Donate Now

Značaj fizičke aktivnosti za decu sa smetnjama u razvoju

by , 23rd Sep 2013

Fizička aktivnost i bavljenje sportom od velikog su značaja za pravilan rast i razvoj dece. Aktivnosti su brojne i raznovrsne, a na detetu je da odabere onu koja je u skladu sa njegovim sposobnostima i afinitetima. 

Međutim, postavlja se pitanje kakve se mogućnosti osobama sa invaliditetom pružaju kada je reč o sportskim aktivnostima i koliki značaj iste imaju za njihov razvoj? Iz straha da ne padnu, ne povrede se, straha da neće biti sposobni da savladaju izazove roditelji, dece sa posebnim potrebama često ih sputavaju te ona retko imaju priliku da isprobaju da voze bicikl, koriste penjalice i na taj način istraže kolike su im granice.

Briga o bezbednosti je neizostavni deo odgajanja svakog deteta međutim lako može preći u prezaštićenost. Želeći da zaštite svoju decu od mogućih povreda i opasnosti, roditelji im neretko uskraćuju igre i aktivnosti koje su važne za njihov ne samo biološki sistem, već i za jačanje samopouzdanja, samopoštovanja, a predstavljaju i značajan korak ka socijalizaciji dece sa nekim oblikom invaliditeta.

Kada biste me pitali ko je najbolji plivač koga poznajem, ne bih se dvoumila i moj odgovor bi bio – brat Luka. S obzirom na to da je kasno prohodao, mišići nogu su mu bili slabi i svakodnevne šetnje nisu predstavljale dovoljan vid fizičke aktivnosti. Na moru isprva nije bio toliko oduševljen idejom o kupanju i prve godine dugo je sa mamom sedeo u plićaku i osluškivao talase. Već naredne godine stavili smo mu mišiće i uveli u more. Bio je oduševljen. Vrteo se po vodi, istraživao i tek po neki put zaronio.

Po povratku kući tražio je da mu punimo kadu i dugo se brčkao u vodi. Uvidevši koliko mu zadovoljstvo kupanje predstavlja i kako smirujuće voda na njega deluje, naša mama se raspitala o programima plivanja za decu sa posebnim potrebama i počela je da ga vodi 2 puta nedeljno na treninge. Plivao je najpre u malom bazenu zajedno sa bebama, a zatim je prešao u nešto dublje bazene u kojima je morao da nauči da se održava na vodi. Svakim treningom je postajao sve spretniji i podsećao je na pravu malu ribu.

Luka sitting in water

U početku je bio tvrdoglav i u bazenu radio ono šta je on želeo i teško je prihvatao mamine sugestije i komande. U vodi se osećao slobodno, plivao je, ronio, a njegova tehnika disanja bila je neverovatna. Začudila je sve instruktore jer je pod vodom izdržavao dugo i disao pravilno baš kao da ga je neko učio kako to treba da čini.

Posebno zadovoljstvo Luki predstavlja odlazak na more u kome provodi sate i gotovo je nemoguće naterati ga da izađe. Ove godine mlađa sestra i ja pokušavale smo da izvedemo akrobacije poput onih koje on pravi u vodi, ali nam je to teško polazilo za rukom. U moru je pravio kolutove, zaranjao, tražio da ga bacamo u vodu, a čak mu ni veliki talasi nisu smetali. Naprotiv, uživao je svaki put kada bi ga zapljusnuli.

Njegovoj spretnosti u vodi zasigurno su doprineli treninzi u bazenu dubokom 3 metra na koji je tokom prethodnih nekoliko meseci išao zajedno sa mamom. Rekreativno plivanje je značajno uticalo ne samo na Lukino zdravlje, poboljšalo tonus njegovih mišića, već i na ponašanje. Osmeh koji ne skida sa lica tokom boravka u bazenu, na moru – njegovim omiljenim mestima za istraživanje, je neprocenjiv. Pritom je veoma važno što ga moji roditelji nisu sputavali. U suprotnom bio bi uskraćen za jedan za njega sada već dobro poznati svet u kome se oseća radosno i bezbrižno i u kome se nesumnjivo bolje snalazi od bilo kog člana naše porodice.

Image courtesy of digitalart FreeDigitalPhotos.net

Image courtesy of digitalart FreeDigitalPhotos.net

Fizička aktivnost nesumnjivo povoljno utiče na razvoj mišićne snage, gustinu kostiju, izdržljivost ali ono što je možda još značajnije kada je reč o osobama sa invaliditetom jeste samopouzdanje koje stiču kroz sportsko-rekreativne aktivnosti. Trud koji hendikepirane osobe ulažu prilikom svakog treninga je nešto na šta treba da pomislimo svaki put kada se pred nama stvori prepreka koja nam izgleda nepremostivo i kada poželimo da odustanemo. Oni nikada ne odustaju.

Ljudi sa protezama, u invalidskim kolicima dolaze redovno na treninge, plivaju iako je korak do bazena za njih prilično dug. Neću zaboraviti devojku koja se iako nema nema podlaktice hrabro popela uz veštačku stenu, niti sreću u očima momaka koji su se nakon bezbroj padova ipak uspeli popeti na vrh.

Sportsko-rekreativne aktivnosti su veoma značajne i za socijalizaciju osoba sa invaliditetom. One istovremeno menjaju mišljenje ljudi o invalidima, smanjujući stepen diskriminacije ali i menjaju mišljenje koje osobe sa invaliditetom imaju o sebi. U našoj zemlji postoji veliki broj klubova osoba sa invaliditetom, tokom cele godine se održavaju različiti programi i radionice, takmičenja. Ono što kao roditelji ili članovi porodice dece sa posebnim potrebama treba da uradimo, jeste da pažljivo osluškujemo njihove potrebe, pružimo im priliku da istraže svoje granice i razmotrimo mogućnosti za bavljenje nekim vidom sporta koji je u skladu sa njihovim sposobnostima.

Image courtesy of Stuart Miles FreeDigitalPhotos.net

Image courtesy of Stuart Miles FreeDigitalPhotos.net

Strah o bezbednosti deteta prilikom igre je uvek prisutan, pogotovo kada je reč o deci sa nekim oblikom invaliditeta. Međutim zbog značaja koji redovna fizička aktivnost ima za celokupno zdravlje i socijalizaciju ove dece, roditelji treba da sagledaju mogućnosti, zajedno sa detetom istraže njegove granice i u skladu sa sposobnostima odaberu neki oblik fizičke aktivnosti. Osmeh deteta nakon ostvarenih rezultata, savladane prepreke je neprocenjiv i nešto što roditelje treba da motiviše da neku sportsko-rekreativnu aktivnost uključi u svakodnevnicu svog deteta sa invaliditetom.

No comments

Leave a Reply

    Leave a Reply

    Cookie Policy

    Our website uses cookies to improve your experience.

    AcceptRead More