Donate Now

Tehnike razvoja dečijeg intelekta

by , 16th Aug 2013

Nadovezujući se na prošlonedeljni pregled Montesori metoda obrazovanja, ove nedelje ću se baviti razmatranjem Tehnikama razvoja dečijeg intelekta koje je ustanovio Vigotski. 

Manje poznat od Montesori metode, ovaj pristup postaje sve popularniji, posebno u Americi, i čini se da danas postaje realna potreba među mladima kako bi naučili da se fokusiraju i koncentrišu na pravi način. U tom brzom svetu koji se stalno menja, nikada ranije deca nisu imala pristup tolikoj stimulaciji. Nikada ranije nisu imala toliko brz pristup svim stvarima koje žele, pa iako su deca danas izložena obilju mogućnosti, pitanje je šta ako ne mogu da ih iskoriste zato što nemaju sposobnost da se usredsrede među tolikim stvarima koje im odvraćaju pažnju?

Tools of the mind variety

Šezdesetih godina prošlog veka Volter Mišel sproveo je eksperiment poznat kao „Maršmelou test”. U eksperimentu je učestvovalo 653 dece predškolskog uzrasta. O čemu se tu zapravo radilo – ispitivač je uvodio decu, jedno po jedno, u malu prostoriju, gde im je ponuđena poslastica (maršmelou). Potom im je rečeno da ukoliko sačekaju, i ne pojedu taj slatkiš sve dok se ispitivač ne vrati u sobu, mogu da dobiju još jedan. U suprotnom, mogu odmah da pojedu jedan slatkiš, ali onda ne bi dobili drugi. U tom trenutku, oko 30 odsto dece je bilo u stanju da odloži zadovoljenje svoje želje za slatkišem i sačeka na svoj sledeći maršmelou. Od ostalih 70 odsto, mnoga deca su na različite načine davala sve od sebe da ne pojedu slatkiš, ali su na kraju ipak poklekla pre nego što je isteklo tih 15 minuta koje su imali na raspolaganju. Dvadeset godina kasnije, deca koja su učestvovala u eksperimentu, a koja su tada bila na studijama, dobila su upitnike sa ciljem da se isprati stepen njihovog razvoja i da se prikupi što više informacija o rezultatima SAT testova. Tako bi se videlo kako sada, kao odrasli, ocenjuju sebe na osnovu svoje sposobnosti da rešavaju probleme i kako se slažu sa drugima. Rezultati su potpuno otvorili vidike. Tih 30 odsto dece koja su bila u stanju da sačekaju 15 minuta, a da ne pojedu slatkiš imala su bolje rezultate na SAT testovima i manje problema u ponašanju kod kuće i u školi. Ta grupa se bolje pokazala u stresnim situacijama i bolje je održavala prijateljstva. Ovakav rezultat je posebno bio izražen između onih koji su čekali punih 15 minuta i onih koji nisu mogli da sačekaju čak ni 30 sekundi.

marshmallows

Sposobnost odlaganja zadovoljstva sigurno je jedna od onih koju treba da podstičemo kod svoje dece. Ovo je suština razmišljanja nakon pristupa Tehnikama razvoja dečijeg intelekta koji se fokusira na razvoju veštine „samokontrole“. Motivacija dolazi iznutra i predstavlja sposobnost da se kontrolišu nagoni, bilo da deca prestanu da rade nešto što ne bi trebalo da rade, ili da počnu da rade nešto što možda neko ne želi da uradi. Ovo zvuči kao savršena disciplina neophodna svakom detetu koje će se voditi sopstvenim porivima da bi uspelo, posebno ukoliko njihov izabrani životni put zahteva mnogo posvećenosti. Tu je ključna razlika između samokontrole i poslušnosti, zato što se dete koje zaista poseduje sposobnost samokontrole ponaša isto, bez obzira na to da li ga nastavnik posmatra ili ne. Uloga nastavnika je u tome da pomogne detetu da napreduje od učenja uz nečiju pomoć do samostalnog učenja kroz podsticaje, podsetnike, modeliranje i igru.

Tu sigurno nema nekih nedostataka?

Ispitujući efikasnost Tehnika razvoja dečijeg intelekta ogledi i studije nisu našli potpuno dosledne ili ohrabrujuće rezultate koji pokazuju da deca postižu bolje rezultate u jezičkim i matematičkim veštinama nakon godinu dana, ili da imaju bolju samokontrolu. Mislim da je još suviše rano da se računa na korist od ovakvog pristupa i da nova istraživanja mogu da pruže više informacija u narednim godinama. Takođe, možda je potrebno da se periodi testiranja produže na nekoliko godina ili da obuhvate čitavo detinjstvo kako bi se došlo do što verodostojnijih rezultata kod dece, umesto što se uzimaju u obzir samo rezultati testiranja na kraju jedne godine.

Ali šta možete da uradite ako želite da povećate samokontrolu kod vašeg deteta? Evo nekoliko saveta kako da postaknete dete da odloži zadovoljenje svoje želje, da ima više strpljenja i da je više koncentrisano:

  • Pokušajte da predvidite stvari koje mogu da se dogode u budućnosti.
  • Rešavajte različite vrste problema na različite načine
  • Nastavite da istražujete i otkrivate koje informacije i veštine su deci potrebne.
  • Razmislite o tome kako da steknu veštine ili znanje koje im nedostaje kako bi ostvarili svoje ciljeve.
  • Razmislite o tome šta su uradili i vratite se na učinjeno kako bi to sagledali.
  • Vežbajte određivanje prioriteta. Praktikujte da deca kritički prosuđuju o informacijama koje su im iznete.

Dok ocenjivanje pristupa Tehnikama razvoja dečijeg intelekta iz perspektive predškolskog obrazovanja za sada možemo da ostavimo po strani, vredi razmotriti ulogu samokontrole u životima današnje dece. U redu je deci reći “ne“ ili „kasnije“, ako se to izvede na pravi način, kako bi im se usadila veština strpljenja i rad koji može da bude nagrađen.

Impatient child waiting for reward

Snimak dece koja pokušavaju da se odupru maršmelou koji ih mami, pogledajte na ovom You tube video klipu:
http://www.youtube.com/watch?v=4L-n8Z7G0ic

Reference:

http://www.newyorker.com/reporting/2009/05/18/090518fa_fact_lehrer
http://www.toolsofthemind.org/
http://blogs.edweek.org/edweek/inside-school-research/2012/03/tools_of_the_mind_shows_lacklu.html
http://www.edutopia.org/blog/brain-based-teaching-strategies-judy-willis

Fotografije:

http://www.freedigitalphotos.net/images/
http://drdeborahserani.blogspot.co.uk/2009/09/marshmallow-test.html

Tagged:

No comments

Leave a Reply

    Leave a Reply

    Cookie Policy

    Our website uses cookies to improve your experience.

    AcceptRead More