Ako vaša deca imaju bake i deke – potrudite se da što više vremena provode zajedno. Nema tog deteta kojem te uspomene neće buditi najlepša osećanja.
Pre nekoliko dana je preminula moja baka. Poslednja baka koju sam imala, sa kojom sam zauvek izgubila ulogu unuke.
I zašto sam odlučila da napišem ovu priču? Odu svim bakama i dekama. Zato što su moje bake i deke ključno uticali na mene i moj razvoj.
Ja nisam išla u vrtić. Odbijala sam, mama je bila slaba na mene, ja bezobrazna na ko zna koga i tako sam uspela da se izvučem da u skutama baka i deka dočekam prvi razred. O tome zašto to nije dobro pisaću neki drugi put.
Sad ću pisati samo o divnim stvarima i navikama.
Deke su me učile da igram šah. I dan-danas igram ga sa svojim sinovima. Deka Ivan me je učio još i tablicu množenja, deljenja i da ušivam razne stvari, a pre svega dugmad. Deka Aca me je učio da rešavam ukrštene reči. On me je sa mojom divnom bakom Maricom upisao u prvu biblioteku, učili su me pesmice, vodili u pozorište, trudili se da mi usade ljubav prema kulturi i nauče lepom ponašanju. Biti dama. Znati bonton. Biti pristojan za stolom. Ustati i prvo otići u toalet da se središ, pa tek onda sesti za sto.
Moja baka Rosa bila je Dalmatinka koja nas je učila praktične stvari. Od koga da se čuvamo, ko su dobri ljudi, a ko prevaranti, ko laže i zašto. Smešne su nam bile sve te priče, ona ih je duhovito pričala, ali smo mi osećali mir i sigurnost dok smo u njenom zagrljaju.
Sećam se svakog parka u koji su me vodili, mora, sladoleda, razbucanih kolena, prepirki nas braće i sestara i njihove nemoći da nas smire i pomire. Sećam se koliko su se radovali kada slavimo rođendane, kada smo zajedno.
Jedino je baka Marica doživela i praunuke. I sa istom onom ljubavlju sa kojom je podizala Ivanu i mene, provodila je vreme sa našom decom. Znala je za svaku njihovu ocenu, za pismene, utakmice, golove, temperature, ekskurzije. Činila je njihov život bogatijim i srećnijim.
Roditelji, ako vaša deca imaju bake i deke – potrudite se da što više vremena provode zajedno. Nema tog deteta kojem te uspomene neće buditi mir i spokoj. Buditi najlepša osećanja.
Ako ih nema, pričajte im priče o njima da znaju ko su njihove bake i deke bili. Šta su radili, kako su živeli svoj život, kako su se borili za svoje snove i ideale.
Sigurna sam da jedan deo naših srca i duša bake i deke svojim rukama oblikuju. I da su ti delovi najčistiji i najveći istovremeno. I da, zahvaljujući njima, oni budu večno deo nas.
