Motivisati decu da svakog dana jedu voće i povrće nije uvek lako. Zato smo izdvojili nekoliko saveta koji roditeljima mogu da pomognu da svojim mališanima od ranog uzrasta usade zdrave navike u ishrani.
Većina roditelja zna koliko je važno da se zadovolje dečje nutritivne potrebe. Ipak, čini se da je teško doneti odluku o tome kako napraviti plan ishrane mališana, zbog velikog broja informacija koje su dostupne iz različitih izvora. Ipak, sa razvijanjem zdravih prehrambenih navika treba početi u ranom detinjstvu. U tom pogledu, izbalansirana ishrana je ključna jer obezbeđuje sve neophodne sastojke koji su potrebni deci za njihov pravilan rast i razvoj. Takva ishrana se sastoji od tri obroka dnevno i dve užine koji obuhvataju sledeće grupe namirnica: proteine, ugljene hidrate, voće, povrće, mlečne proizvode, i određene masti i šećere.
Zdrava ishrana u detinjstvu i njen uticaj u odraslom dobu
Roditelji koji svojoj deci od malih nogu razvijaju zdrave navike u ishrani pozitivno utiču i na njihove prehrambene navike kasnije u životu. Godinama unazad istraživači su sve više dolazili do dokaza da navike u ishrani i ponašanje za stolom imaju uticaja na dečju sklonost ka određenoj hrani i obrascima ishrane u odraslom dobu. To ne znači da će mališani koji su gojazni ostati takvi i kao odrasli pojedinci, iako stručnjaci navode da su skale telesne težine dece jedan od pokazatelja zdravstvenog stanja u odraslom dobu. Osim toga, studije ističu da se verovatnoća da deca pate od gojaznosti udvostručuje ukoliko se i njihovi roditelji suočavaju sa istim problemom. Srećom, postoji nekoliko načina na koje mame i tate mogu pozitivno da oblikuju dečji stav i navike u ishrani.
Copyright: MNStudio
Neka se u detetovom tanjiru nađu raznovrsne namirnice
U današnje vreme, suočeni sa velikim brojem obaveza, roditelji nažalost imaju sve manje i manje vremena za spremanje zdravih i ukusnih obroka kod kuće. Ipak, veoma je važno što je više moguće izbegavati zaslađena bezalkoholna pića, brzu hranu i jela koja sadrže visok procenat masti i šećera u ishrani najmlađih. Hrana koja sadrži previše masti i šećera a male količine ugljenih hidrata može da izazove prejedanje zato što mozak ne registruje signal za sitost. Iz tog razloga, mnogo bolja opcija je ponuditi mališanu širok spektar zdravih namirnica koje se lako pripremaju, kao što su voće i povrće. Na taj način, roditelji mogu da utiču na detetov izbor hrane jer postoji veća verovatnoća da će mališani početi da uživaju u namirnicama i jelima koja im se serviraju i nude iz dana u dan. Takođe, deca usvajaju navike u ishrani prateći primer roditelja, ostalih članova porodice i osoba iz svog okruženja. Tako će se u većini slučajeva zdravo hraniti ukoliko vide da njihovi roditelji, drugari i starija braća i sestre takođe rado konzumiraju takvu vrstu hrane.
Ograničite slatkiše i grickalice i ne vršite pritisak na dete
Često se dešava da deca steknu odbojnost prema određenim namirnicama ukoliko su primorana da ih pojedu. Takođe nije dobro ni potpuno isključiti slane grickalice i slatkiše iz njihove ishrane ili deliti hranu na „dobru“ i „lošu“. Umesto toga, roditelji mogu da sklone tanjir i u nekom narednom periodu opet pokušaju sa namirnicama koje su deca prvi put odbila. Tako će biti sigurni da mališani nisu razvili negativna osećanja prema hrani koja im se ne sviđa. Osim toga, slatkiši takođe mogu da budu deo zdrave ishrane sve dok je njihovo konzumiranje ograničeno i ukoliko se ne koriste kao nagrada. Umesto pribegavanja „lošoj“ hrani kako bi se nagradilo dobro ponašanje ili zaustavilo ono loše, potrebno je da roditelji pronađu drugačija rešenja kako bi reagovali na odbojan stav najmlađih prema recimo brokoliju ili spanaću.
Copyright: s_oleg
Naučite mališana da prepozna signale za glad
Većina odraslih zna da odredi da li su siti ili gladni zato što su u detinjstvu naučili da prate signale za glad i sitost koje im telo šalje. Rukovodeći se značajem hranljivih sastojaka, dešava se da roditelji deci prenose pogrešne poruke o tome koliko hrane moraju da unesu u organizam dok ne budu sita, kažnjavajući ih ili podmićujući kako bi pojela sve iz tanjira. Na taj način oni zapravo uče mališane lošoj navici prejedanja koja će ih pratiti celog života, kao i da slušaju signale koji dolaze spolja. Takav rizik može da se umanji ukoliko se deci omogući da prate sopstvene signale za glad. Na primer, beba koja okreće glavu od flašice pokušava da roditelju da znak da je sita. Starija deca će u tom slučaju prestati sa jelom. Zato ih ne navodite ili primoravajte da tanjir ostane prazan.
Podstaknite dete da bude fizički aktivno
U modernom svetu sve više vremena provodimo ispred kompjutera i sve manje smo aktivni nego što bi trebalo. Takav način života u velikoj meri utiče i na mališane. Rezultati nekoliko studija pokazuju da postoji korelacija između sati koje provedemo u sedećem položaju, zadubljeni u ekrane kompjutera, tableta ili televizora i gojaznosti. Zato je važno da podstaknete decu da izađu napolje i igraju se sa svojim drugarima u parku ili dvorištu ili postanu član atletskog tima u školi kako biste umanjili rizik da pate od prekomerne težine. Mališani koji su fizički aktivni takođe razvijaju bolje socijalne veštine, imaju više samopouzdanja i emocionalnu stabilnost, što vodi do njihovog većeg samopoštovanja.
