Donirajte

Zašto dete ne govori?

by , 18. мај 2022.

Ljudi su društvena bića. Već od najranije doba deca komuniciraju s okolinom koristeći se različitim komunikacijskim sredstvima (gestikulacijom, osmehom, vokalizacijom). U kasnijoj fazi većina dece kao osnovno komunikacijsko sredstvo za izražavanje osećaja, misli i stavova koristi govor. Međutim, neka deca pokazuju teškoće na planu usvajanja govora. U ovom članku osvrnućemo se na znakove koji ukazuju na potrebu za intervencijom.

Često se s odsustvom pojave prve reči roditelji prisete dece poznanika koja su takođe kasnije progovorila. No, uprkos tome što svako dete ima svoju individualnu razvojnu liniju, potrebno je znati do koje se mere varijabilitet među decom može tolerisati, a kada je potrebno potražiti pomoć stručnjaka. Poznato je kako deca u svom ranom detinjstvu jako brzo usvajaju nova znanja. Naime, razdoblje do treće godine života nazivamo kritičnim razdobljem za učenje jer detetov mozak (zbog tzv. plastičnosti mozga) u tom razdoblju ima najveću sposobnost usvajanja novih znanja. U kasnijem dobu ta sposobnost značajno se smanjuje, što ukazuje na izuzetnu važnost rane intervencije.

Naime, pre nego što dete počne da govori, mora da izgradi temelj za razvoj govora, to jest da usvoji niz veština (kognitivnih, socijalno-emocionalnih, motoričkih…) koje će mu omogućiti usvajanje govora. U govoru se to prvenstveno odnosi na razvoj komunikacije i jezika. Ovi pojmovi često se smatraju sinonimima, ali u razvoju dece oni su jasno razgraničeni. Najjednostavnije rečeno, dete koje nema potrebu za komunikacijom pokazivaće teškoće u usvajanju jezika, što će rezultirati odsustvom ili neadekvatnom upotrebom govora kao sredstva komunikacije. Odstupanje u bilo kom od tih domena može dovesti do zakasnele pojave (ili  potpunog odsustva) govora. Neka od odstupanja koja mogu ukazivati na potrebu za intervencijom su:

Od rođenja do 3. meseca

  • ne reaguje na glasne zvukove
  • odsustvo gugutanja

U razdoblju od 2. do 3. meseca života deca urednog razvoja, istražujući svoje govorne organe, proizvode zvukove koji su nalik vokalima. U ovom i malo kasnijem razdoblju dete većinu vremena provodi u ležećem položaju u kojem je jezik pomaknut prema zadnjem delu usne šupljine izazivajući proizvodnju glasa g pa govor deteta u tom periodu često nalikuje brbljanju ga ili gu.

  •  odsustvo socijalnog smeška

Deca urednog razvoja već do 3. mjeseca počinju smeškom da komuniciraju s okolinom reagujući na prijatne podsticaje.

Dete koje nema potrebu za komunikacijom pokazivaće teškoće u usvajanju jezika, što će rezultirati odsustvom ili neadekvatnom upotrebom govora kao sredstva komunikacije.

 Od 3. do 9. meseca

  • ne usmerava pažnju i ne pokazuje interesovanje za osobu koja mu se obraća
  • odsustvo brbljanja 

Većina dece urednog razvoja u razdoblju od 6. do 9. meseca počinju da se izražavaju slogovima, npr. ma-ma, ba-ba.

Od 9. do 15. mjeseca

  • ne razume jednostavne naredbe kao što su  „daj loptu“, „idemo jesti“
  • odsustvo prve reči sa značenjem

Prve reči koje se kod dece javljaju po vrsti su imenice te se najčešće javljaju u razdoblju između 10. i  15. meseca. Te reči za dete obično imaju više značenja, zavisno od situacije u kojoj su upotrebljene. Naprimer, reč mama dete može da koristi kada je gladno, ali i u trenutku kada želi da dohvati igračku.

  • odsustvo žargona 

Oko 10. meseca deca su u fazi u kojoj „govore svojim jezikom“. Naime, deca u ovoj fazi brbljaju koristeći se različitim kombinacijama slogova, poštujući ritam i intonaciju maternjeg jezika. Ovu pojavu nazivamo žargonom, a najviše je izražena do pojave prve reči. 

