Život u modernom, izuzetno konkurentnom svetu uči decu od najranijeg uzrasta da je poželjno da budu u nečemu najbolja i nađu se u ulozi pobednika. Ipak, s obzirom na to da je neuspeh druga strana iste medalje, sledi nekoliko razloga zbog kojih je važno da mališani podjednako znaju za pobedu i poraz.
Deca vole da se takmiče sa ostalim vršnjacima u demonstriranju svojih sposobnosti i znanja. U vrtiću među mališanima često se mogu čuti izjave poput „Ja brze trčim od tebe“ ili „Ja znam bolje da crtam od Petra“. A kada krenu u školu, neki drugari iz razreda pišu najbolje sastave, dok su drugi vešti sa loptom na fudbalskom terenu. Iako roditelji treba da podrže svoje mališane na putu ka uspehu kako bi zajednički proslavili njihove pobede, podjednako važno je da najmlađi znaju kako da se nose i izbore sa porazom. Ukoliko im pomognete da uvide da izgubiti nije smak sveta, deca će naučiti da u životu uvek postoji druga šansa da pokažu ono što znaju i u čemu su najbolja, a koju bi inače zanemarili razočarani zbog trenutnog neuspeha.
Čemu pobeda uči najmlađe?
Trijumf na utakmici ili titula najboljeg učenika u razredu čine da se deca dobro osećaju u svojoj koži i doprinose osećaju ponosa. Pobeda je najveći dokaz da su dobri u nečemu, što se pozitivno odražava na njihovo samopouzdanje.
Samouvereno dete ima veće šanse da razvije „mogu ja to“ stav. Pobedničko iskustvo motiviše mališane da nastave da se trude i rade još više kako bi ostvarili veće i značajnije ciljeve, npr. da obore lični rekord u skoku u dalj. Takmičenje je takođe korisno u smislu da inspiriše decu da urade i više od očekivanog. Takva sposobnost ih priprema za različite situacije kasnije tokom života, kada će sami morati da se opredele da li će ostati u granicama proseka ili će se izdvojiti i biti prepoznati kao oni koji su uložili dodatni napor i otišli korak dalje. Na taj način, pobede na takmičenjima pomažu mališanima da ostvare svoj krajnji cilj.
Pobednički osećaj priprema decu da razmišljaju više strateški. U društvenim igrama mališani znaju da mogu da pobede samo ako uspeju da nadmudre svoje protivnike. Stavljanje akcenta na strateško razmišljanje kako bi pobedili u igri pomaže mališanima da to i ostvare i poštuju pritom pravila. Na taj način deca uče da mogu da pobede bez varanja i prihvataju isti set pravila i kriterijuma za pobedu koji važe i za njihovog protivnika.
Copyright: matimix
Poenta nije samo pobediti
Postoje mnogo važnije stvari od pobede na takmičenju, ističe Kenet Bariš, profesor psihologije. Svako takmičenje predstavlja dragoceno iskustvo koje doprinosi bržoj i lakšoj socijalizaciji najmlađih. Učestvovanje u nadmetanjima u vrtiću, školi ili na igralištu olakšava roditeljima da ukažu svojim mališanina na to koliko je važan timski rad, kao i posvećenost ostvarenju cilja, saradnja i poštovanje protivnika. Svaki izazov takođe je prilika da deca počnu da se pridržavaju pravila. Iako mališani često imaju utisak da se pravila selektivno primenjuju, važno je da znaju da ona služe određenoj svrsi. Takmičenja su dobar način da se deci pokaže zašto pravila postoje, kako bi ih razumela i poštovala.
Šta deca uče iz poraza?
Posle poraza važno je da deca znaju kako da se od njega oporave i krenu napred, razvijajući tako veštine koje su im potrebne da prevaziđu druga negativna iskustva kasnije tokom života. Mališanima sigurno neće biti pravo i smatraće da nije fer da neko drugi može nešto da uradi brže ili bolje od njih. Ipak, važno je da roditelji nauče decu da svi mi posedujemo različite talente i da je nemoguće da svako bude najbolji u svemu.
Istraživanja pokazuju da poraz koristi deci u smislu da ih uči da pokažu empatiju i prevaziđu osećaj razočaranja kada izgube.
Kristin Karter, autorka knjiga o roditeljstvu, navodi da mališani treba da se suoče sa neuspehom kako bi bili veliki u porazu na takmičenju pred svojim vršnjacima.
Deca koja ne znaju da izgube mogu da odrastu u anksiozne osobe, zato što mogućnost da ne pobede doživljavaju kao svojevrsnu traumu i ne znaju da se nose sa situacijama koje ne idu u njihovu korist.
Copyright: Andresr
Doživeti poraz je jedini način da deca uče na svojim greškama i razmisle o strategijama za poboljšanje. Kada mališani unaprede svoje veštine i sledećeg puta ostvare pobedu, oni ne samo da postaju bolji u sportu ili igri već svaki put nauče nešto novo. Nova znanja i veštine kojima su ovladali jačaju dečje samopouzdanje i samopoštovanje, dok se ujedno javlja osećaj ponosa zbog sopstvenih mogućnosti.
Kada izgube, mališani takođe uče da se poistovete sa onima koji su prethodnog puta doživeli poraz. Melodi Bruk, terapeut iz Teksasa, smatra da iskustvo nošenja sa porazom pomaže deci da pokažu empatiju prema ostalim vršnjacima koji se nalaze u istoj situaciji. Mališan koji nikada nije doživeo poraz ne shvata da se svako tokom života suočava sa poteškoćama.
Konačno, poraz pokazuje deci da moraju više da rade kako bi došla do uspeha, jer dobre stvari treba zaslužiti. Osim toga, takve situacije uče mališane kako da dostojanstveno izgube i pruže ruku pobedniku.
