Zašto je važno da se deca igraju i druže sa svojim vršnjacima

Nakon upoznavanja sa mamom, tatom i ostalim ukućanima, doći će trenutak kada će dete poželeti da ostvari kontakt i sa drugim mališanima. Potreba da budemo društveni dolazi do punog izražaja onda kada socijalna interakcija postane gotovo neizbežan deo života u zajednici.

Negde između neprospavanih noći zbog nicanja zubića, grčeva i menjanja pelena, pokušaja žongliranja i poskakivanja na jednoj nozi poput klovna, davanja glasova lutkicama i drugim igračkama kao likovima izmišljenih priča i slatkorečivih ubeđivanja da je brokoli super zdrav i ukusan, roditelji posmatraju kako njihovo dete od sićušne bebe postaje pravi dečak ili devojčica. Umesto plača oni sada pronalaze nove načine da privuku pažnju i pridobiju publiku koju ne čine samo njihovi roditelji već i druga deca, sličnih godina i interesovanja. Kako odrasta, mališan je sve više motivisan da pronađe prijatelje po uzoru na mamu i tatu i stvori svoj „društveni krug“ sa konkretnim ciljem da ga tokom vremena proširi.

Bebe se razvijaju kao društvena bića kojima je neophodan odnos sa drugim ljudima. Od najranijeg uzrasta ona reaguju na osobe iz svog okruženja: smeju se, plaču, okreću ka ljudima ili njihovim glasovima, pokušavaju da ih dodirnu i slično. Ipak, nakon upoznavanja sa mamom, tatom i ostalim ukućanima, doći će trenutak kada će dete poželeti da ostvari kontakt i sa drugim mališanima. Potreba da budemo društveni dolazi do punog izražaja onda kada socijalna interakcija postane gotovo neizbežan deo života u zajednici.

Dogovoreno vreme i mesto za igru i druženje sa ostalom decom – playdate

Roditelji se često pitaju kako da pomognu svom mališanu da postane „društveno biće“. Dogovaranje susreta sa drugim mamama i tatama kako bi njihova i vaša deca uživala u zajedničkoj igri i druženju može mnogo u tome da vam pomogne, dok sama aktivnost nosi sa sobom brojne benefite. Odlazak na „playdate“ pruža detetu priliku da istraži nepoznatu lokaciju i nove stvari (hrpu igračaka sa kojima se do tada nije igralo) u društvu bate ili seke koji nisu ni manji ni veći od njega, što može da ga privuče da se priključi igri, oslobodi se i više ne drži mamu ili tatu čvrsto za ruku.

Playdate je takođe odlična prilika da testirate koliko je vaše dete spremno za polazak u vrtić, odnosno njegovu sposobnost da pliva u društvenim vodama. Dok u početku sigurno neće želeti ni da se pokvasi, vremenom će zavoleti da bude mokar do kolena. Playdate pozitivno utiče na socijalni, intelektualni i fizički razvoj najmlađih. Okruženi svojim vršnjacima, deca uče da sarađuju, prave zajedničke planove i dogovore i postaju ravnopravni članovi tima. Ona takođe moraju da nauče da dele sa drugima ono što imaju, sačekaju svoj red i smenjuju se na klackalici i ljuljašci, reše razne probleme i prevaziđu konfliktne situacije, budu učtiva i ljubazna, kao i da razumeju i poštuju tuđe želje i mišljenje. To im pomaže da shvate šta je empatija, kao osnova tolerancije i „lek“ za vršnjačko maltretiranje. Mališani se upoznaju sa novim igrama, u drugačijem okruženju od onog na koje su navikli i igračkama koje nemaju kod kuće. Deca u tim trenucima mogu da puste mašti na volju, postanu junaci iz bajke i budu ponosna na svoje sposobnosti, bez obzira na to da li će pokazati svoju kreativnost u pravljenju kolaža ili umeće prevrtanja na penjalici.

Uz benefite dolaze izazovi

Prilika da se mališan druži i igra sa svojim vršnjacima deluje primamljivo. Ipak, poželjno je da roditelji prvo porazgovaraju sa detetom pre nego što izađe iz svoje sigurne zone unutar toplog i ušuškanog porodičnog doma. Podstaknite ga da uvek obrati pažnju i pridržava se minimuma standarda koji se tiču bezbednosti kada se igra u tuđoj kući okružen ne tako poznatim licima. Osim toga, pobrinite se da stekne manire i usvoji pravila lepog ponašanja, npr. da nije pristojno da se igra u spavaćoj sobi roditelja svojih drugara, pretura po tuđim ormarima i fiokama ili uzima stvari koje nisu njegove bez pitanja, kao i da pazi da nešto ne polomi ili pokvari, da ostavi čisto kupatilo za sobom i kulturno se ponaša za stolom. Roditelji takođe moraju da se uvere da deca tokom igre ne ostanu bez nadzora nekoga od odraslih. Svaki roditelj ima drugačije kriterijume po kojima procenjuje da li je njegovo dete bezbedno van kuće. Sa druge strane, ne treba biti naivan, ravnodušan ili, u najmanju ruku, odavati takav utisak iz straha da će vas ostali roditelji etiketirati kao „helikopter“ mamu i tatu, jer je bezbednost vašeg mališana isključivo vaša odgovornost i obaveza. Ipak, najvažnije je da svom detetu ne uskratite priliku da se igra sa kim želi i kako želi, da što duže uživa u raznim aktivnostima na omiljenom mestu i vrati se kući nasmejano.