  • ne uspostavlja kontakt očima s komunikacijskom namerom 
  • ne odaziva se na svoje ime
  • ne maše pa-pa
  • ne reaguje i ne zaustavlja ni na trenutak aktivnost na zabranu „ne“

Od 15. mjeseca do 2. godine

  • odsustvo obogaćivanja rečnika 

Ovaj pojam odnosi se na brzo usvajanje novih reči u mentalni leksikon. Naime, dete urednog razvoja do 18. meseca govori od 5 do 20 reči, a do druge godine taj broj naraste do 50 reči. 

  • ne prati i ne koristi pokaznu gestikulaciju i ne reaguje na „daj“
  • ne odgovara adekvatno na pitanje „šta je to“
  • ne uključuje se u igru s drugom decom
  • odsustvo dvočlanog iskaza

U razdoblju od 18. meseca do druge godine deca počinju da reči kojima su se do tada koristila spajaju u dvočlane (ili višečlane) iskaze, npr. tata pa-pa ili mama daj.

  • ne zna da pokaže i imenuje svakodnevne predmete
  • ne pokazuje razumevanje svakodnevnih pojmova i rečenica 
  • odsustvo verbalne imitacije

Valja naglasiti kako dete moramo gledati kao celinu te da ne mora svako odstupanje nužno ukazivati na patologiju.

Veština verbalne imitacije javlja se oko 12. meseca kada su kod dece tipičnog razvoja prisutne eholalije (ponavljanje reči ili fraza druge osobe).  Ova veština jača nakon 15. meseca te je kod dece urednog razvoja često prisutna do 24. meseca. Uprkos tome što je prisutna i kod urednog razvoja, preterana i preduga upotreba eholalije može ukazivati na poremećaj u komunikaciji, npr. na poremećaj iz spektra autizma. 

Od 2. do 3. godine

  • odsustvo simboličke igre

Simbolička igra, koja se još naziva i igrom pretvaranja, javlja se ubrzo nakon 2. godine, a oblik je igre u kojoj dete koristi predmet ili osobu kao simbol nečeg drugog. Naprimer, prilikom igre kuvanja meša olovkom pretvarajući se da je kašika.

  • ne postavlja i ne odgovara na pitanja ko, šta i gde
  • ne razume pojmove u, na, ispod, gore i dole
  • ne koristi različite vrste reči

Dete tipičnog razvoja u ovom razdoblju počinje da proširuje svoje rečenice te se u govoru služi različitim vrstama reči (imenicama, glagolima, pridevima, zamenicama i mesnim prilozima). 

  • ne izražava emocije 
  • govor je nerazumljiv 

Uprkos tome što dete u ovom dobu još uvijek ne mora pravilno da izgovara sve glasove, njegov govor trebalo bi da bude razumljiv okolini. 

  • dete ne pokazuje sposobnost komentarisanja prošlih događaja

Prethodno je već istaknuta važnost rane intervencije. Stoga navedene smernice služe kao okvir za pravovremeno prepoznavanje mogućih odstupanja u komunikacijskom, jezičkom i govornom razvoju dece u njihovom najranijem dobu. Valja naglasiti kako dete moramo gledati kao celinu te da ne mora svako odstupanje nužno ukazivati na patologiju. Stoga je, u slučaju kada dete u nekom području odstupa od većine svojih vršnjaka, najbolja opcija potražiti stručnu procenu kojom će se utvrditi je li potrebna intervencija


*Napomena: Tekst je u originalu napisan na hrvatskom jeziku.

O autoru: Veronika Perić je rođena u Sinju, malom gradu u Splitsko-dalmatinskoj županiji gde je završila i srednjoškolsko obrazovanje. Završila je studije Logopedije na Edukacijsko-rehabilitacijskom fakultetu u Zagrebu gde je kratko nakon završetka studija živela sa mužem i, sada dvogodišnjom, kćeri Cvitom. Svoje prve logopedske korake napravila je u zagrebačkom Udružemku Pro Sano, posle čega se 2021. godine s porodicom vratila u rodni grad. Trenutno je zaposlena u Poliklinici Doctus u Splitu. U slobodno vreme voli da se druži s porodicom, ispija duge kafe s prijateljima, ide u bioskop i vozi bicikl. 

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE