Tehnike razvoja dečijeg intelekta

Nadovezujući se na prošlonedeljni pregled Montesori metoda obrazovanja, ove nedelje ću se baviti razmatranjem Tehnikama razvoja dečijeg intelekta koje je ustanovio Vigotski.  

Manje poznat od Montesori metode, ovaj pristup postaje sve popularniji, posebno u Americi, i čini se da danas postaje realna potreba među mladima kako bi naučili da se fokusiraju i koncentrišu na pravi način. U tom brzom svetu koji se stalno menja, nikada ranije deca nisu imala pristup tolikoj stimulaciji. Nikada ranije nisu imala toliko brz pristup svim stvarima koje žele, pa iako su deca danas izložena obilju mogućnosti, pitanje je šta ako ne mogu da ih iskoriste zato što nemaju sposobnost da se usredsrede među tolikim stvarima koje im odvraćaju pažnju?

Šezdesetih godina prošlog veka Volter Mišel sproveo je eksperiment poznat kao “žMaršmelou test”. U eksperimentu je učestvovalo 653 dece predškolskog uzrasta. O čemu se tu zapravo radilo – ispitivač je uvodio decu, jedno po jedno, u malu prostoriju, gde im je ponuđena poslastica (maršmelou). Potom im je rečeno da ukoliko sačekaju, i ne pojedu taj slatkiš sve dok se ispitivač ne vrati u sobu, mogu da dobiju još jedan. U suprotnom, mogu odmah da pojedu jedan slatkiš, ali onda ne bi dobili drugi. U tom trenutku, oko 30 odsto dece je bilo u stanju da odloži zadovoljenje svoje želje za slatkišem i sačeka na svoj sledeći maršmelou. Od ostalih 70 odsto, mnoga deca su na različite načine davala sve od sebe da ne pojedu slatkiš, ali su na kraju ipak poklekla pre nego što je isteklo tih 15 minuta koje su imali na raspolaganju. Dvadeset godina kasnije, deca koja su učestvovala u eksperimentu, a koja su tada bila na studijama, dobila su upitnike sa ciljem da se isprati stepen njihovog razvoja i da se prikupi što više informacija o rezultatima SAT testova. Tako bi se videlo kako sada, kao odrasli, ocenjuju sebe na osnovu svoje sposobnosti da rešavaju probleme i kako se slažu sa drugima. Rezultati su potpuno otvorili vidike. Tih 30 odsto dece koja su bila u stanju da sačekaju 15 minuta, a da ne pojedu slatkiš imala su bolje rezultate na SAT testovima i manje problema u ponašanju kod kuće i u školi. Ta grupa se bolje pokazala u stresnim situacijama i bolje je održavala prijateljstva. Ovakav rezultat je posebno bio izražen između onih koji su čekali punih 15 minuta i onih koji nisu mogli da sačekaju čak ni 30 sekundi.

Sposobnost odlaganja zadovoljstva sigurno je jedna od onih koju treba da podstičemo kod svoje dece. Ovo je suština razmišljanja nakon pristupa Tehnikama razvoja dečijeg intelekta koji se fokusira na razvoju veštine “žsamokontrole”. Motivacija dolazi iznutra i predstavlja sposobnost da se kontrolišu nagoni, bilo da deca prestanu da rade nešto što ne bi trebalo da rade, ili da počnu da rade nešto što možda neko ne želi da uradi. Ovo zvuči kao savršena disciplina neophodna svakom detetu koje će se voditi sopstvenim porivima da bi uspelo, posebno ukoliko njihov izabrani životni put zahteva mnogo posvećenosti. Tu je ključna razlika između samokontrole i poslušnosti, zato što se dete koje zaista poseduje sposobnost samokontrole ponaša isto, bez obzira na to da li ga nastavnik posmatra ili ne. Uloga nastavnika je u tome da pomogne detetu da napreduje od učenja uz nečiju pomoć do samostalnog učenja kroz podsticaje, podsetnike, modeliranje i igru.

Tu sigurno nema nekih nedostataka?

Ispitujući efikasnost Tehnika razvoja dečijeg intelekta ogledi i studije nisu našli potpuno dosledne ili ohrabrujuće rezultate koji pokazuju da deca postižu bolje rezultate u jezičkim i matematičkim veštinama nakon godinu dana, ili da imaju bolju samokontrolu. Mislim da je još suviše rano da se računa na korist od ovakvog pristupa i da nova istraživanja mogu da pruže više informacija u narednim godinama. Takođe, možda je potrebno da se periodi testiranja produže na nekoliko godina ili da obuhvate čitavo detinjstvo kako bi se došlo do što verodostojnijih rezultata kod dece, umesto što se uzimaju u obzir samo rezultati testiranja na kraju jedne godine.

Ali šta možete da uradite ako želite da povećate samokontrolu kod vašeg deteta? Evo nekoliko saveta kako da postaknete dete da odloži zadovoljenje svoje želje, da ima više strpljenja i da je više koncentrisano:

• Pokušajte da predvidite stvari koje mogu da se dogode u budućnosti.
• Rešavajte različite vrste problema na različite načine
• Nastavite da istražujete i otkrivate koje informacije i veštine su deci potrebne.
• Razmislite o tome kako da steknu veštine ili znanje koje im nedostaje kako bi ostvarili svoje ciljeve.
• Razmislite o tome šta su uradili i vratite se na učinjeno kako bi to sagledali.
• Vežbajte određivanje prioriteta.  Praktikujte da deca kritički prosuđuju o informacijama koje su im iznete.

Dok ocenjivanje pristupa Tehnikama razvoja dečijeg intelekta iz perspektive predškolskog obrazovanja za sada možemo da ostavimo po strani, vredi razmotriti ulogu samokontrole u životima današnje dece. U redu je deci reći “ne” ili “žkasnije”, ako se to izvede na pravi način, kako bi im se usadila veština strpljenja i rad koji može da bude nagrađen.

Snimak dece koja pokušavaju da se odupru maršmelou koji ih mami, pogledajte na ovom You tube video klipu:
http://www.youtube.com/watch?v=4L-n8Z7G0ic

Reference:

http://www.newyorker.com/reporting/2009/05/18/090518fa_fact_lehrer
http://www.toolsofthemind.org/
http://blogs.edweek.org/edweek/inside-school-research/2012/03/tools_of_the_mind_shows_lacklu.html
http://www.edutopia.org/blog/brain-based-teaching-strategies-judy-willis

Fotografije:

http://www.freedigitalphotos.net/images/
http://drdeborahserani.blogspot.co.uk/2009/09/marshmallow-test.html