Radost davanja, najznačajniji čin velikodušnosti, koji u sebi nosi dobru nameru da ovaj svet učinimo boljim mestom za život.
Bilo je deset sati i koračala sam Medison avenijom posle još jednog glamuroznog događaja u Njujorku. Sa prvim snegom koji je padao na Menhetn, prisetila sam se reči Elizabet Tejlor:
Uzmite mi sav novac, nakit, slavu. Imala sam sve to, uživala sam u tome, i shvatila sam suštinu. Sada mogu da živim bez toga.
Uz brojna iskušenja koje sa sobom nose idolatrija, način života poznatih i materijalne stvari uopšte, nisam mogla a da se ne zapitam: kako će naš život izgledati ubuduće? Kakve pouke možemo da ponesemo u 2014. godinu? Šta je to što možemo da naučimo, ne samo mi, već i naša predivna deca, za narednih dvanaest meseci? Sa praznicima koji stižu, i prijateljima i porodicama koje se okupljaju u toplom domu oko ukrašene jelke, kako motivisati decu da budu nesebična? Kako da podstaknemo svoje porodice, komšije, zajednice na velikodušnost?
Dvanaest vidova velikodušnog davanja je ideja koju bih predložila za 2014. godinu. Želela bih da vas sve zajedno pozovem da potražimo načine na koje možemo da pokrenemo male vidove dobročinstva tokom dvanaest meseci u 2014. Godini, koji će stvoriti dovoljno jaku energiju da svakom pojedincu bude bolje. Teorija velikodušnog davanja govori o ljudskoj solidarnosti, a vi možete tome da doprinesete, kako ličnim primerom, tako i podstičući svoje prijatelje, kolege i komšije da, takođe, čine dobra dela.
Ohrabriti velikodušno ponašanje
Velikodušnost je model ponašanja koje može da se nauči i da bude postaknuto. U svom delu “Strasti duše” Dekart ističe da je velikodušnost ključ svih vrlina, dok Niče u “Tako je govorio Zaratustra” potvrđuje ideju da je velikodušnost najveća od svih vrlina. U kontekstu ljudskog ponašanja, pojam altruizam, nastao od latinske reči alter-drugi, odnosi se na to da se u skladu sa moralnim načelima čovek stavi na tuđe mesto, posebno kada je taj neko drugi u nevolji. Altruista deluje za dobrobit ostalih, što je cilj sam po sebi. Čin altruizma se ne bazira na očekivanjima i ne predstavlja način za sticanje bilo kakve nagrade ili javnog priznanja. Interesi drugih su, zapravo, stavljeni iznad vlastitih interesa.
Imajući ovaj viši cilj u vidu, svojoj deci možemo da ukažemo na uzorne ljude pune vrlina i velikodušne modele ponašanja koji zaista mogu da učine naše društvo boljim u narednih deset godina. Mada, možda ne bi trebalo da idemo baš toliko daleko. Hajde da se ovim stvarima posvetimo u narednih godinu dana, hajde da u 2014. godini postavimo jedan dostižan cilj za sebe, za svoju decu i porodice. Sve što je potrebno da učinimo to je da pronađemo dvanaest smislenih vidova velikodušnog davanja. Neka to bude naša odlučnost da u novoj godini budemo velikodušni. Velikodušno davanje može da uključuje i novac, ali može da bude i daleko iznad tog nivoa, stvaranjem posebnog odnosa između davaoca i primaoca.
Negovanje čina davanja
Ne postoje veliki i mali davaoci. Mediji su ti koji prave zbrku, jer stalno imaju potrebu da u prvi plan ističu donacije samo onih koji su neizmerno bogati. Dok su novac i donacije svakako odraz velikodušnosti, neki mogu da pomisle kako je njihov prilog previše mali i nedovoljno značajan jer nikada neće moći da se porede sa multi-milionskim donacijama jednog Vorena Bafeta, Malkoma Forbsa ili Bila Gejtsa. Pa, zato pitam: kolika je velikodušnost dovoljna?
Prisetimo se samo druge poslanice apostola Pavla Korinćanima: “Ko je mnogo sakupio nije mu preteklo, a ko je malo sakupio nije mu nedostajalo”. Ove reči zapravo govore o tome da davanjem ne umanjujemo svoje unutrašnje bogatstvo.
Kako da razmišljamo o filantropiji i kreativnim načinima davanja drugima? Sve počinje od pitanja: Kako ja mogu da pomognem? Kako mogu da budem od koristi? Šta danas mogu da učinim kako bih deci vratio osmeh na lice? Na koji način mogu da doprinesem da bih pripremio neko dete za put uspeha? Najveća prepreka – ovo se posebno odnosi na one koji su mnogo toga postigli u životu – je u tome što mislimo da je potrebno da uradimo nešto epohalno kako bismo promenili svet. Međutim, svaki mali čin davanja je važan, jer je u njemu skupljena energija koja afirmiše život i koja budi dobrotu i pozitivna osećanja u životima drugih. Ponekad, sve što je detetu koje se bori sa životnim nedaćama potrebno jeste reč ohrabrenja, i to od nekoga ko je iz te borbe izašao kao pobednik.
Šta sve može da obuhvati naša lista Dvanaest vidova velikodušnog davanja za 2014. godinu? To može da bude bilo šta. Osmeh. Pohvala. Inspirativna priča. Obrok spremljen kod kuće. Čestitka. Toplo ćebe. Sveska i olovka. Teniski reket. Fotografija sa idolom iz detinjstva. Možete da donirate svoje vreme ili neku ideju. Možete da napravite CD sa prijatnom, opuštajućom muzikom za nekoga ko je u bolnici. Možete da se obratite nekome prijatnim glasom, ili da neko ko tuguje oseti vašu ruku na ramenu. Hajde da stvorimo ovaj otvoren prostor velikodušnosti koji ujedinjuje ideje o darovima, milosti i blagoslovu.
Davati nije obaveza
Umetnost davanja se ogleda u spremnosti da se reaguje. Jedna od najlepših osobina koje sam primetila kod Novaka čokovića je ta da će on uvek naći vremena da popriča sa ljudima. Biće na raspolaganju čak i potpunim neznancima. Kao što je Nelson Mandela jednom rekao:
Ono što je zaista važno u životu nije gola činjenica da smo živeli, već razlika koju smo napravili u životima drugih ljudi, koja će odrediti važnost života koji smo vodili.
Započnimo svoje putovanje ka velikodušnosti. Uvek postoji nešto što možemo da učinimo. Uvek nešto možemo da damo. Možemo da napravimo razliku time što ćemo da pružimo ljubav drugima. Čisto, iskreno, iz srca. Pogled ka očima deteta ispunjenih srećom je dar primanja. To je i radost davanja, najznačajniji čin velikodušnosti, koji u sebi nosi dobru nameru da ovaj svet učinimo boljim mestom za život.
Neka vaših dvanaest vidova velikodušnog davanja ulepšaju 2014. godinu!
S ljubavlju, Ksenija Pavlović
Featured image by Stephen Eastop: http://www.sxc.hu/photo/967885
