od 1990. do 2015. godine“. (A) – s obzirom na to da svet nastavlja da raste i da se razvija, isto mora da se desi i sa obrazovnim sistemom. U 2015. godini pismenost ne bi trebalo da bude glavna tema debate Ujedinjenih nacija, već nešto što smo odavno prevazišli kao problem.
Kako bi se problem globalnog obrazovanja što pre rešio, predlažem tri mere:
1) povećati državno ulaganje u obrazovanje sa 15 na 20 odsto
2) obezbediti pokrivenost za siromašne porodice
3) obezbediti oko 11 milijardi dolara kao neophodne pomoći za uspeh globalnog obrazovanja. Mali koraci, ili čak kraći monolog na času istorije u vezi sa prednostima ovakvog obrazovanja može da ima veliki uticaj na vašu zajednicu.
(Za više informacija posetite www.globaleducationfirst.org)
Po rečima Nelsona Mandele:
Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete koristiti da biste promenili svet.
