Različita istraživanja otkrivaju da je sasvim normalno da deca u nekom trenutku počnu da eksperimentišu sa izvrgavanjem istine, iz radoznalosti da saznaju kakav bi bio mogući ishod. Ipak, nisu sve dečje laži iste.
Razmislite kada ste nešto slagali i zbog čega. Da li ste se plašili šta bi se desilo da ste bili iskreni i otvoreni? Brinula vas je reakcija bliskih ljudi iz okruženja? Ili ste mislili da vaš sagovornik nije spreman da čuje istinu? Sa druge strane, sigurno ne želite da vas neko slaže, posebno ukoliko laž dolazi od vašeg deteta. U tim trenucima kod roditelja se automatski javlja potreba da sankcionišu takvo ponašanje i pronađu načine na koje mališanima mogu da usade jednu od najdragocenijih vrlina – iskrenost.
Razlozi za dečju neiskrenost
Različita istraživanja otkrivaju da je sasvim normalno da deca u nekom trenutku počnu da eksperimentišu sa izvrgavanjem istine, iz radoznalosti da saznaju kakav bi bio mogući ishod. Ipak, nisu sve dečje laži iste. Tako ima onih „konstruktivnih“ koje su plod njihove bujne mašte i fantazije, kao kada četvorogodišnjak kaže da mu je meca otkrio veliku tajnu. Tu su i bezopasne „bele laži“, kada se iz dobre namere trudimo da zaštitimo nečija osećanja, koje deca počinju da koriste oko šeste godine. Razlozi zbog kojih mališani lažu su različiti – kako bi izbegli kaznu, ostavili bolji utisak na drugu decu, izvukli se iz neprijatne situacije ili nešto dobili. Ovakvo laganje kod trogodišnjaka obično se manifestuje kroz tvrdnju da je neko drugi prosuo sok od jabuke po tepihu u dnevnoj sobi. Starije dete koje ne želi da otkrije da mu matematika loše ide može da slaže da je već uradilo domaći iz tog predmeta.
Neke studije pokazuju da su deca sa boljim kognitivnim sposobnostima sklonija laganju, s obzirom na to da dete treba prvo da spoznа istinu, zatim dа osmisli i rаzume drugu reаlnost, i tek ondа dа tu reаlnost uspešno ponudi roditelju ili drugom mališanu. Premа tome, deca koja bolje lаžu verovаtno su i inteligentnija.
Kako da se odnosite prema dečjim lažima i umanjite ih
Bilo koja laž koju dete izgovori nikako ne treba da prođe neopaženo. Ipak, najveća greška koju roditelji prave kada uoče laž kod dece je da veoma retko reaguju tako što će im objasniti šta je to laganje. Umesto toga, oni sankcionišu zabranjen postupak, ali ne i neuspešan pokušaj laganja. Na taj način dete uočava kako ga laž koju je izreklo nije dodatno koštala, a mogla je da bude od velike pomoći. Zato je važno da roditelji nauče svoje mališane da cene iskrenost, kao i da spreče da laganje postane učestalo i konzistentno. Prvi korak kako da se odnosite prema laganju jeste da razmislite zašto vaše dete to čini. Da li mališan pokušava da se izvuče iz nekog problema? Da sačuva obraz? Da li se plaši da će vas razoračati i izneveriti vaša očekivanja? Da li je dovoljno odraslo da razume da nije dobro lagati? Dete od tri godine koje ne želi da prizna da je crtalo po zidu zna da to ne treba da se radi, iako možda u potpunosti ne shvata da je lagati da to nije uradilo loše. U tom slučaju, umesto da ga grdite i kaznite, naučite ga da ceni i čuva stvari u kući.
Takođe na fin način, smirenim tonom možete da mu prenesete poruku da osećate da zna mnogo više nego što kaže, a onda ga pohvalite ukoliko vam saopšti celu istinu. Tako ćete podstaknuti mališana da vas i ubuduće ne laže. Bez obzira na uzrast deteta, važno je da ih ne dovedete u situaciju da laž postaje neizbežna. Ukoliko znate da je dete prosulo mleko po stolu jer ste to videli, ne pitajte ga da li je ono prosulo mleko, već zašto se to desilo. Ili ako vidite da vas je dete slagalo da je spakovalo ranac za školu, recite mu da vas pozove kada bude spremno da vam pokaže kako je lepo složilo sveske, knjige i pribor u torbu. Osim toga, ako dete laže u strahu od vaših kazni, preispitajte da li su one zaista toliko oštre, kao i kakav je njihov efekat. A ako se služi neistinom da bi privuklo vašu pažnju, poradite na njegovom samopouzdanju, podržite ga i posvetite mu više vremena uživajući u zajedničkim aktivnostima.
Kada sa decom razgovarate o lažima, izrazite svoje nezadovoljstvo. Eksplicitno im stavite do znanja da je pogrešno lagati i objasnite im zbog čega. Naučite ih da laganje dovodi do gubitka poverenja, odnosno da što više budu lagali, sve će teže biti ljudima iz okruženja da im poveruju kada govore istinu. Trudite se da laganje sasečete u korenu. Ukoliko osetite laž na pomolu, pokušajte da je sprečite rečima: „Raduje me kada govoriš istinu“. Takođe, budite svesni toga da laganje nije isto kao situacije kada mališan sa vama ne želi da podeli neke informacije. To se posebno odnosi na decu koja se približavaju tinejdžerskom dobu, kada vam se nevoljno poveravaju, što ne znači da nužno lažu. Dozvolite im da razviju osećaj nezavisnosti i oduprite se potrebi da znate sve što im se dešava u životu. Ukoliko steknu sigurnost prilikom donošenja odluka, manja je verovatnoća da će vas lagati o stvarima koje su zaista bitne.
Najvažnije je da pomognete deci da nauče da cene i govore istinu tako što ćete im biti dobar uzor. U razgovoru sa mališanom izbegnite rečenice tipa: „Donela te je roda“ ili „Deca ne smeju da piju kafu, jer će im od toga porasti rep“. Takođe, trudite se da ih bez obzira na iznenadne obaveze odvedete na sladoled ili u zoološki vrt ako ste im to ranije obećali. Većina odraslih tokom dana izgovara „bezopasne“ laži koje mališani čuju. Tako kažete nekome ko vas pozove telefonom da ne možete sada da razgovarate zato što upravo izlazite iz kuće, a zapravo ste se udobno smestili na kauč i gledate film. Imajte u vidu da deca, posebno ona mlađa od deset godina, često ne znaju da prave razliku između velikih i malih laži. Ona samo vide da se laganje dešava. Što više slušaju laži, to će sve više misliti da je laganje prihvatljivo, dozvoljeno, čak i poželjno, i obrnuto. Zato je najveća od svih istina ta da podizanje iskrenog deteta počinje upravo od vas.
