Čovek je doneo kući 20 životinja, istog oblika, veličine i boje. Ubrzo je shvatio da jedna vredi više od ostalih 19 zajedno. Koja je to životinja?
Ovu običnu pitalicu koju pogađaju deca, lako rešavaju oni koji vladaju funkcionalnim i asocijativnim znanjem. Oni koji su sticali reproduktivno znanje, muče se da pronađu odgovor.
Neću odmah da vam dam odgovor, nego bih vas zamolio da zamislite sledeće: deca dolaze u prvi razred osnovne škole, a već znaju da pišu, čitaju, podjednako dobro znaju i latinicu i ćirilicu. Mogu da nabroje sve planete u sunčevom sistemu, ispričaju šta je to „što izlazi iz vulkana“, objasne zašto je negde dan, a negde noć u isto vreme i izvanredno povezuju stvari, barataju asocijacijama.
Takve stvari zaista i postoje, a ovih malih genijalaca svake godine u Srbiji je sve više, i to zahvaljujući „NTC sistemu učenja“ koji se primenjuje u brojnim vrtićima u našoj zemlji. Ono što je najbolje u njemu, jeste činjenica da deca uče sve sa zanimanjem, a ne napamet, ohrabrena su da postavljaju pitanja, istražuju, budu aktivna i kreativna, razvijaju svoj intelekt brže od ostalih vršnjaka, ali i da se igraju i uživaju u svemu tome.
O čemu se, zapravo, radi u NTC sistemu učenja i zašto se on sa uspehom primenjuje?
Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju (čitanje, pisanje, računanje), govoru (disleksija i drugo), motorici, fizičkom razvoju (kriva kičma, ravna stopala), koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, ili ranije, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju igre koje su u međuvremenu „nestale“ – kao što su skakanje, rotacija, ili klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi (veza između nervnih ćelija), koordinaciju mišića, celokupnog tela i inteligenciju. Sa druge strane, živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera, po tri ili četiri sata dnevno, što im nimalo ne pomaže u razvoju, jer ne stimuliše pomenute sinapse.
Roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece. Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala.
Sa druge strane, kada deci brane skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupuju im patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – time sprečavaju neke izuzetno korisne aktivnosti.
Saveti osnivača NTC učenja, Ranka Rajovića, za bolji razvoj dece:
a) Do sedme godine dete da gleda edukativne emisije na televiziji i crtane filmove – jedan do dva sata najviše
b) Dete na kompjuteru treba da provodi oko pola sata do sat vremena dnevno. Ali, i to je mnogo ako dete u ostatku dana nema kompenzatornih aktivnosti – motoričke i grafomotoričke vežbe, razvoj asocijativnog razmišljanja.
c) Za mlađi predškolski uzrast treba organizovati vreme tako da su deca što više u prirodi, u igrama loptom, vijačom, lastišem.
d) Potrebno je što više igara sa rotacijom oko svoje ose, vežbe ravnoteže, trčanje, preskakanje, provlačenje.
e) Deca veoma rano pokazuju sposobnost prepoznavanja složenih apstraktnih simbola (marke automobila, zastave zemalja”¦), ali tu sposobnost treba dalje razvijati kroz igre memorije, slagalice (pazl) i slično.
Korisni efekti programa „Mensa – NTC sistem učenja“
”¢ Podiže se nivo intelektualnih sposobnosti sve dece koja učestvuju u programu;
”¢ Sprečava se poremećaj koncentracije i pažnje, kasnije u školskom periodu (disleksija);
Ӣ Razvija se koordinacija pokreta i motorike;
”¢ Razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje);
Ӣ Sva deca imaju korist od programa, a posebno je koristan za detekciju darovite dece i podsticanje razvoja darovitosti;
”¢ Povećava se broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet mozga za obradu informacija.
Od čega se NTC sistem sastoji:
PRVA FAZA: Dodatna stimulacija razvoja sinapsi – vežbe za motoriku, grafomotoriku i akomodaciju oka.
DRUGA FAZA: Stimulacija razvoja asocijativnog razmišljanja: nivo 1 – apstrahovanje, vizuelizacija; nivo 2. apstraktna klasifikacija i serijacija; nivo 3. – asocijacije, muzika.
TREІA FAZA: Stimulacija razvoja funkcionalnog razmišljanja: 1. Zagonetne priče; 2. Zagonetna pitanja, konvergentno razmišljanje; 3. Stimulativna pitanja, divergentno razmišljanje.
Sećate li se pitalice sa početka?
Odgovor je: Doneo je školjke! – U jednoj je našao biser.
REFERENCE:
http://www.mensa.rs/sr/sigovi/ntc/sistem-ucenja/prvi-deo/
http://www.najboljamamanasvetu.com/2011/02/zaboravljene-igre-podsticu-razvoj-decijeg-uma/
